„Belissima“ i „100 ljepotica na dan“ u Kinu Katarina

Program kina Katarina nas­tav­lja se u nedje­lju, 30 srp­nja u 21 sat na pul­skom oto­ku Sv. Katarina temat­skom film­skom veče­ri na otvo­re­nom s disku­si­jom o fil­mo­vi­ma „Belissima“ Luchina Viscontija i „100 lje­po­ti­ca na dan Nikše Fulgosija. Gošća uvod­ni­čar­ka bit će Anita Buhin.

Viscontijev film „Bellissima“ jed­no je od naj­važ­ni­jih ostva­re­nja tali­jan­skog neo­re­aliz­ma. Protagonistica je žena iz skrom­ne rim­ske rad­nič­ke obi­te­lji, koja je opsjed­nu­ta fil­mo­vi­ma, ali i ide­jom da nje­zi­na mala kćer može pobi­je­di­ti na natje­ča­ju za “naj­ljep­šu dje­voj­či­cu u Rimu” i pos­ta­ti film­ska zvi­jez­da. Film pri­ka­zu­je bes­kru­pu­loz­nu bor­bu za uspjeh u ame­ri­ka­ni­zi­ra­nom šoubiz­ni­su za vri­je­me eko­nom­skog i druš­tve­nog opo­rav­ka pos­li­je­rat­ne Italije.

Kao što i sam naziv fil­ma govo­ri, impe­ra­tiv lje­po­te (kod žena) zanim­ljiv je feno­men pos­li­je­rat­nog europ­skog druš­tva. Stvaranje pro­fe­si­onal­nih lje­po­ti­ca pro­iz­la­zi dje­lo­mič­no iz holi­vu­di­za­ci­je i komer­ci­ja­li­za­ci­je sva­kod­nev­nog živo­ta, prvens­tve­no kroz film­sku i glaz­be­nu indus­tri­ju, a svoj naj­vid­lji­vi­ji izraz dobi­va u natje­ca­nji­ma lje­po­te. Ideološka bit­ka, u tali­jan­skom slu­ča­ju izme­đu demo­kr­š­ća­na i komu­nis­ta, se na taj način pre­ba­cu­je i na polje žen­sko­ga tije­la. Tako defi­ni­ra­na s jed­ne stra­ne pita­njem lje­po­te, priv­lač­nos­ti i sek­si­pi­la, a s dru­ge stra­ne pita­njem mora­la i čed­nos­ti, hlad­no­ra­tov­ska bit­ka za srce i um sva­kog poje­din­ca pre­la­zi i na tje­les­nu razinu.

O fil­mu „100 lje­po­ti­ca na dan“: Jugoslavenska ide­olo­gi­ja, kao i u osta­lim pop-kul­tur­nim sadr­ža­ji­ma, razvi­ja kom­plek­san stav pre­ma ovom feno­me­nu. Slike pje­vač­kih i glu­mač­kih zvi­jez­da, koje su ula­zi­le u živo­te sta­nov­ni­ka kroz časo­pi­se i tele­vi­zij­ske emi­si­je poma­ga­le su stva­ra­nju kul­ta popu­lar­ne lič­nos­ti po uzo­ru na Zapad. S dru­ge stra­ne, dje­lo­mič­no gra­đe­no pre­ma tali­jan­skom mode­lu, pro­mo­ci­ja skrom­nos­ti i pri­zem­lje­nos­ti bila je sas­tav­ni dio izgrad­nje jugos­la­ven­ske mod­ne indus­tri­je i indus­tri­je lje­po­te. Ipak, kon­tra­dik­t­nost jugos­la­ven­sko­ga sus­ta­va izla­zi na vidje­lo pri izbo­ri­ma lje­po­ti­ca gdje se soci­ja­lis­tič­ki moral susre­će s komer­ci­jal­nim uspje­hom pro­izvo­da, u ovom slu­ča­ju žen­ske ljepote.

Anita Buhin dok­to­ran­di­ca je povi­jes­ti na European University Instituteu u Firenci, te surad­ni­ca-volon­ter­ka Centra za kul­tu­ro­lo­ška i povi­jes­na istra­ži­va­nja soci­ja­liz­ma u Puli. Trenutačno zavr­ša­va diser­ta­ci­ju pod nazi­vom „Mediteran u jugos­la­ven­skoj popu­lar­noj kul­tu­ri pod tali­jan­skim utje­ca­ji­ma 1950-ih i 1960-ih“. U sre­di­štu nje­zi­na istra­ži­vač­kog inte­re­sa su popu­lar­na kul­tu­ra i soci­ja­li­zam, s nagla­skom na zabav­nu glaz­bu, tele­vi­zi­ju i modu. U slo­bod­no vri­je­me opse­siv­no pra­ti nogo­met i femi­nis­tič­ki pro­miš­lja pop-kul­tur­ne sadržaje.

Priredio B. V.

• Kino Katarina