3. Histrokozmos na 31. Sa(n)jam knjige u Istri

Karakter Istre danas i nje­ni snaž­ni kul­tur­ni i umjet­nič­ki odsja­ji u sre­di­štu su ovo­go­diš­njeg 3. Histrokozmosa, važ­nog pro­gram­skog dije­la 31. Sa(n)jam knji­ge u Istri koji će se odr­ža­ti od 28. stu­de­nog do 7. pro­sin­ca u Puli. Autorice i auto­ri koji su uči­ni­li snaž­ne i jedins­tve­ne isko­ra­ke u podru­čju kul­tu­re, umjet­nos­ti, zna­nos­ti i gos­po­dar­stva te Istru i Pulu upi­sa­li na kar­tu Europe i svi­je­ta glav­na su pro­gram­ska sna­ga 3. Histrokozmosa, a ovo­go­diš­nji „sajam u saj­mu“ poseb­no će obi­lje­ži­ti susret Istre i Pule sa Šibenikom i Šibensko – knin­skom župa­ni­jom. Pozornice his­tro­koz­mo­so­vih pro­gra­ma bit će u Domu hrvat­skih bra­ni­te­lja, Gradskoj gale­ri­ji Pula i Galeriji Cvajner.

„Ovogodišnji Histrokozmos okre­nut je Puli i Istri kroz pred­stav­lja­nje dje­la i auto­ra koji su zablis­ta­li i osta­vi­li čvr­sti trag u umjet­nič­kom i znans­tve­nom sazvi­je­žđu našeg pros­to­ra. Među nji­ma je i dvo­je lju­di koje je Pula pre­ra­no izgu­bi­la: pred­sta­vit ćemo dje­lo iz znans­tve­ne ostav­šti­ne jezi­kos­lov­ca, lek­si­ko­gra­fa, sve­uči­liš­nog pro­fe­so­ra, knji­žev­ni­ka, aka­de­mi­ka Gorana Filipija (1954. – 2021.), ponov­lje­no i pro­ši­re­no izda­nje „Betinska bro­do­grad­nja: Etimologijski rječ­nik puč­kog naziv­lja“ (Hrvatska sve­uči­liš­na nak­la­da, Muzej betin­ske drve­ne bro­do­grad­nje), te foto-mono­gra­fi­ju Tončija Pavlinovića (1974. – 2024.) „Pogled iza hori­zon­ta“ (Tondak, StudioLab), koju je pri­re­di­la Paola Orlić. Uz foto­gra­fi­je koje je zaljub­lje­nik u puto­va­nja, glaz­be­nik i pus­to­lov Tonči Pavlinović sni­mio diljem svi­je­ta, knji­ga sadr­ži i nje­go­vu puto­pis­nu pro­zu. Premijerna pro­mo­ci­ja Tončijeve knji­ge u subo­tu 29. stu­de­nog, prvog dana Histrokozmosa, bit će u zna­ku pul­skog brat­stva, zapra­vo brat­ske lju­ba­vi. Naime, bit će to i pro­mo­ci­ja knji­ge Dejana Pavlinovića, višes­tru­ko nagra­đi­va­nog haiku pjes­ni­ka, koji će uz svo­ju zad­nju pjes­nič­ku zbir­ku „Linije živo­ta“ (Tondak) pred­stav­lja­ti i svo­je do sada neo­bjav­lje­ne pje­sme posve­će­ne bra­tu Tončiju“, naj­av­lju­je Magdalena Vodopija, direk­to­ri­ca Sa(n)jam knji­ge u Istri.

Ističe i da poseb­no mjes­to u pro­gra­mu Histrokozmosa ima Mladen Lučić  Luc, povjes­ni­čar umjet­nos­ti, jedan od naj­z­na­čaj­ni­jih suvre­me­nih likov­nih kri­ti­ča­ra u Hrvatskoj, koji je snaž­no obi­lje­žio pul­sku i istar­sku umjet­nič­ku sce­nu. U nedje­lju 30. stu­de­nog u pro­gra­mu Vita, vita bit će pred­stav­lje­na nje­go­va netom objav­lje­na knji­ga sjaj­nog nas­lo­va „Nos u oko“ (Meandar Media) koja dono­si izbor iz nje­go­vih kri­ti­ka, a Luc je i kus­tos izlož­be mla­dih istar­skih sli­ka­ra „Perspektive“ koja će isto­ga dana biti otvo­re­na u Gradskoj gale­ri­ji Pula. Svoja će dje­la izlo­ži­ti Marina Rajšić, Elena Kiss, Marko Človek, Rino Banko i Nina Turina.

