Lara Kapeloto: “Vani je struka profesionalnih plesača tretirana kao i svaka druga”

Puljanka Lara Kapeloto mla­da je ple­sa­či­ca, tek jed­na od čla­ni­ca ili čla­no­va Dramskog i ples­nog stu­di­ja Istarskog narod­nog kaza­li­šta koja je upi­sa­la neku od europ­skih ples­nih aka­de­mi­ja. Uspješno ju je i zavr­ši­la te se vra­ti­la u Hrvatsku, a tre­nut­no živi i radi u Zagrebu.

(FOTO: Jelena Janković, iz pred­sta­ve “Never again”)

Lara se ple­som poče­la bavi­ti s četi­ri godi­ne. “Majka me upi­sa­la u ples­ni stu­dio, a odon­da nisam pres­ta­la ple­sa­ti. Nakon gim­na­zi­je sam upi­sa­la aka­de­mi­ju suvre­me­nog ple­sa u Njemačkoj te je tako počeo moj pro­fe­si­onal­ni put”, rek­la nam je Lara.

Kako kaže, vodi­te­lji­ca Dramskog i ples­nog stu­di­ja INK, Andrea Gotovina otvo­ri­la joj je svi­jet impro­vi­za­ci­je: “Njezini kre­ativ­ni zada­ci pokre­nu­li bi mi maštu, a peda­go­ški pris­tup dao sigur­nost za upoz­na­va­nje novo­ga, kao i ala­te za pove­zi­va­nje ima­gi­na­ci­je i tije­la. U INK‑u nisam glu­mi­la, ali sam sudje­lo­va­la u eks­pe­ri­men­tal­noj ples­noj video pred­sta­vi koju smo sni­mi­li za vri­je­me pan­de­mij­ske izo­la­ci­je. Scenski pokret je uvi­jek pru­žao pri­li­ku za slo­bod­no izra­ža­va­nje, pošto­vao indi­vi­du­al­nost, ali i poti­cao pri­hva­ća­nje raz­li­či­tos­ti te dobru zajed­nič­ku, rad­nu atmosferu”

Govoreći o upi­su na aka­de­mi­ju u Münchenu, kaže kako je bio zah­tje­van jer je u to vri­je­me zbog Covida sve bilo onli­ne. “Budući da sam se pri­jav­lji­va­la na više aka­de­mi­ja, mora­la sam sni­ma­ti videa kako bih zado­vo­lji­la nave­de­ne, za sva­ku raz­li­či­te, uvje­te za pri­ja­vu. Vjerujem da sam se za aka­de­mi­ju zapra­vo spre­ma­la puno pri­je nego što sam zna­la da ću ju upi­sa­ti. Više od 14 godi­na sam ple­sa­la u Art Danceu, bila sam u neko­li­ko gru­pa, ima­la sola i duete. Također, u pri­pre­mi su mi puno pomo­gli scen­ski pokret u INK‑u, ple­sa­nje sa Saltatrixom, rad s Ivonom Medić, kao i ljet­ni inten­zi­vi Ariston Proballeta”, isti­če Lara.

(FOTO: Beniamin Boar, radi­oni­ca Marte Conorado)

Kaže kako je na stu­di­ju bilo iza­zov­no, ple­sa­la je sedam sati dnev­no sva­ki dan, veći­nom pod maska­ma zbog Covid mje­ra. “Unatoč situ­aci­ji, uži­va­la sam na aka­de­mi­ji i jako sam puno toga nauči­la. Nakon nekog vre­me­na, kad bi se tije­lo umo­ri­lo i entu­zi­ja­zam malo popus­tio, ovaj tem­po znao je biti izra­zi­to iscrp­lju­juć. Većinom je to bilo pred praz­ni­ke, a tada bih se iz Njemačke ili Španjolske vra­ti­la u Pulu, što bi mi uvi­jek dalo novu sna­gu za dalje”, govo­ri nam Lara.

Najljepši dio stu­di­ja bio joj je što je sva­ki dan pro­vo­di­la s lju­di­ma iz raz­nih dije­lo­va svi­je­ta i oča­ra­le su je nove kul­tu­re, nji­ho­ve vri­jed­nos­ti i pris­tu­pi te pogle­di na svijet.

