Sjetite se Monte Carla – tribina o Zakonu o pomorskom dobru

[lang_hr]Oštre kri­ti­ke šire jav­nos­ti na pred­lo­že­ni Zakon o pomor­stvu i mor­skim luka­ma pris­ti­žu od kon­ca proš­le godi­ne kada je Ministarstvo pomor­stva, pro­me­ta i infras­truk­tu­re otvo­ri­lo jav­nu ras­pra­vu. U tom je tonu proš­la i sinoć­nja jav­na tri­bi­na u Dnevnom borav­ku pul­skog Društvenog cen­tra Rojc, koju je orga­ni­zi­ra­la Zelena Istra. U disku­si­ji posve­će­noj pro­mje­na­ma koje nosi nacrt pri­jed­lo­ga novog zako­na, pri­mjed­be su veći­nom bile usmje­re­ne pre­ma sve većoj cen­tra­li­za­ci­ji, osni­va­nju Agencije za inte­gral­no uprav­lja­nje pomor­skim dobrom te činje­ni­ci da se otva­ra moguć­nost ogra­đi­va­nja pla­ža turis­tič­kim objek­ti­ma naj­vi­še kategorije.[/lang_hr]

[lang_hr]Voditelj Odsjeka za pomor­stvo, pro­met i infras­truk­tu­ru Upravnog odje­la za odr­ži­vi razvoj Istarske župa­ni­je, Vladimir Banković nagla­ša­va da je novi zakon nepo­volj­ni­ji od pos­to­je­ćeg iz 2003. godi­ne te da navod­no pos­to­ji više od 200 stra­ni­ca pri­mjed­bi od stra­ne župa­ni­ja, gra­do­va, opći­na, sin­di­ka­ta, udruga.…[/lang_hr]

[lang_hr]- Uvodi se Agencija koja bi tre­ba­la pre­uze­ti 80 pos­to ovla­šte­nja nad­lež­nog minis­tar­stva bez ikak­vog obraz­lo­že­nja i zbog koje bi se sma­nji­la sred­stva župa­ni­ja i do 40 pos­to koja se namjen­ski koris­te za una­pre­đe­nje i zašti­tu pomor­skog dobra. Ukidaju se Lučke upra­ve (u Istri ih ima pet) i for­mi­ra se po jed­na za sva­ku župa­ni­ju što dovo­di do gomi­la­nja admi­nis­tra­ci­je i cen­tra­li­za­ci­je. Centralizira se i dava­nje kon­ce­si­ja pa sada to mogu čini samo veli­ki gra­do­vi i župa­ni­je, dok je opći­na­ma uskra­će­no to pra­vo, nabro­jao je Banković tek dio nelo­gič­nos­ti koji­ma obi­lu­je pri­jed­log novog zakona.[/lang_hr]

[lang_hr]Da u nacr­tu pri­jed­lo­ga ima štet­nih ele­me­na­ta i odred­bi poten­ci­jal­no korup­tiv­nih u pri­mje­ni, tvr­di Loris Rak, član Stručnog povje­rens­tva za kon­ce­si­je na pomor­skom dobru Primorsko-goran­ske župa­ni­je čiji je tekst novog zako­na odbi­lo Ministarstvo. Mogućnost razvi­ja­nja korup­tiv­nih aktiv­nos­ti, pojas­nio je na pri­mje­ru sport­skih luka koje pre­ma zako­nu mogu koris­ti­ti svo­je kapa­ci­te­te i za nautič­ke sadržaje.[/lang_hr]

[lang_hr]- Mogao bi se sku­pi­ti odre­đe­ni broj lju­di i osno­va­ti sport­sku udru­gu, na zah­tjev dobi­ti odre­đe­nu kon­ce­si­ju za sport­sku luku koja bi tre­ba­la biti u funk­ci­ji spor­ta i razo­no­de. No, kada se dobi­je ta kon­ce­si­ja, nje­zin se sadr­žaj može pre­na­mi­je­ni­ti u nautič­ke sadr­ža­je koji su isklju­či­vo komer­ci­jal­ni, naveo je Rak te dodao da se ovdje radi o neus­kla­đe­nos­ti Zakona o kon­ce­si­ja­ma s pri­jed­lo­gom novog Zakona o pomor­skom dobru i mor­skim lukama.[/lang_hr]