Histrokozmos i ove godi­ne ponos­no pred­stav­lja sjaj­ne Sakramenske – moć­ne žene istar­ske. One su zapra­vo baš svo­je, izvan stru­je, straš­ne žene u onom naj­po­zi­tiv­ni­jem smis­lu, a nji­ho­vi inte­lek­tu­al­ni, znans­tve­ni, umjet­nič­ki, sport­ski dose­zi zadiv­lju­ju. To su sjaj­na podu­zet­ni­ca, biolo­gi­nja, vlas­ni­ca i direk­to­ri­ca Aquariuma Pula i osni­va­či­ca budu­ćeg Mornaričkog muze­ja Milena Mičić, direk­to­ri­ca Etnografskog muze­ja Istre Ivona Orlić, veli­ke istar­ske pjes­ni­ki­nje Nada Galant i Loredana Bogliun, etno­mu­zi­ko­lo­gi­nja i antro­po­lo­gi­nja Ana Hofman i umjet­nič­ka foto­graf­ki­nja, arhi­tek­ti­ca i vodi­te­lji­ca zbo­ra Praksa Edna Strenja i čla­ni­ce Prakse. Sakramenske će i ovaj put ima­ti prat­nju, a ulo­gu nji­ho­vih vite­zo­va imat će istar­ski vinari.

„U his­tro­koz­mo­so­vom pro­gra­mu Vita, vita obi­lje­ža­va­mo 20 godi­na lek­si­ko­graf­skog čuda koje se dogo­di­lo u Istri 2005. godi­ne, sla­vi­mo dva deset­lje­ća od obja­ve Istarske encik­lo­pe­di­je. Nakon ovog encik­lo­pe­dij­skog pot­hva­ta zaži­vje­la je Istrapedia, a ovo­go­diš­nja obja­va Istarskog biograf­skog lek­si­ko­na, u nak­la­di Čakavskog sabo­ra Žminj uz pot­po­ru Istarske župa­ni­je, nas­ta­vak je ove fan­tas­tič­ne pri­če koja poka­zu­je što je sve stvo­re­no tije­kom dva deset­lje­ća u lek­si­ko­gra­fi­ji Istre. Toj smo obljet­ni­ci posve­ti­li okru­gli stol „Dvadeset godi­na lek­si­ko­gra­fi­je u Istri“, a sudje­lo­vat će Vlaho Bogišić, poz­na­ti lek­si­ko­graf i pisac, jedan od ini­ci­ja­to­ra pokre­ta­nja Istarske encik­lo­pe­di­je, aka­de­mik Robert Matijašić, koji je uz Miroslava Bertošu bio glav­ni ured­nik Istarske encik­lo­pe­di­je, te je glav­ni ured­nik Istarskog biograf­skog lek­si­ko­na, povjes­ni­čar Igor Duda, izvr­š­ni ured­nik Istarske encik­lo­pe­di­je, povjes­ni­čar Maurizio Levak i dugo­go­diš­nji vodi­telj pro­jek­ta Istrapedije te Josip Šiklić, glav­ni taj­nik Čakavskog sabo­ra Žminj i izvr­š­ni ured­nik Istarskog biograf­skog lek­si­ko­na. Moderator će biti Aljoša Pužar koji će na Doručku s auto­rom, zad­njeg dana 31. Sajma, ugos­ti­ti Roberta Matijašića“, naj­av­lju­je Magdalena Vodopija.

Gostovanje Šibenika i Šibensko-knin­ske župa­ni­je na Histrokozmosu obje­di­nje­no je nas­lo­vom Kap u kame­nu. Uz pro­mo­ci­ju rječ­ni­ka aka­de­mi­ka Gorana Filipija, koji je svo­jim živo­tom i dje­lo­va­njem pove­zao Istru i Šibensko-knin­sku župa­ni­ju, ovaj part­ner­ski pro­gram dono­si i pred­stav­lja­nje mono­gra­fi­je „Kapi kame­na: Leksikon lje­po­te šiben­sko-knin­ske župa­ni­je“ te izlož­bu foto­gra­fi­ja Igora Tomljenovića u Galeriji Cvajner. Šibenčani na Histrokozmos dono­se i knji­gu knjiž­ni­ča­ra i važ­nog akte­ra šiben­ske kul­tur­ne sce­ne Milivoja Zenića „Stari Šibenik: kala­ma, ska­la­ma i buta­ma“ (AGM), koju će pred­sta­vi­ti Zdenka Bilušić i Kruno Lokotar. Vibrantna kul­tur­na sce­na Šibenika u pro­gra­mu Kap u kame­nu bit će pred­stav­lje­na kroz Tvrđave kul­tu­re, Kolektiv 4B te fes­ti­va­le Fališ i Škure. U pro­gra­mu Kap u kame­nu svo­ja će vina pred­sta­vi­ti i šiben­ski vinari.

