Predstavljena knjiga Đurice Ciganovića “Parabola jednog neurotika“ u SKUC‑u

20.07.2021.

Ovo je knjiga koja se čita uz rakiju

• Knjiga Đurice Ciganovića nazi­va “Parabola jed­nog neuro­ti­ka“ pred­stav­lje­na je u petak, 16. srp­nja u pul­skom SKUC‑u.

„Kad ja čitam knji­gu, stav­ljam se u ulo­gu dje­te­ta i taj tekst koris­tim kao poma­ga­lo s kojim ću pro­ši­ri­ti svi­jest o sebi i oko­li­ni oko sebe. Tako i ova knji­ga slu­ži huma­ni­zi­ra­nju čovje­ka koji se otu­đio i zba­cio i zabo­ra­vio civi­li­za­cij­ske teko­vi­ne“, rije­či su mul­ti­me­di­jal­nog umjet­ni­ka Đurice Ciganovića pri­li­kom pred­stav­lja­nja nje­go­ve prve knji­ge „Parabola jed­nog neuro­ti­ka“ u pre­pu­nom Srpskom kul­tur­nom cen­trom u Puli.

Iako je te veče­ri Pula ima­la niz kul­tur­nih doga­đa­nja, kon­ce­ra­ta, izlož­bi, i dru­gih glaz­be­nih pro­gra­ma SKUC i „Parabola jed­nog neuro­ti­ka“ uspje­li su oku­pi­ti više od 80 lju­di na pre­zen­ta­ci­ji knji­ge ose­buj­nog Ciganovića koji nam je dosad poz­nat po svo­jim gra­fi­ka­ma, sli­ka­ma, skul­p­tu­ra­ma i per­for­man­si­ma. Književnu je večer mode­ri­ra­la Ana Fonović, a tek­s­to­ve iz knji­ge su čita­li sam autor i nje­gov umjet­nič­ki kole­ga Šandor Slacki.

„Kroz sije­du bra­du mog dru­ga Đurice Ciganovića poput vaški gmi­žu opo­re rije­či rasi­pa­ju­ći se uoko­lo wc školj­ke nad čijim smra­dom leb­de sva­ko­ja­ka božans­tva, filo­zo­fi, vla­da­ri, umjet­ni­ci i luđa­ci. Kao da poku­ša­va oda­ti počast bun­tov­ni­ci­ma proš­log vije­ka koji su s mar­gi­na druš­tva u pros­tor knji­žev­nos­ti dov­la­či­li degu­tant­ne i teško pro­bav­lji­ve pri­zo­re, od prve do zad­nje stra­ni­ce roma­na autor ras­te­že duga­čak, hrđav i nečist lanac nalik štri­ku na kojem se suše bije­le luđač­ke košu­lje, uzgred oka­čiv­ši i sebe među njih“, zapi­sao je knji­žev­nik Almir Alagić na kori­ca­ma ove knjige.

Njegov umjet­nič­ki kole­ga Slobodan Libero Kokotović piše o knji­zi „… autor beskom­pro­mis­no ogo­lja­va isti­nu do same srži kao pro­po­vjed­nik bit­ka koji kon­cen­tri­ra­nom sli­kom pro­go­va­ra o krh­kos­ti egzis­ten­ci­je civi­li­zi­ra­nog druš­tva i sve­op­će deka­den­ci­je u tež­nji obno­ve ele­men­tar­nih ljud­skih i duhov­nih vrijednosti“.

„Po pri­ro­di sam eks­tro­ver­tan tip čovje­ka. Potrebna mi je bli­skost s lju­di­ma, zagr­ljaj, polju­bac i gle­da­nje u oči. Tko ne skre­će pogled, nje­mu je veoma teško laga­ti… Možda će zvu­ča­ti nes­krom­no, ali Hristos je moj alter ego koji pro­go­va­ra i dje­lu­je kad god naiđem na neku nepre­mos­ti­vu pre­pre­ku“, kaže autor.

