Izložba ALEKSANDRA GARBINA „Sve je relativno“ u MSUI‑u

Otvorenje izlož­be Aleksandra Garbina nazi­va „Sve je rela­tiv­no“ bit će odr­ža­no u petak, 27. lis­to­pa­da u 20 sati u Muzeju suvre­me­ne umjet­nos­ti Istre.

Izložbom istak­nu­tog rovinj­skog umjet­ni­ka Aleksandra Garbina, Muzej suvre­me­ne umjet­nos­ti Istre nas­tav­lja s retros­pek­tiv­nim pre­zen­ta­ci­ja­ma opu­sa istar­skih umjet­ni­ka sta­ri­je i sred­nje gene­ra­ci­je. Prvenstvena namje­ra tih izlož­bi je upoz­na­ti publi­ku sa stva­ra­laš­tvom koje je kre­ira­lo istar­sku suvre­me­nu likov­nu sce­nu, te su do sada pred­stav­lje­ni saže­ti opu­si Erosa Čakića, Egidia Buducina, Roberta Paulette, Đanina Božića, Bojana Šumonje i Zdravka Milića s nagla­skom na recent­ne rado­ve tih umjet­ni­ka. Na ovoj izlož­bi, po istom prin­ci­pu, Aleksandar Garbin se pred­stav­lja s pede­se­tak rado­va (skul­p­tu­re, sli­ke, crte­ži, objek­ti, ins­ta­la­ci­je, video…) nas­ta­lih u raz­dob­lju od 1989. do 2017. godine.

„Aleksandar Garbin umjet­nik je koji je svo­jim dosa­daš­njim radom zna­čaj­no obi­lje­žio istar­sku i hrvat­sku suvre­me­nu likov­nu sce­nu, a na svoj je spe­ci­fi­čan izraz upo­zo­rio još kra­jem osam­de­se­tih godi­na pro­tek­log sto­lje­ća. Njegova tadaš­nja zaokup­lje­nost kar­to­graf­skom tema­ti­kom rezul­ti­ra­la je rado­vi­ma u koji­ma autor pro­miš­lja i kon­cep­tu­ali­zi­ra geopo­li­tič­ki zem­ljo­pis­ni pros­tor. Služeći se inven­tiv­nim umjet­nič­kim pos­tup­ci­ma, autor izmje­šta odre­đe­ni teri­to­rij iz real­nog zem­ljo­pis­nog okruž­ja u dru­go, izmiš­lje­no podru­čje, oslo­ba­đa ga bilo kak­vog sadr­žaj­nog oslon­ca te od činje­ni­ca stva­ra fik­ci­ju. Služeći se neko­nven­ci­onal­nim umjet­nič­kim jezi­kom, Garbin je, ne napu­šta­ju­ći likov­ne prin­ci­pe kon­cep­tu­al­ne pro­ve­ni­jen­ci­je i pos­t­mo­der­nis­tič­ki naboj, na inven­ti­van način u svoj izri­čaj ukom­po­ni­rao inte­res za topo­graf­skim i kar­to­graf­skim predlošcima.

„Premještanjem real­nih zem­ljo­pis­nih teri­to­ri­ja, Garbin osva­ja i tvo­ri izmiš­lje­ne i nepos­to­je­će drža­ve što ne samo da govo­ri o ludič­kom duhu i iro­nič­no – poli­tič­nom raz­miš­lja­nju auto­ra, već se takav pos­tu­pak može oči­ta­ti i kao men­tal­ni ins­tru­ment likov­nog pro­miš­lja­nja kojem je sve for­mal­no stra­no, pre­obič­no i neuz­bud­lji­vo. Stoga je autor u svom radu od samog počet­ka inzis­ti­rao na poma­ci­ma koji reali­tet svo­de na rela­ti­vi­tet, što je i danas ostao spe­ci­fi­kum nje­go­vog likov­nog govo­ra, kao što je i nje­go­va zaokup­lje­nost pro­ble­ma­ti­zi­ra­njem pros­to­ra i među­pros­to­ra bila nagla­še­na još u nje­go­vim kar­to­graf­skim poče­ci­ma. Naziv Area neutra, tada je koris­tio kao ozna­ku za držav­nu gra­ni­cu ili niči­ju zem­lju, dak­le ozna­ku izvjes­nog među­pros­to­ra, dok bi se on u kas­ni­jim rado­vi­ma meta­fo­rič­ki mogao koris­ti­ti za učes­ta­lu upo­ra­bu izmak­nu­tih ili pomak­nu­tih fizič­kih zako­ni­tos­ti bazi­ra­nih na teori­ja­ma i auto­ro­voj per­cep­ci­ji rela­tiv­nos­ti. Interesantno je da Garbinovi rado­vi, koli­ko god dje­lo­va­li nes­pu­ta­no, zaigra­no i duho­vi­to, posje­du­ju jasan sis­tem bazi­ran na nume­ro­lo­gi­ji i Fibonaccijevom nizu (Fibonaccijeva for­mu­la o pro­gre­si­ji u pri­ro­di), kao što i vode nepri­mje­tan dija­log s Einsteinovim teori­ja­ma relativnosti.

