Poziv za umjetnike – Tematski projekt “Paradigmatski ritmovi anestezije” HDLU‑a Istre

HDLU Istre ras­pi­su­je natje­čaj za izla­ga­nje u sklo­pu selek­ti­ra­nog temat­skog pro­jek­ta “Paradigmatski rit­mo­vi anes­te­zi­je” kus­to­sa Andreja Zbašnika. Prijave se šalju na ema­il HDLUa Istre istrehdlui2020@gmail.com do 15. svib­nja do 15 sati.

„Sveukupno pos­to­ja­nje kao da je ute­me­lje­no izme­đu pro­živ­lja­va­nja ugo­de i boli, naime, život se teme­lji na lju­bav­nom užit­ku spa­ja­nja i stva­ra­nja živo­ta, kroz raz­ne mani­fes­ta­ci­je i ema­na­ci­je lju­ba­vi, kao i na pro­ždi­ra­nju i vječ­noj tran­sfor­ma­ci­ji život­nih obli­ka, što se doga­đa kroz egzis­ten­ci­jal­nu prak­su ubi­ja­nja, pro­ždi­ra­nja i asi­mi­la­ci­je mrtvog tki­va bića u živo tki­vo bića.

„Posebno je istak­nu­ta mak­si­ma vječ­nog rit­ma anes­te­zi­je. Naime, civi­li­za­cij­ski kalu­pi, odre­đe­nja i nas­to­ja­nja, od poli­tič­ko-gos­po­dar­skih pre­ko reli­gij­sko-umjet­nič­kih upor­no nagla­ša­va­ju jed­nu poet­sko-egzis­ten­ci­jal­nu para­dig­mu, a ona je nas­to­ja­nje da se život uči­ni manje bol­nim, što­vi­še bez­bol­nim, dak­le da egzis­ten­ci­ja, a samim time i esen­ci­ja, pos­ta­ne oslo­bo­đe­na trp­lje­nja boli i neugod­nih emo­ci­onal­nih sta­nja i rela­ci­ja. Sveopća kul­tu­ro­lo­ška anes­te­zi­ja i upor­no anes­te­ti­zi­ra­nje bit­ka, putem medij­skog pro­gra­mi­ra­nja, indus­tri­je lije­ko­va koji poni­šta­va­ju bol, ser­vi­ra­nja ugod­nih uži­ta­ka i lagod­nog živo­ta, sve do antis­tres­nih teča­je­va raz­nih psi­ho­lo­ških mode­la i ezo­te­rij­skih prak­si, upor­no nas­to­je život uči­ni­ti ugod­nim i bla­že­nim, odnos­no u pro­gre­su pros­tor-vre­me­na, što više bez­bol­nim i s ten­den­ci­jom da se što manje i rje­đe pati i pro­živ­lja­va bol.

„Iako jedi­no kroz tra­umat­ska i bol­na iskus­tva u stva­ri usva­ja­mo one bit­ne vri­jed­nos­ti biva­nja, barem u oprav­da­nim aksi­olo­škim sus­ta­vi­ma, ipak civi­li­za­cij­ska nas­to­ja­nja, estet­ska i etič­ka, svo­ju domi­nant­nu struk­tu­ru ostva­ru­ju kroz per­ma­nent­no nas­to­ja­nje dos­ti­za­nja sta­nja povolj­nog rit­ma anes­te­zi­je, poni­šta­va­nja boli i tra­ja­nja bez bol­nih iskus­ta­va, una­toč sadis­tič­kim i mazo­his­tič­kim eks­tre­mi­ma, upra­vo način i sredstva

putem kojih se suoča­va­mo i na koji način reagi­ra­mo na bol­na iskus­tva odre­đu­je i defi­ni­ra našu ljud­sku vri­jed­nost i u konač­ni­ci našu spo­sob­nost da se pri­la­go­di­mo i pobi­je­di­mo vječ­nu isti­nu stra­ha i dile­me u vezi obra­ču­na­va­nja s onim aspek­ti­ma život­nih stru­ja­nja koji nisu ugod­ni niti poželj­ni i koje veći­na uglav­nom želi izbje­ći i anu­li­ra­ti iz vlas­ti­tog života.

„Dakle, upra­vo je anes­te­zi­ja ključ­ni ener­get­ski poten­ci­jal smis­le­nog razu­mi­je­va­nja i valo­ri­zi­ra­nja ljud­ske pat­nje, potra­ge i pod­no­še­nja egzis­ten­ci­jal­ne boli u raz­nim ina­či­ca­ma, unu­tar este­te­skih, poli­tič­kih, eko­nom­skih, etič­kih, reli­gij­skih, poet­skih i prag­ma­tič­nih pro­ce­sa, usu­dio bih se reći da bez boli i bez poni­šta­va­nja neugod­ne činje­ni­ce boli nema spoz­na­je, niti onog nek­tra slat­ke vizi­je o smis­lu i bes­te­žin­skom ide­alu vječ­nih nas­to­ja­nja biva­nja, u strem­lje­nju pre­ma egzis­ten­ci­ji ugo­de, mira, spo­ko­ja, rados­ti, dak­le pre­ma odsut­nos­ti nemi­ra, nes­po­ko­ja, nesre­će, sve­ga ono­ga što je bol­no i neugod­no, teško pod­noš­lji­vo i zbog čega nam je život težak i naporan.

„Umjetnička reak­ci­ja o pro­miš­lja­nju anes­te­zi­je kao sve­op­će para­dig­me ugod­nog tra­ja­nja može se izra­zi­ti na mno­go nači­na, među­tim sva­ki čovjek/umjetnik ima svo­ju vizi­ju i način anes­te­ti­zi­ra­nja, poni­šta­va­nja boli.

“Dakle, izra­zi­ti kroz umjet­nič­ki diskurs osje­ća­nje, kri­tič­ku valo­ri­za­ci­ju, miš­lje­nje i poima­nje anes­te­zi­je prostora/vremena/ideje/materije/etera… u širo­kom kon­tek­s­tu­al­nom i kon­cep­tu­al­nom okvi­ru, kroz raz­ne medi­je i moguć­nos­ti, pro­blem­ski je zadatak/izazov ovog projekta.

„Izraziti ritam anes­te­zi­je u vlas­ti­tom živo­tu i način pod­no­še­nja i anu­li­ra­nja esen­ci­jal­ne i egzis­ten­ci­jal­ne, indi­vi­du­al­ne i kolek­tiv­ne boli putem kre­ativ­ne transpozicije/premještanja iskus­tva boli u umjet­nič­ki medij, to je pro­blem­ski iza­zov, tema i okos­ni­ca ovog pro­jek­ta“, piše Andrej Zbašnik u ras­pi­su teme.

Poziv

• Andrej Zbašnik
• HDLU ISTRE