[lang_hr]Kao pos­to­je­ći veli­ki pro­blem koji nije rije­šen novim zako­nom, izdvo­jio je utvr­đi­va­nje gra­ni­ca pomor­skog dobra i evi­den­ci­ju u zem­ljiš­nim knji­ga­ma. Naime, uko­li­ko pomor­sko dobro nije uknji­že­no u zem­ljiš­ne knji­ge nije mogu­će dati kon­ce­si­ju, a na rje­še­nje o gra­ni­ca­ma iz Ministarstva se neri­jet­ko čeka čak dvi­je godi­ne. Jedan čovjek u Ministarstvu zadu­žen je za odre­đi­va­nje pomor­skih gra­ni­ca u cije­loj Hrvatskoj, nagla­še­no je na tri­bi­ni. Koliko su bit­ne kon­ce­si­je govo­ri činje­ni­ca da se naj­ve­ći dio pri­ho­da dobi­va upra­vo do njih, naveo je Banković i dodao da godiš­nje Istarska župa­ni­ja upri­ho­du­je 5 do 5,5 mili­ju­na kuna od koncesija.[/lang_hr]

[lang_hr]Koncesije se u pred­lo­že­nom zako­nu mogu dati i turis­tič­kim objek­ti­ma naj­vi­še kate­go­ri­je na teme­lju kojih one mogu isklju­či­ti pomor­sko dobro iz opće upo­tre­be, pojas­nio je odred­bu pri­jed­lo­ga novog zako­na Željko Pavletić, vodi­telj Odsjeka za imo­vi­nu Upravnog odje­la za komu­nal­ni sus­tav i imo­vi­nu Grada Pule. Iako je i pre­ma pos­to­je­ćem zako­nu bilo mogu­će dje­lo­mič­no ili u pot­pu­nos­ti ogra­ni­či­ti gra­đa­ni­ma pris­tup pomor­skim dobri­ma, u prak­si se to koris­ti­lo u slu­ča­ju kam­po­va i jed­ne nudis­tič­ke pla­že, kazao je Pavletić. Naglašava da je ovdje riječ o iznim­nim slu­ča­je­vi­ma. Banković doda­je da poli­tič­ki stav Istarske župa­ni­je i gra­do­va do sada bio pro­tiv ogra­đi­va­nja pla­ža. Ipak, kaže, ovdje se radi i o uskla­đi­va­nju s europ­skim kriterijima.[/lang_hr]

[lang_hr]- Na mala vra­ta ula­zi eks­klu­zi­va. Europski kri­te­ri­ji se mora­ju pri­mje­nji­va­ti i u ovom slu­ča­ju. Sjetite se Monte Carla, Portofina, Nice. I to će doći kod nas, naj­a­vio je Banković.[/lang_hr]

[lang_hr]Tribina je orga­ni­zi­ra­na u okvi­ru pro­jek­ta “Korupcijski SONAR – Glasom jav­nos­ti pro­tiv korup­ci­je u uprav­lja­nju pros­to­rom i pri­rod­nim resur­si­ma”, koji finan­ci­ra Europska uni­ja. Održala se u surad­nji sa Zelenom knjiž­ni­com s ciljem edu­ka­ci­je jav­nos­ti o odr­ži­vom razvo­ju i nuž­nos­ti zašti­te okoliša.[/lang_hr]

[lang_hr]Tekst: Sanja ČERLENICA[/lang_hr]

[lang_hr]Foto: Ana ORSAG[/lang_hr]

• Dnevni boravak DC Rojc
• društveni centar rojc
• Zelena Istra