„Garbin u svom radu vrlo čes­to svo­di likov­nost na lek­sič­ko podru­čje, odnos­no likov­ni ruko­pis zamje­nju­je pisa­nom rije­čju, što je još jed­no od nas­lje­đa kon­cep­tu­al­ne umjet­nos­ti, prvens­tve­no Josepha Kosutha ili gru­pe Art & Languague, ali ujed­no pred­stav­lja i ins­tru­ment auto­ro­ve tež­nje men­tal­nom pro­ce­su. Stoga ne čudi da je svo­ju izlož­bu na Golom brdu odr­ža­nu 2013. godi­ne posve­tio por­tu­gal­skom pjes­ni­ku i mis­ti­ku Fernandu Pessoi koris­te­ći nje­gov citat:..Ono što mi vidi­mo od stva­ri jesu stva­ri.., kao istin­ski kre­do svog umjet­nič­kog dje­lo­va­nja. Koliko Garbin tra­ži odmak od likov­nog jezi­ka govo­ri i činje­ni­ca da je upo­tri­je­bio taj citat, a ne slič­nu opser­va­ci­ju ame­rič­kog sli­ka­ra Franka Stelle:…To što vidiš upra­vo je to što vidiš…, kao što je i u svo­joj umjet­nos­ti sklo­ni­ji pri­mje­ni Fibonaccijevog niza od upo­tre­be Zlatnog reza (isto­vje­tan prin­cip), svoj­stve­nog likov­nim umjet­nos­ti­ma. Garbinovi rado­vi bez sum­nje posje­du­ju odre­đe­ne okul­tis­tič­ke karak­te­ris­ti­ke, kao što ih može­mo pro­ma­tra­ti i kao raza­su­te seg­men­te ima­gi­na­tiv­nog wun­der­ka­me­ra te je logič­no da nje­go­va umjet­nost posje­du­je nagla­šen mis­tič­ni i meta­fi­zič­ki karak­ter kojeg autor poten­ci­ra prko­še­njem zako­ni­ma fizi­ke i logi­ke, teže­ći rela­tiv­nos­ti kao jedi­noj mogu­ćoj pro­jek­ci­ji Univerzuma“, piše Mladen Lučić u pred­go­vo­ru kata­lo­ga izložbe.

Aleksandar Garbin rođen je 1955. godi­ne u Rovinju. Diplomirao je 1988. kipar­stvo na Accademia di Belle Arti di Brera u Milanu, u kla­si pro­fe­so­ra Giancarla Marchesija i Alik Cavalierea, a magis­te­rij je zavr­šio kod pro­fe­so­ra Luciana Fabra. Izlaže od sre­di­ne osam­de­se­tih godi­na na samos­tal­nim i skup­nim izlož­ba­ma u zem­lji i ino­zem­s­tvu. Dobitnik je više nagra­da među koji­ma je Pollock-Krasner Foundation Grant New York iz 2005. godi­ne. Živi i radi u Rovinju.

Izložba je reali­zi­ra­na uz podr­šku Upravnog odje­la za kul­tu­ru Istarske župa­ni­je, Ministarstva kul­tu­re Republike Hrvatske, Grada Pule i Grada Rovinja te osta­je otvo­re­na do 26. stu­de­nog – sva­kod­nev­no, osim pone­djelj­ka i blag­da­na od 10 do 20 sati.

Priredio B. V.

• Aleksandar Garbin
• MUZEJ SUVREMENE UMJETNOSTI ISTRE