4. DAN PUF‑A – PROBUDITE SE!

Gledatelji koji tra­že pasiv­no zado­vo­lje­nje čula jedan po jedan ili grup­no napu­šta­li su sinoć Malu sce­nu Istakog narod­nog kaza­li­šta – Gradskog kaza­li­šta Pula na kojoj je 4. večer 21. među­na­rod­nog kaza­liš­nog fes­ti­va­la PUF otvo­rio moć­ni i nepos­luš­ni sines­te­zij­ski spek­takl dekons­truk­ci­je «Kabaret Tamne Zvijezde» zagre­bač­kog Teatra &TD. Upravo se s podi­la­že­njem oče­ki­va­nja ova nehi­je­rar­hij­ski struk­tu­ri­ra­na gru­pa obra­ču­na­va kroz ovu mje­ša­vi­nu post-indus­tri­al punk kon­cer­ta i kaza­liš­ne pred­sta­ve, tre­ša i dada­iz­ma, apsur­da i kli­šea, real­nos­ti i gro­te­ske, sati­re i iskre­nog pro­pi­ti­va­nja. Kao što sam kraj showa kaže, od publi­ke se zah­tje­va buđe­nje ali i kon­kret­ne pro­mje­ne, počev­ši od nas samih, koje će uči­ni­ti nepo­treb­nim poj­mo­ve kao što su dobro­ta, slo­bo­da, ili ljubav.

Na tape­tu su se naš­le aktu­al­ne pro­ble­ma­ti­ke – poli­ti­ka, zako­ni, demo­kra­ci­ja, tero­ri­zam, faši­zam, uho­đe­nje (pris­lu­ški­va­nje), ali i pita­nje osob­ne odgo­vor­nos­ti, glu­pos­ti, nekoć i danas kli­šea, pa sve do jef­ti­ne zaba­ve i poeti­ke za mase. Korektnost pri tom nije dobro­doš­la, kao niti uzi­ma­nje stva­ri zdra­vo za goto­vo. Čega se to toč­no mora­mo pri­dr­ža­va­ti i što to mora­mo bez­re­zerv­no pri­hva­ća­ti i, pri­je sve­ga, zašto?

Izvođači kre­ću od ono­ga što ih se direk­t­no tiče u danom momen­tu – kaza­liš­ne izved­be. Podrazumijeva se da sce­na­rij pos­to­ji. Njega navod­no ima iako ga glum­ci pone­se­ni situ­aci­jom i pita­nji­ma koja ona pos­tav­lja ne poštu­ju. Podrazumijeva se da oni igra­ju ulo­ge, ali gra­ni­ca izme­đu tih ulo­ga i njih samih uglav­nom se doima nepostojećom.

Pretpostavlja se da će pred­sta­va biti sat­ka­na tako da zadr­ži publi­ku, među­tim «Kabaret Tamne zvi­jez­de» iza­zi­va pri­sut­ne (dis­tor­zi­ra­nim zvu­kom, rje­či­ma i dje­li­ma), a čak i oni koji odla­ze neće biti pri­tom zane­ma­re­ni. «Bit će i svir­ke i čage», obe­ća­va­ju im glum­ci. I dois­ta, dija­lo­gi­zi­ra­nim sce­na­ma s poli­tič­kim i soci­jal­nim kono­ta­ci­ja­ma, neke od kojih su popra­će­ne vide­om, sli­je­de sve pre­os­ta­le sas­tav­ni­ce popu­lis­tič­ki-poli­ti­zi­ra­nog kaba­re­ta – glaz­ba uži­vo (per­ku­si­je, uda­ralj­ke, opru­ga), pje­sma, ples, ske­če­vi, kič, spe­ci­jal­ni efek­ti… A iz sve­ga toga ponos­no pro­vi­ru­ju Brecht i Fassbinder.

 Izvanredan autor­ski tim «Kabareta Tamne Zvijezde», dosad naj­po­želj­ni­jeg kan­di­da­ta za jed­nu od nagra­da «Kazališnog neba» PUF‑a, jesu Zlatko Burić, Damir Bartol Indoš, Mia Biondić, Dean Krivačić, Sven Jakir, Marko Jastrevski, Dina Cvek, Henning Frimann, Miro Manojlović i Vedran Hleb.

U nas­tav­ku veče­ri, na Forumu, nje­mač­ka dru­ži­na Grotest Maru izve­la je «Timebank» (Banka vre­me­na), pred­sta­vu koja tema­ti­zi­ra robo­ti­zi­ra­nu biro­kra­ci­ju, mone­tar­ne odno­se i reli­gi­ju papi­ro­lo­gi­je. Nakon pre­du­gog i popri­lič­no mono­to­nog uvo­da ispred jed­ne od zgra­da, u koje­mu je naj­za­nim­lji­vi­ji moment pri­la­že­nja glu­ma­ca poje­di­nim gle­da­te­lji­ma od kojih se tra­ži da zure u hlad­ne oči bez­lič­ne maši­ne, oso­be robo­vi-oso­be roba u sivim odje­li­ma zapo­sje­da­ju fasa­du na kojoj nas­tav­lja­ju pro­vo­di­ti svo­je vri­je­me u služ­bi brojka.

Dojmljiva kore­ogra­fi­ja i akro­ba­ci­je osvo­ji­le su gle­da­te­lje koji­ma nije samo doča­ran pro­blem, kao u «Peregrinusu» Teatra KTO izve­de­nom dru­gog dana PUF‑a, već je ponu­đe­na i katar­za. U «Timebanku» dje­lo­tvor­nost činov­ni­ka par excel­lan­ce nije bes­kraj­na. Samo je pita­nje vre­me­na kada će oni izgo­ri­ti i pre­pus­ti­ti se des­truk­tiv­nom bije­su pro­tiv nevid­lji­vog mani­pu­la­to­ra. To se deša­va u tre­nut­ku kada im sto­pa­la pono­vo dodi­ru­ju zem­lju. Osvještenje je neiz­bjež­no. Konci koji nji­ma uprav­lja­ju mora­ju biti pre­sje­če­ni, jer ako se čovjek ne uspi­je­va pro­bu­di­ti i istrg­nu­ti iz ralja Banke vre­me­na to će uči­ni­ti živo­ti­nja u čovjeku.

Tekst i foto Ivana-Nataša TURKOVIĆ

• 21. PUF - Međunarodni kazališni festival