OSNOVANA KATEDRA ČAKAVSKOG SABORA LABIN

Odlukom osni­vač­ke skup­šti­ne u Labinu osno­va­na je kul­tur­no-znans­tve­na udru­ga pod nazi­vom Katedra Čakavskog sabo­ra Labin. Riječ je o revi­ta­li­za­ci­ji neka­daš­nje udru­ge Katedre Labinska repu­bli­ka osno­va­ne 1970. godi­ne koja se u prvo­me redu bavi­la pouča­va­njem i popu­la­ri­zi­ra­njem bun­tov­nič­kih i here­tič­kih ide­ja poje­di­na­ca. Za pred­sjed­ni­ka Katedre Labinske repu­bli­ke bio je iza­bran Josip Faraguna.

Katedra Labinska repu­bli­ka jed­na je od prvih pet ogra­na­ka koji su čini­le savez više kate­dri obje­di­nje­ne u Čakavski sabor, kul­tur­nu usta­no­vu sa sje­di­štem u Žminju. Cilj Čakavskog sabo­ra je okup­lja­nje i siner­gi­ja kul­tur­nih i znans­tve­nih dje­lat­ni­ka zain­te­re­si­ra­nih za oču­va­nje tra­di­ci­je, pro­mi­ca­nje i pro­uča­va­nje kul­tu­re i zna­nos­ti na čakav­skim govor­nim podru­čji­ma i lju­bi­te­lji­ma čakav­šti­ne. Glavni ini­ci­ja­tor i pokre­tač osni­va­nja Čakavskog sabo­ra bio je knji­žev­nik Zvanje Črnja, a prvot­no je osno­van u Žminju 8. lip­nja 1969. pod nazi­vom Sabor čakav­skog pjes­niš­tva. Čakavski sabor danas čini 26 kate­dri u pet hrvat­skih župa­ni­ja (Istarska, Primorsko-goran­ska, Karlovačka, Ličko-senj­ska i Splitsko-dal­ma­tin­ska) i u tri­ma drža­va­ma (Hrvatska, Austrija i Mađarska).

Katedra Labinska repu­bli­ka bila je usko pove­za­na sa Mediteranskim kipar­skim sim­po­zi­jem kao svo­jom naj­is­tak­nu­ti­jom kul­tur­nom smo­trom. Simpozij je ustro­jen 1969. godi­ne pre­ma vizi­ji aka­dem­skog kipa­ra i sli­ka­ra Josipa Diminića.

Već od 1970. Katedra Labinske repu­bli­ke zapo­če­la je s orga­ni­za­ci­jom kul­tur­nih mani­fes­ta­ci­ja, poput prvog likov­nog sim­po­zi­ja u Istri i orga­ni­za­ci­je znans­tve­nog sku­pa o Matiji Vlačiću Iliriku u Labinu. Od 1974. Katedra je orga­ni­zi­ra­la izlož­bu dje­čjih crte­ža Slika moga zavi­ča­ja na kojoj su izlo­že­ni rado­vi 80 uče­ni­ka iz 31 ško­le cije­lo­ga čakav­skog podru­čja. Godine 1975. u orga­ni­za­ci­ji Katedre odr­ža­na je smo­tra fol­k­lo­ra Labinski kon­ti. Iste godi­ne odr­žan je znans­tve­ni skup u Rapcu povo­dom pros­la­ve 700. obljet­ni­ce Istarskog razvo­da i obi­lje­ža­va­nje 400. obljet­ni­ce smr­ti Matije Vlačića Ilirika.

Godine 1994. done­se­na je odlu­ka o osni­va­nju nepro­fit­ne orga­ni­za­ci­je Mediteranski kipar­ski sim­po­zij. Udruga MKS prav­ni je sljed­be­nik Katedre Labinska repu­bli­ka, a u nared­nim godi­na­ma u orga­ni­za­ci­ji Katedre Labinske repu­bli­ke odr­ža­va­na je kul­tur­na mani­fes­ta­ci­ja Mediteranski kipar­ski sim­po­zij. Vrlo brzo, Katedra se ogra­ni­či­la isklju­či­vo na MKS i 2020. godi­ne inte­gri­ran je u Čakavski sabor, ali ne kao Katedra, već kao udruga.

Novoosnovana Katedra Čakavskog sabo­ra Labin nas­ta­vi­ti će aktiv­nos­ti kul­tur­no-znans­tve­ne dje­lat­nos­ti Katedre Labinska repu­bli­ka. Katedra, suk­lad­no cilje­vi­ma, dje­lo­va­ti će na podru­čju povi­jes­ti, kul­tu­re i umjet­nos­ti. Ciljevi su pro­uča­va­nje i valo­ri­zi­ra­nje povi­jes­ti Labina i Labinštine te publi­ci­ra­nje rezul­ta­ta toga pro­uča­va­nja, orga­ni­zi­ra­nje struč­nih i znans­tve­nih sku­po­va o povi­jes­ti gra­da, pre­da­va­nja, pred­stav­lja­nja knji­ga, temat­skih radi­oni­ca i sl. Naglasak će se sta­vi­ti na pro­mo­vi­ra­nje pro­gra­ma iz podru­čja povi­jes­ti i his­to­ri­ogra­fi­je i dru­gih sadr­ža­ja u vezi s povi­ješ­ću Labina i Labinštine, te podi­za­nje razi­ne druš­tve­ne osvi­je­šte­nos­ti o proš­los­ti Labina i Labinštine, kao i cije­le Istre.

Grad Labin i opći­ne na Labinštini, pa tako i udru­ge kako u kul­tu­ri tako i dru­gim sfe­ra­ma zna­nos­ti svo­jim pro­jek­ti­ma utje­ču na obo­ga­ći­va­nje kul­tur­no-znans­tve­ne vizi­je gra­da. Svakako vri­je­di istak­nu­ti Dane Labinske Republike, Labin Art Republiku, Mediteranski kipar­ski sim­po­zij, Simpozij o Matiji Vlačiću Iliriku, Labinsko kul­tur­no-povi­jes­ne susre­te itd.

Katedra Čakavskog sabo­ra Labin putem raz­nih aktiv­nos­ti pla­ni­ra pro­mo­vi­ra­ti i una­p­rje­đi­va­ti kul­tur­nu bašti­nu Labina i Labinštine. Planiraju se orga­ni­zi­ra­ti izvan­škol­ski i izvan­nas­tav­ni obli­ci znans­tve­nog, umjet­nič­kog i kul­tur­nog stva­ra­laš­tva te dru­gi obli­ci pro­mi­ca­nja povi­jes­ti, kul­tu­re i zna­nos­ti. U pla­nu je obja­vi­ti malu kuha­ri­cu s tra­di­ci­onal­nim recep­ti­ma Labinštine, orga­ni­zi­ra­ti skup o labin­skoj pjes­ni­ki­nji i poli­ti­čar­ki Giuseppini Martinuzzi, obja­vi­ti vodič o etno-kul­tur­no­po­vi­jes­noj turi po Labinu i Labinštini i sl.

Svi zain­te­re­si­ra­ni gra­đa­ni mogu pos­ta­ti čla­no­vi Katedre. Članovi mogu sudje­lo­va­ti u radu Katedre i sudje­lo­va­ti u pla­ni­ra­nju i ostva­ri­va­nju pro­gra­ma Katedre.

Za pred­sjed­ni­ka je iza­bran Deni Vlačić, Danijel Tatić za dopred­sjed­ni­ka, a Bruno Falco za tajnika.

Priredio B. V.

• Katedra Čakavskog sabora Labin