ETIČNA BANKA dogodine i u Hrvatskoj

Na dvi­je kon­fe­ren­ci­je koje su odr­ža­ne u Puli proš­li tje­dan, one u DC‑u Rojc o druš­tve­nom podu­zet­niš­tvu, te one na Muzilu o raz­nim pri­mje­ri­ma pre­na­mje­ne napu­šte­nih urba­nih pros­to­ra, upra­vi­telj Zadruge za etič­no finan­ci­ra­nje (ZEF), Goran Jeras, pred­sta­vio je ini­ci­ja­ti­vu za osni­va­nje prve hrvat­ske Etične ban­ke, pokre­nu­tu upra­vo od zadru­ge ZEF. Licencu za pos­lo­va­nje Etična eban­ka tre­ba­la bi dobi­ti kon­cem ove godi­ne i sprem­na je biti veli­kom i sigur­nom podr­škom upra­vo druš­tve­no podu­zet­nič­kim pro­jek­ti­ma poput DC‑a Rojc, te pro­jek­ta pri­vre­me­nog kori­šte­nja napu­šte­nih obje­ka­ta na Muzilu, Muzil Starter.

Što su to etič­ne ban­ke? Većina je bar jed­nom čula za nobe­lov­ca Muhammada Yunusa, pro­gla­še­nog „ban­ka­rom siro­maš­nih“ zbog nje­go­ve uspješ­ne lini­je mikro­kre­di­ta koji siro­maš­nim oso­ba­ma (poseb­no žena­ma koje su u tre­ćem svi­je­tu na trži­štu rada u mno­go težem polo­ža­ju od muška­ra­ca) poma­žu pokre­nu­ti svo­ja mala podu­ze­ća ili obr­te, te tako osi­gu­ra­ti egzis­ten­ci­ju sebi i svo­joj obi­te­lji. Danas u svi­je­tu pos­to­ji mno­gu slič­nih ini­ci­ja­ti­va usmje­re­nih na poma­ga­nje oni­ma sla­bi­jeg finan­cij­skog sta­nja, a među nji­ma su i Etične ban­ke. Ideja o nji­ma razvi­la se pri­je 15-tak godi­na u Italiji (prva je bila Banca Popolare Etica, ili Narodna etič­na ban­ka osno­va­na 1998. u Padovi) i taj model ban­kar­stva danas već s veli­kim uspje­hom funk­ci­oni­ra diljem Europe, nude­ći ino­va­tiv­na, real­na, učin­ko­vi­ta i lako pri­mje­nji­va rješenja.

Kroz povi­jest se na ban­ke gle­da­lo kao na isklju­či­vo finan­cij­ske ins­ti­tu­ci­je, koje bi se tre­ba­le bavi­ti samo finan­cij­skim pos­lo­vi­ma. Moral nije bio uklju­čen u tu jed­nadž­bu. Takva per­cep­ci­ja jav­nos­ti dozvo­li­la je ban­ka­ma zna­ča­jan odmak od bav­lje­nja etič­kim stan­dar­di­ma, zato jer nisu bile pove­za­ne s akci­ja­ma podu­ze­ća koji­ma su novac posu­di­le. Nisu pri­hva­ća­le odgo­vor­nost za to što će se, ili neće, s posu­đe­nim nov­cem radi­ti, hoće li to za zajed­ni­cu biti koris­no ili pogub­no nji­ma je bilo sve­jed­no, jer su se ogra­di­le u pos­lo­ve isklju­či­vo mone­tar­ne cir­ku­la­ci­je. Jedan od raz­lo­ga koji ban­ke čes­to navo­de za vlas­ti­to izbje­ga­va­nje iza­zo­va odr­ži­vos­ti jest i taj da bi nad­zor nad pos­lo­va­njem kli­je­na­ta pred­stav­ljao smet­nje u nji­ho­vu radu. Međutim, s pro­mje­nom druš­tve­nih zah­tje­va i što se više zna o utje­ca­ju bana­ka i učin­ci­ma koji se mogu dogo­di­ti putem nji­ho­vi kre­dit­nih poli­ti­ka, ban­ke su poče­le osje­ća­ti pri­ti­sak jav­nos­ti, nev­la­di­nih orga­ni­za­ci­ja i vla­da da kre­nu dalje od konven­ci­onal­nog pos­lov­nog uprav­lja­nja. S ras­tu­ćim bro­jem blo­ki­ra­nih raču­na i pos­lje­dič­nim ovr­ha­ma i delo­ža­ci­ja­ma, ni u Hrvatskoj komer­ci­jal­ne ban­ke nisu na dobrom gla­su i sma­tra ih se, uz poli­ti­ča­re, naj­od­go­vor­ni­ji­ma za finan­cij­sku kri­zu, pa sto­ga naj­a­va pokre­ta­nja Etične ban­ke zvu­či kao osvje­že­nje, a možda i kao tra­čak svje­tla na kra­ju tunela.

