59. Pula – Otvaranje s Francuskom revolucijom

MEĐUNARODNI PROGRAM: ZBOGOM KRALJICE, reda­te­lja Benoita Jacquota

Uz počet­nu krat­ko­traj­nu pri­jet­nju kišom, koja se ipak nije ostva­ri­la, sinoć je, uz pri­sus­tvo rav­na­te­lji­ce fes­ti­va­la Zdenke Višković-Vukić, umjet­nič­kog rav­na­te­lja Zlatka Vidačkovića i fran­cu­skog vele­pos­la­ni­ka u Hrvatskoj Jeromea Pasquiera, otvo­ren Međunarodni pro­gram ovo­go­diš­njeg fes­ti­va­la. Čast otva­ra­nja pri­pa­la je kos­ti­mi­ra­noj dra­mi Zbogom kra­lji­ce, reno­mi­ra­nog fran­cu­skog reda­te­lja Benoita Jacquota, čija se rad­nja doga­đa uoči Francuske revo­lu­ci­je na dvo­ru kra­lja Luja XVI. U sre­di­štu pri­če je odnos Marije Antoanete (Diane Kruger) i nje­zi­ne dvor­ske čita­či­ce (Lea Seydoux), koja je oda­na kra­lji­ci čak i u pre­vrat­nič­kim vre­me­ni­ma naj­žeš­ćih kuš­nji. Redatelj Jacquot poku­šao je dati odmak od prev­la­da­va­ju­ćih nara­tiv­nih pris­tu­pa ovak­voj tema­ti­ci. Tako ne pri­ka­zu­je vrhun­ce Francuske revo­lu­ci­je, nego samo daje naz­na­ke dra­ma­tič­nih zbi­va­nja, dok Mariju Antoanetu pri­ka­zu­je u kon­tek­s­tu homo­sek­su­al­nih ten­zi­ja (iznim­no pri­san odnos s dvor­skom šti­će­ni­com). Problem je u tome što Jacquot ne posve­ću­je dovolj­no paž­nje ono­me što bi tre­ba­lo pred­stav­lja­ti nara­tiv­nu okos­ni­cu fil­ma, tj. odno­su kra­lji­ce i nje­zi­ne poda­ni­ce. Taj odnos pri­lič­no je naraz­ra­đen, pogo­to­vo s obzi­rom na veli­ku žrtvu koju poda­ni­ca pri­no­si za kra­lji­cu, a čini se da je i dra­ma­tič­no ozra­čje počet­ka revo­lu­ci­je tre­ba­lo ima­ti veći utje­caj na nape­tost rad­nje. Relativno gled­lji­vo dje­lo, ali nipo­što za dugo­traj­ni­je pam­će­nje. Vjerojatno je za otva­ra­nje ipak tre­ba­lo oda­bra­ti nešto atraktivnije.

Elvis Lenić