Izložba „ŠIRITE ŽENSKI SVIJET! DIZAJN PROGRESIVNIH ŽENSKIH ČASOPISA 1934. – 1946.“ u HUIU galeriji

Otvorenje izlož­be Barbare Blasin nazi­va „Širite žen­ski svi­jet! Dizajn pro­gre­siv­nih žen­skih časo­pi­sa 1934. – 1946.“ bit će otvo­re­na u čet­vr­tak, 6. velja­če u 19 sati u pul­skoj HUIU galeriji.

Izložba tema­ti­zi­ra publi­ka­ci­je femi­nis­tič­kih udru­že­nja tiska­ne od sre­di­ne 1930-ih do prvih porat­nih godi­na, pola­ze­ći od doma­ćih pri­mje­ra kao što su “Žena danas”, “Ženski svi­jet” i “Žena u bor­bi”, kom­pa­ri­ra­ju­ći ih sa suvre­me­nim, među­na­rod­no utje­caj­nim, srod­nim svjet­skim izda­nji­ma poput fran­cu­skog časo­pi­sa “Les Femmes” i ame­rič­kog „The Woman Today“. Autorica izlož­be je Barbara Blasin, a reali­zi­ra­na je u surad­nji s Hrvatskim dizaj­ner­skim druš­tvom (HDD) u lip­nju 2019. u Zagrebu. Izložba osta­je otvo­re­na do 28. veljače.

„Ženski svi­jet je vaš svi­jet! Širite Ženski svi­jet!“, „Žene čitaj­te Ženu danas! Pretplatite se još danas na Ženu danas!“ Navedeni rek­lam­ni slo­ga­ni za časo­pi­se Ženski svi­jet  (1939. – 1941.) i Жена данас / Žena danas (1936. – 1940.) nepo­sred­no nas uvo­de u povi­jes­ni kon­tekst izme­đu dva svjet­ska rata kad su objav­lji­va­ni lis­to­vi nami­je­nje­ni žena­ma i ure­đi­va­ni od žena. Radi se o pro­gre­siv­nim femi­nis­tič­kim publi­ka­ci­ja­ma koje u vrlo slo­že­nom i opre­siv­nom među­rat­nom raz­dob­lju dobi­va­ju svo­ju for­mu u nas­to­ja­nju da ure­de gla­si­la nami­je­nje­na „žena­ma iz svih druš­tve­nih slo­je­va“. Riječ je o gra­fič­kom obli­ko­va­nju tih časo­pi­sa, te zago­va­rač­koj dimen­zi­ji nji­ho­ve likov­ne opreme.

Jedan od cilje­va ure­đi­vač­ke kon­cep­ci­je tih časo­pi­sa „za sva­ku ženu“, bio je obje­di­ni­ti teme koje su do tada izla­zi­le u „žur­na­li­ma“ za žene, poput mode i doma­ćins­tva, kao i one teme o koji­ma se tada goto­vo isklju­či­vo ras­prav­lja­lo u femi­nis­tič­kim gla­si­li­ma, kao što je polo­žaj žena u tadaš­njem druš­tvu. Do tada gla­si­la femi­nis­tič­kih udru­ga izla­ze bez likov­ne opre­me i gra­fič­ki skrom­no ure­đe­ne. Od sre­di­ne 1930-ih nakon una­p­rje­đe­nja tiskar­skih teh­ni­ka, prvens­tve­no ofse­ta koji počet­kom 1930-ih prev­la­da­va u tiska­nju ilus­tri­ra­nih časo­pi­sa i usli­jed nove poli­tič­ke akti­va­ci­je žen­skih udru­že­nja nakon pada dik­ta­tu­re 1934. godi­ne, žen­ske orga­ni­za­ci­je poči­nju tiska­ti časo­pi­se u većim nak­la­da­ma i pro­miš­lje­no ure­đe­ne, kako bi bili zanim­lji­vi­ji i pris­tu­pač­ni­ji širem kru­gu žena. Uredništva vode bri­gu o dizaj­nu, te će časo­pi­si i likov­nom opre­mom zago­va­ra­ti ide­je udru­že­nja. Časopisi su boga­to oprem­lje­ni foto­gra­fi­ja­ma i ilus­tra­ci­ja­ma, a dizajn nekih nas­lov­ni­ca zais­ta je bio pro­gre­si­van. U Kraljevini Jugoslaviji kra­jem 1930-ih izla­zi­la su dva tak­va ilus­tri­ra­na časo­pi­sa, Жена данас / Žena danas (1936. – 1940.) i Ženski svi­jet (1939. – 1941.). Oba časo­pi­sa koris­ti­la su kao ure­đi­vač­ki pred­lo­žak fran­cu­ski list Les Femmes  (1934. – 1939.), pod čijim će se utje­ca­jem i u dru­gim zem­lja­ma pokre­nu­ti ses­trin­ski časo­pi­si, npr. u SAD‑u izla­zi list TheWoman Today (1936. – 1937.). Neke od ured­ni­ca Женa данас / Žena danas  (1936. – 1940.) i Ženskog svi­je­ta (1939. – 1941.) u Drugom svjet­skom ratu ure­đu­ju i gla­si­la AFŽ‑a, pa će u prvim pos­li­je­rat­nim godi­na­ma ti časo­pi­si ima­ti slič­nu ure­đi­vač­ku kon­cep­ci­ju i gra­fič­ko obli­ko­va­nje. Kako bi se uka­za­lo na kon­ti­nu­itet u gra­fič­kom obli­ko­va­nju i ure­đi­va­nju, te omo­gu­ći­la kom­pa­ra­ci­ja s među­na­rod­nim srod­nim časo­pi­si­ma, u ovom tek­s­tu ana­li­zi­ram pet časo­pi­sa. Les Femmes  (1934. –1939.), TheWoman Today(1936. – 1937.), Жена данас / Žena danas (1936. – 1940; 1943. – 1946.), Ženski svi­jet (1939.– 1941.) i Žena u bor­bi (1943. – 1946.).

Časopisi su pokre­nu­ti pod utje­ca­jem među­na­rod­nih orga­ni­za­ci­ja, a reali­zi­ra­ni su u vrlo nepo­volj­nim poli­tič­kim i finan­cij­skim okol­nos­ti­ma. Analizirana his­to­rij­ska gra­đa već svo­jom likov­nom opre­mom govo­ri o ure­đi­vač­kom kon­cep­tu, zago­va­rač­koj dimen­zi­ji i stra­te­gi­ja­ma s koji­ma su ured­ni­ce u uvje­ti­ma držav­ne cen­zu­re i neima­šti­ne uspje­le kre­ira­ti jed­ne od vizu­al­no naj­za­nim­lji­vi­jih žen­skih časo­pi­sa do danas.

Priredio B. V.

• Barbara Blasin
• Galerija HUIU