Osnovna raz­li­ka izme­đu komer­ci­jal­nih i etič­nih bana­ka je u činje­ni­ci da etič­ne ban­ke mogu, zbog ori­jen­ti­ra­nos­ti na dobro­bit zajed­ni­ce, a ne na pro­fit, finan­ci­ra­ti pro­jek­te po kamat­nim sto­pa­ma znat­no nižim od kama­ta kon­ku­rent­skih bana­ka za sve razvoj­ne pro­jek­te. Projekt Etične ban­ke kre­nuo je od činje­ni­ce da su važ­nost zajed­ni­ce i zajed­nič­kog rada kod nas danas nes­ta­li, jer je fokus pos­tao poje­di­nac i poje­di­nač­ni inte­res, dok zapra­vo svi­ma tre­ba druš­tvo koje će biti svjes­no činje­ni­ce kako je sva­ki poje­di­nac u zajed­ni­ci jed­na­ko važan. Rad komer­ci­jal­nih bana­ka ite­ka­ko je dopri­nio iskriv­lje­noj sli­ci druš­tva i podu­zet­niš­tva kak­ve poz­na­je­mo danas. Stoga se etič­ne ban­ke u izbo­ru pro­je­ka­ta koje će finan­ci­ra­ti ne vode isklju­či­vo pro­cje­na­ma nje­go­ve ispla­ti­vos­ti, već i nje­go­ve etič­nos­ti, eko­lo­ške odr­ži­vos­ti i koris­ti koja će iz nje­ga pro­is­te­ći za zajed­ni­cu. Etičke ban­ke raz­li­ku­ju se i po svo­joj struk­tu­ri, koja je pot­pu­no dru­ga­či­je pos­tav­lje­na od one kla­sič­nih komer­ci­jal­nih bana­ka. Budući da su poje­di­nac ili tvrt­ka ujed­no suv­las­ni­ci ban­ke i, neo­vis­no o veli­či­ni ulo­ga svi ima­ju po jedan glas u uprav­lja­nju njo­me, etič­ka ban­ka je part­ner koja zajed­nič­ki s kli­jen­tom ula­zi u pro­jekt inves­ti­ra­nja, te joj je sta­lo do toga da pro­jekt uspi­je, a ne da una­pri­jed sebe šti­ti viso­kim kamat­nim sto­pa­ma. Osim toga, etič­ka ban­ka sebe dru­ga­či­je pozi­ci­oni­ra u pris­tu­pu kli­jen­ti­ma – ona više nije samo­do­vo­ljan enti­tet, već pos­ta­je ser­vis i pru­ža uslu­ge koje poma­žu razvo­ju lokal­ne zajed­ni­ce. Povjerenje gra­di na tran­s­pa­rent­nos­ti – jav­no objav­lju­je popis, izno­se i krat­ko obraz­lo­že­nje kre­di­ta koje je pla­si­ra­la, visi­nu pri­ma­nja zapos­le­ni­ka i bilo koje dru­ge podat­ke o svom pos­lo­va­nju, što se poka­za­lo kao dobar pris­tup i do sada je već i u Zadrugu ZEF uspje­lo pri­vu­ći tris­to­ti­njak pos­lov­nih subje­ka­ta i poje­di­nač­nih ulagača.

