59. Pula – Izvrsna francuska drama

MEĐUNARODNI PROGRAM: SNJEGOVI KILIMANDŽARA, reda­te­lja Roberta Guediguiana

Iako će Snjegovi Kilimandžara lju­bi­te­lje knji­žev­nos­ti aso­ci­ra­ti na slav­nu nove­lu Ernesta Hemingwayja, a lju­bi­te­lje fil­ma na isto­ime­nu holi­vud­sku uspješ­ni­cu iz 1952. (reda­telj Henry King, glu­me Ava Gardner i Gregory Peck), fran­cu­ska dra­ma koju smo gle­da­li sinoć nema puno veze ni s jed­nim ni s dru­gim. Njezini juna­ci, brač­ni par u zre­lim godi­na­ma (Ariane Ascaride i Jean-Pierre Darroussin), zapra­vo neće niti vidje­ti Kilimandžaro, iako je to bila namje­ra nji­ho­ve dje­ce i pri­ja­te­lja koji su im upla­ti­li turis­tič­ki aran­žman. Planove će im pok­va­ri­ti nasil­ni­ci koji jed­ne mir­ne veče­ri upa­da­ju u nji­ho­vu kuću, oti­ma­ju im novac i avi­on­ske kar­te, a njih ostav­lja­ju veza­ne u ljut­nji i nemo­ći. Suprug ubr­zo slu­čaj­no otkri­va jed­nog od poči­ni­te­lja i pri­jav­lju­je ga poli­ci­ji, ali poči­nje ga gris­ti savjest kad saz­na da se mla­dić bri­ne o dva malo­ljet­na bra­ta koje su napus­ti­li rodi­te­lji. Redatelj Robert Guediguian napra­vio je vrlo slo­je­vi­tu dra­mu, koja se bavi ljud­skim pro­ble­mi­ma i etič­kim dvoj­ba­ma na više razi­na. Žrtve pre­pa­da naj­pri­je su lju­ti i bijes­ni, jer nema oprav­da­nja za nasi­lan čin koji su pro­ži­vje­li i žele se osve­ti­ti za nane­se­nu im neprav­du. Postupno ih gane sud­bi­na malo­ljet­ne dje­ce, koja dois­ta ništa nisu skri­vi­la, a isto­dob­no poku­ša­va­ju razu­mje­ti nasil­nič­ke pori­ve sta­ri­jeg bra­ta, koji nije suštin­ski nega­ti­vac i zlo­či­nac, ali nije imao nikak­ve šan­se u živo­tu. Redatelj poku­ša­va razu­mje­ti čak i maj­ku koja je napus­ti­la svo­ju dje­cu, budu­ći da želi uhva­ti­ti novu život­nu pri­li­ku dok još može, iako to ne oprav­da­va nje­zi­ne pos­tup­ke. Valja nagla­si­ti da nad tom gale­ri­jom bri­ž­lji­vo razvi­je­nih i odglum­lje­nih liko­va stal­no vre­ba strah od gubit­ka pos­la i život­ne bije­de, kao temelj­ne pošas­ti glo­ba­li­zi­ra­nog kapi­ta­liz­ma, a reda­telj nam suge­ri­ra da je upra­vo zbog toga više nego ikad potreb­no osta­ti čovjek. Riječ je o fil­mu koji može reži­ra­ti samo mudar i život­no isku­san čovjek, defi­ni­tiv­no naj­bo­ljem ostva­re­nju dosa­daš­njeg dije­la programa.

Elvis Lenić