Je li ova knji­ga roman, zbir­ka pri­po­vjet­ki ili dugač­ka nove­la, sasvim je sve­jed­no jer nije bit­na for­ma nego sadr­žaj. Netko će je čita­ti relak­si­ra­no uz čaj, a neko­me će tre­ba­ti poti­caj raki­je ili join­ta da bi se uhva­tio uko­štac s ovim nepri­ja­telj­skim tek­s­tom, govo­ri autor na pred­stav­lja­nu knji­ge. To je Ciganovićev prvi lite­rar­ni izlet, ustva­ri skup pro­za­ič­nih pri­ča koje se deša­va­ju nje­go­vim pri­ja­te­lji­ma, poz­na­ni­ci­ma, ili nje­mu samome.

„Kniga se zove Parabola jed­nog neuro­ti­ka zato što je glav­ni lik, koji je tre­bao biti fik­ti­van, na kra­ju vrlo fak­ti­čan – neuro­ti­čan kao moje unu­tar­nje ja. On zavr­ša­va u lud­ni­ci i pri­ča s luđa­ci­ma koji­ma je nadje­nuo apos­tol­ska ime­na, njih 12. Upotrebom apos­tol­skih veli­či­na htio sam poka­za­ti otu­đe­nje naše ljud­ske civi­li­za­ci­je jer su zapra­vo nji­ho­ve apo­krif­ne pri­če, po mom miš­lje­nju poti­caj ljud­skom otu­đe­nju“, rekao nam je Đurica Ciganović.

Knjiga je nas­ta­la u surad­nji sa Srpskim kul­tur­nim cen­trom koji­ma je to prvi izda­vač­ki pot­hvat. Kako Ciganović već dugo sura­đu­je sa SKUC-om i Milanom Rašulom, zahva­lju­ju­ći tom pri­ja­telj­stvu knji­ga je nakon digi­tal­nog zaži­vje­la i u papir­na­tom izdanju.

„Pronašli smo izda­vač­ku kuću Balkanski knji­žev­ni glas­nik i pos­la­li im siro­vi mate­ri­jal mailom. Urednik Dušan Gojkov je bio odu­šev­ljen mate­ri­ja­lom te ga je lek­to­ri­rao i obja­vio u digi­tal­nom obli­ku na web stra­ni­ci Balkanskog knji­žev­nog glas­ni­ka. Nakon toga smo Đurica i ja raz­go­va­ra­li o knji­zi i ja sam došao na ide­ju da napra­vi­mo papir­na­to izda­nje, ja jesam malo sta­ro­mo­dan i volim kad list šušti pod rukom i dogo­vo­ri­li smo se da to finan­ci­ra­mo i reali­zi­ra­mo taj pro­jekt vlas­ti­tim sna­ga­ma, čak su i Đurica i nje­go­va žena Doris izdvo­ji­li iz svo­jih skrom­nih miro­vi­ma kako bi pomo­gli tisak knji­ge. Knjiga je tiska­na u Srbiji i pos­la­na kurir­skom služ­bom u Hrvatsku da bi se izbje­gli dodat­ni tro­ško­vi. I evo nas danas tu pred broj­nim uzva­ni­ci­ma koji su doš­li podr­ža­ti taj naš pro­jekt“, kazao je direk­tor SKUC‑a Milan Rašula.

Taj splet sva­ko­ja­kih okol­nos­ti, pomi­je­šan s pre­poz­nat­lji­vim entu­zi­jaz­mom i radoš­ću koje Đurica kao sja­jan mul­ti­me­di­jal­ni umjet­nik i čovjek dono­si u cije­li pro­ces, uro­dio je knji­gom koju može­te čita­ti uz čaj ili uz raki­ju kako bi bar nakrat­ko pobje­gli od krh­ke egzis­ten­ci­je u fak­tič­nost fik­ci­je i tako isci­je­li­li svo­je neuroze.

Tekst i foto­gra­fi­je Ana FORNAŽAR