Zadruga ZEF, kazao je Goran Jeras, vje­ru­je da je pris­tup finan­ci­ra­nju ljud­sko pra­vo i da pro­fit mora pro­iza­ći iz aktiv­nos­ti usmje­re­nih na dobro­bit zajed­ni­ce, te da ga tre­ba rav­no­mjer­no ras­po­di­je­li­ti među svim subjek­ti­ma koji su pri­do­ni­je­li nje­go­vu stva­ra­nju. ZEF je prav­na oso­ba osno­va­na prvens­tve­no s ciljem stva­ra­nja pre­du­vje­ta za osni­va­nje eban­ke d.d. – prve hrvat­ske etič­ne razvoj­ne ban­ke, koja se pokre­će u surad­nji i uz pot­po­ru Europske fede­ra­ci­je etič­kih i alter­na­tiv­nih bana­ka (FEBEA – Fédération Européenne des banqu­es Ethiques et Alternatives)

Ebanka, obe­ća­ju osni­va­či,  biti će tran­s­pa­rent­na, demo­krat­ska, soli­dar­na orga­ni­za­ci­ja koja svo­jim čla­no­vi­ma osi­gu­ra­va naj­po­volj­ni­je uvje­te finan­ci­ra­nja, kon­ti­nu­ira­nu savje­to­dav­nu podr­šku u pos­lo­va­nju, te aktiv­no sma­nji­va­nje rizi­ka pove­zi­va­njem u eko­nom­ske cje­li­ne. Postojeći model nas­to­jat će što više pri­la­go­di­ti našim uvje­ti­ma, našem pod­neb­lju i našim sta­nov­ni­ci­ma, kako bi dugo­roč­no sta­bil­no funk­ci­oni­rao. Glavni su im cilje­vi: uspos­ta­vi­ti kom­pe­tent­nu i etič­nu ope­ra­tiv­nu struk­tu­ru ban­ke i osi­gu­ra­ti nje­no sta­bil­no pos­lo­va­nje, izgra­di­ti eko­sus­tav i model pove­zi­va­nja kli­je­na­ta u eko­nom­ske cje­li­ne, uspos­ta­vi­ti i una­pre­đi­va­ti part­ner­ske odno­se s ključ­nim dioni­ci­ma, te uspos­ta­vi­ti sus­tav novih gru­pa uslu­ga pri­la­go­đe­nih potre­ba­ma kli­je­na­ta. Financirati će razvoj­ne pro­jek­te real­ne eko­no­mi­je veza­ne uz eko­lo­šku poljo­pri­vre­du, zele­nu ener­gi­ju, druš­tve­na podu­ze­ća i soci­jal­ne ino­va­ci­je, eko­lo­ški turi­zam, pro­izvod­nju i pre­ra­du, IT sek­tor, pro­jek­te lokal­nih samo­upra­va i civil­nog druš­tva i dru­ge odr­ži­ve pro­jek­te, uz napo­me­nu da nika­da neće nudi­ti nena­mjen­ske kre­di­te za kupovinu.

Ebanka će, koris­te­ći resur­se kli­je­na­ta i čla­no­va zadru­ge, pro­ak­tiv­no sudje­lo­va­ti i u pro­ce­si­ma pro­cje­ne, izbje­ga­va­nja i ubla­ža­va­nja rizi­ka, što im omo­gu­ću­je inves­ti­ra­nje i u pro­jek­te u koje se kla­sič­ne ban­ke ne upu­šta­ju, zbog per­cep­ci­je viso­kog rizi­ka ula­ga­nja. Osim toga, mode­lom pos­lov­ne mre­že među čla­no­va pos­ti­že se raci­onal­ni­je kori­šte­nje pros­tor­nih resur­sa čla­no­va, kao i uklju­či­va­nje čla­no­va u što je mogu­će više rad­no inten­ziv­nih, pomoć­nih i pri­prem­nih pro­ce­sa u pos­lov­noj stra­te­gi­ji ban­ke. Također, nakon osni­va­nja Etična ban­ka ima­ti će i vlas­ti­ti sof­twa­re – prvi open sour­ce core ban­king sof­twa­re na svi­je­tu, što je samo po sebi veli­ka inovacija.

Dodatna infor­ma­ci­ja, koja može ubla­ži­ti strah od rizi­ka kod zain­te­re­si­ra­nih poten­ci­jal­nih ula­ga­ča, jest i činje­ni­ca da će depo­zi­ti kli­je­na­ta eban­ke biti osi­gu­ra­ni od Agencije za osi­gu­ra­nje šted­nih ulo­ga do izno­sa od sto tisu­ća kuna, kao i kod svih dru­gih banaka.

Više

Tekst i foto Daniela KNAPIĆ

• Etična banka
• Zadruga za etično financiranje