Mimo stu­di­ja tako­đer je ple­sa­la. U Münchenu se pri­ja­vi­la za rezi­den­ci­ju u sklo­pu plat­for­me Hier=Jetzt2022 na kojoj je dobi­la pri­li­ku izves­ti svoj solo, autor­ski rad u nas­ta­ja­nju, (ir)relevant. Osim indi­vi­du­al­nog rada, sura­đi­va­la je s dvo­je glaz­be­ni­ka i jed­nom sli­ka­ri­com te je sa sva­kim od njih stvo­ri­la jed­nu izved­be­nu minijaturu.

“Nakon odla­ska iz Njemačke, pri­jav­lji­va­la sam se na raz­ne audi­ci­je te dobi­la ulo­gu u jed­noj ples­no-kaza­liš­noj pred­sta­vi u Švicarskoj, nakon čijih sam repri­za letje­la direk­t­no u Španjolsku te zapo­če­la rad u kore­ograf­skom cen­tru. U sklo­pu La Faktorije, ima­li smo pro­jekt In Perspective te smo izved­be ima­li u grad­skoj pala­či i muze­ji­ma uklju­ču­ju­ći, na moju veli­ku sre­ću, Guggenheim u Bilbau”, kaže nam Lara.

(FOTO: Jelena Janković, iz pred­sta­ve “Petricore”)

Kad je o ples­noj sce­ni kod nas i vani riječ, Lara isti­če da je uvje­te kod nas i vani teško uspo­re­di­ti jer se na suvre­me­ni ples kao stru­ku gle­da dru­ga­či­je. “Zbog vrlo ogra­ni­če­nih budže­ta, lju­di na našoj sce­ni rade puno više nego što im je u opi­su pos­lo­va. Ljudi su zato jako spret­ni i sves­tra­ni te puno situ­aci­ja rje­ša­va­ju sami i u hodu, ali i dalje mis­lim bi za to tre­ba­li biti pla­će­ni. Vani je stru­ka pro­fe­si­onal­nih suvre­me­nih ple­sa­či­ca i ple­sa­ča tre­ti­ra­na kao i sva­ka dru­ga, no isto nije sve ide­al­no. Iako sad sko­ro tri godi­ne živim u Hrvatskoj, isku­si­la sam da se i vani veli­ki broj lju­di iz podru­čja umjet­nos­ti bori s admi­nis­tra­ci­jom, čeka­njem i dobi­va­njem pros­to­ra za rad”, kaže Lara koja je tre­nut­no čla­ni­ca Zagrebačkog ples­nog ansam­bla, sva­kod­nev­no tre­ni­ra i radu­je se nado­la­ze­ćim izved­ba­ma kao i počet­ku rada na novoj pred­sta­vi. Uz sve to, ove godi­ne zavr­ša­va stu­di­ji Menadžmenta i pro­duk­ci­je u kul­tu­ri, zapo­če­la je rad na krat­kom fil­mu te sudje­lu­je u neza­vis­nim ples­nim projektima.

(FOTO: Nina Đurđević, iz pred­sta­ve “The Happiness od Mr. J”)

Lara je nedav­no osvo­ji­la nagra­du ohra­bre­nja za izvo­đa­či­cu do 25 godi­na. Kako kaže, nagra­da joj je pra­vo ohra­bre­nje i moti­va­ci­ja za dalje: “Čast je dobi­ti ova­kav poti­caj stru­ke na počet­ku kari­je­re. Zahvalna sam žiri­ju na nagra­di i pre­poz­na­va­nju rada, stru­kov­nim udru­ga­ma na orga­ni­za­ci­ji, zajed­ni­ci na podr­š­ci i na pri­li­ka­ma koje sam dobila”.

Planira nas­ta­vi­ti radi­ti I dalje se usa­vr­ša­va­ti. “Imam puno inte­re­sa, volje­la bih sura­đi­va­ti s doma­ćim i stra­nim umjet­ni­ci­ma, uz pokret istra­ži­ti nove nači­ne izra­ža­va­nja te uži­va­ti u ova­ko dina­mič­nom rad­nom okru­že­nju”, zaklju­ču­je mla­da plesačica.

• INK
• Lara Kapeloto