59. Pula – Veliki diktatori

MEĐUNARODNI PROGRAM: KINO LUX, reda­te­lja Leandera Haußmanna

Nakon fil­ma o Francuskoj revo­lu­ci­ji s otva­ra­nja fes­ti­va­la (Zbogom kra­lji­ce), sinoć smo gle­da­li kome­di­ju koja se ipak odvi­ja u nešto bli­žoj povi­jes­ti. Riječ je o nje­mač­kom fil­mu Hotel Lux, s rad­njom smje­šte­nom u Berlin 1930-ih. Dvojica pri­ja­te­lja Zeisig (Michael Herbig) i Meyer (Jurgen Vogel) su kaba­ret­ske zvi­jez­de koje paro­di­ra­ju Hitlera i Staljina, a u nji­ho­ve živo­te ubr­zo ula­zi i tajans­tve­na nez­nan­ka Frida (Thekla Reuten). Zbog jača­nja nacis­tič­kog reži­ma Meyer ubr­zo odla­zi u ile­ga­lu, dok je Zeisig naj­zad pri­si­ljen pobje­ći u Moskvu, gdje će, sple­tom okol­nos­ti, opet sres­ti sta­re poz­na­ni­ke Meyera i Fridu. Redatelj Leander Haußmann oči­to je sklon teori­ji da se povi­jes­ne tra­ume naci­je naj­bo­lje lije­če humo­rom, a takav pris­tup rezul­ti­rao je pri­lič­no zabav­nim i gled­lji­vim ostva­re­njem. Naravno, pri­tom nje­gov humor ostav­lja gorak okus u usti­ma, čemu naro­či­to pri­do­no­si pov­la­če­nje veze izme­đu Hitlera i Staljina, kao dvo­ji­ce zlo­či­na­ca među koji­ma je dois­ta teško iza­bra­ti prva­ka. Također je pohval­no  što Haußmannov reda­telj­ski pris­tup uklju­ču­je plas­tič­ni­ji pri­kaz epo­he, naro­či­to kroz pri­kaz druš­tve­no domi­nant­ne kaba­ret­ske sce­ne i tež­nje pro­ta­go­nis­ta da pro­na­đu svo­ju sret­nu zvi­jez­du u pri­mam­lji­vom Hollywoodu. Naravno, valja priz­na­ti da u tom fil­mu nema  sup­til­nos­ti kao u Chaplinovom Velikom dik­ta­to­ru (jedan glu­mac čak drži u gar­de­ro­bi Chaplinovu foto­gra­fi­ju), ali je u cje­li­ni riječ o pri­lič­no zabav­nom i gled­lji­vom ostva­re­nju. Očito tak­vo miš­lje­nje dije­li i publi­ka na Kaštelu koja je Hotel Lux nagra­di­la glas­nim aplauzom.

Elvis Lenić