Iz Šibenika sti­že i vodi­telj pro­gra­ma Kap u kame­nu, omi­ljen među pul­skom publi­kom Emir Imamović Pirke. On je i autor ese­ja pod nas­lo­vom „Nova lica Arsenovog zavi­ča­ja“ (www.sanjamknjige.hr), u kojem obraz­la­žu­ći raz­lo­ge zbog kojih se Šibenik i šiben­ski kraj, kao ovo­go­diš­nji part­ne­ri Histrokozmosa, u Puli pred­stav­lja­ju kroz knji­ge, izlož­be i auten­tič­nu kul­tur­nu te eno­lo­šku sce­nu, zaklju­ču­je: “Srcu Dalmacije mjes­to je u cen­tru Istre.“ Pirke svo­ju šiben­sku pri­ču otva­ra sti­ho­vi­ma veli­kog Arsena i piše:

„‘Provela je noć na putu/kojim kre­ću od davnina/naši sno­vi pre­ma svijetu/s’ Perkovića pre­ko Knina/U oči­ma nje­nim more/svjetluca joj sol u kosi/ona ne da da je slome/otima se i prko­si’, pje­vao je, a pri­je toga i napi­sao, samo­pro­gla­še­ni član druš­tva (neus­pješ­no) lije­če­nih Šibenčana, veli­ki pjes­nik i ništa manji skla­da­telj, Arsen Dedić (1938. – 2015.). Strašno duho­vi­ti cinik rođen je i odras­tao u gra­du čijim su kala­ma, ska­la­ma i buta­ma kora­ča­li Vice Vukov, Ivo Brešan, Stjepan Gulin, Aljoša Antunac, Dražen Petrović, Mišo Kovač, Vesna Parun, Aleksandar Guberina, Milivoj Zenić, Drago Putnjiković… Istim tim kala­ma, ska­la­ma i buta­ma sada, s vre­me­na na vri­je­me ili iz dana u dan, idu i Leon Lučev, Goran Višnjić, Oriana Kunčić, Ivan Klarić, Olja Runjić, Ivica Tucak, Danira Nakić, Maksim Mrvica, Zvonimir Vila, Aljoša Vuković, Tomislav Ćeranić, Pavle Roca, Jasenka Ramljak, Zdenka Bilušić, Antonija Modrušan, Ante Filipović Grčić i sve tako do Slobodanke Bobe Đuderije koju obi­telj iz rod­nog gra­da obi­la­zi u Splitu, čis­to da je pod­sje­ti kako je ‘Šibenik glav­ni grad Hrvatske, a tko mis­li dru­ga­či­je taj ništa ne zna, a nor­mal­no da ništa ne zna kad nije iz Šibenika….“

Veliko fina­le Histrokozmosa bit će ujed­no i zad­nji pro­gram ovo­go­diš­njeg Sajma u kojem će Noel Šuran pre­mi­jer­no pred­sta­vi­ti knji­gu „Naš kanat (ni)je lip: tra­di­ci­je tra­di­cij­skog glaz­bo­va­nja u Istri“ (Etnografski muzej Istre). Zapjevat će se na tan­ko i debe­lo i zasviriti…

Prodajni dio Histrokozmosa ove godi­ne dobi­va počas­no mjes­to na Sajmu na ula­zu u Dom hrvat­skih bra­ni­te­lja, kraj Kavane Mozart. Tu će biti smje­šte­ni istar­ski izda­va­či i knji­ge o Istri svih hrvat­skih izda­va­ča. Knjizi će se naz­drav­lja­ti na štan­du IQ Istrian Quality, a i ove  godi­ne Sagu o vinu nas­tav­ljat će som­me­li­eri Hrvatskog som­me­li­er klu­ba s degus­ta­ci­jom istar­skih i šiben­skih vina.

Autor pla­ka­ta ovo­go­diš­njeg Histrokozmosa je dizaj­ner Matko Plovanić, dugo­go­diš­nji surad­nik Sajma.

„Kao pred­lo­žak za pla­kat 3. Histrokozmosa pos­lu­žio mi je dio kadra foto­gra­fi­je iz pul­ske povi­jes­ti. Za raz­li­ku od ori­gi­nal­ne foto­gra­fi­je fokus je  s čas­ni­ka na palu­bi u ovom slu­ča­ju pomak­nut na “obič­ne” mor­na­re ispod palu­be koji su možda i slu­čaj­no upa­li u kadar kroz rupu nas­ta­lu u tru­pu  bro­da jed­nog od biv­ših car­sta­va koji su vla­da­li ovim pros­to­rom. Iako su oni ti koji prvi nas­tra­da­ju u igri veli­kih, vje­ro­jat­no su se slu­čaj­no naš­li ispred objek­ti­va, pos­lu­živ­ši foto­gra­fu kao sta­tis­ti, a gle­da­te­lju kao mje­ri­lo raz­mje­ra nas­ta­le šte­te. I to je za mene Istra, koja neri­jet­ko liči na film­sku kuli­su, gdje mali lju­di iz pot­pa­lub­lja sve više pos­ta­ju slu­čaj­ni sta­tis­ti“, objaš­nja­va Matko Plovanić.

Podsjetimo, Histrokozmos je ute­me­ljen pri­je dvi­je godi­ne na 29. Sa(n)jam knji­ge u Istri, a ini­ci­ra­li su ga Boran Kalčić i Magdalena Vodopija. Ove je godi­ne dobio i novi pro­gram­ski odbor, kojeg čine Eric Ušić, Edi Cukerić, Dunja Ivičić, Matko Plovanić, Lara Manzin Grganja, Jan Franjul i Iris Mošnja.

• 3. Histrokozmos
• 31. Sa(n)jam knjige u Istri