Napušteni prostori kao mogućnost razvijanja kolektivnog sna o urbanoj obnovi

Razgledanjem napu­šte­nih zgra­da i utvr­de Maria Luisa zapo­če­la je 9. lip­nja na Muzilu među­na­rod­na kon­fe­ren­ci­ja „Novi start – kori­šte­njem napu­šte­nih pros­to­ra do urba­ne obno­ve“, koju su zajed­no orga­ni­zi­ra­li Udruga Zelena Istra i Inženjerska zadru­ga Praksa. Nakon obi­la­ska, u napu­šte­noj uprav­noj zgra­di koju su za tu pri­go­du neko­li­ko dana rani­je volon­ter­ski čis­ti­li kako bi je pri­ve­li ovoj funk­ci­ji, orga­ni­za­to­ri su pred­sta­vi­li svoj pro­jekt Muzil Starter. Kako to već dugo ponav­lja­ju, radi spre­ča­va­nja dalj­nje devas­ta­ci­je infras­truk­tu­re i pri­ro­de na Muzilu, dok vlas­ti ne pro­na­đu traj­ni­je rje­še­nje koje se još ne nazi­re, potreb­no ga je što pri­je ospo­so­bi­ti za obav­lja­nje aktiv­nos­ti u funk­ci­ji razvo­ja lokal­ne zajed­ni­ce. Oni su tre­nut­nom vlas­ni­ku (DUUDDI-Državni ured za uprav­lja­nje držav­nom imo­vi­nom) izni­je­li svoj, do sada jedi­ni, pri­jed­log pri­vre­me­nog kori­šte­nja na 5 godi­na, za što su dobi­li i načel­nu pot­po­ru nad­lež­nih. Napravili su arhi­tek­ton­sku i finan­cij­sku ana­li­zu stav­lja­nja u funk­ci­ju četi­ri zgra­de čija funk­ci­ja još nije defi­ni­ra­la usvo­je­nim Prostornim pla­nom. To su nekad bile spa­va­oni­ce za voj­ni­ke i još su u dobrom sta­nju i brzo use­lji­ve. U zamje­nu za ula­ga­nje u pros­tor, koris­ni­ci­ma se 2 godi­ne ne bi napla­ći­vao naj­am, već samo reži­je. Nives Miošić iz GONGa sma­tra,  a sudi­oni­ci su se slo­ži­li, da bi opti­mal­ni model vlas­niš­tva bilo jav­no –civil­no, neki tip usta­no­ve u kojoj bi uprav­lja­nje bilo par­ti­ci­pa­tiv­no, odnos­no  gra­đa­ni koji pre­uz­mu odgo­vor­nost za resur­se ima­li bi pra­vo sudje­lo­va­ti i u uprav­lja­nju. Bojan Bajić iz orga­ni­za­ci­je Inoviraj.d.o.o. izlo­žio je obav­lje­nu ana­li­zu tro­ško­va i koris­ti ovog pro­jek­ta. Cijena osnov­nog pre­ure­đe­nja te četi­ri zgra­de sa po 26 pros­to­ri­ja izno­si­li bi nešto manje od 2,5 mili­ju­na kuna s PDV-om. Projekt je detalj­no pred­stav­ljen ovdje.

U nas­tav­ku kon­fe­ren­ci­je pred­stav­lje­no je više doma­ćih i stra­nih pri­mje­ra dobre prak­se, iz kojih se moglo dobi­ti niz koris­nih ide­ja o tome kako se pro­jekt može dalje razvi­ja­ti, npr. Ida Križaj i Idis Turato pri­ča­li su o riječ­koj Harteri, ali i o kan­di­da­tu­ri Rijeke za EPK 2020. u kojoj je kul­tu­ra neo­dvo­ji­va od razvo­ja gra­da i zado­vo­lja­va­nja potre­ba svih sta­nov­ni­ka. O moguć­nos­ti­ma sta­no­va­nja u obnov­lje­nim napu­šte­nih i podruš­tv­lja­va­nju vlas­nič­ki neri­je­še­nih pros­to­ra pri­ča­la je Ana Džokić, s iskus­tvi­ma pro­jek­ta STEALTH Unlimited u Rotterdamu, te beograd­skoj ini­ci­ja­ti­vi Ko gra­di grad i Pametnija zgra­da, gdje gra­đa­ni ispro­ba­va­ju nove nači­ne sudje­lo­va­nja u nepro­fit­nom razvo­ju gra­da, kolek­tiv­noj sta­no­grad­nji i stva­ra­nju znat­no nižih sta­na­ri­na time što sta­na­ri sudje­lu­ju u ure­đe­nju, osmiš­lja­va­nju sadr­ža­ja i odr­ža­va­nju zgra­de i oko­li­ša (par­ko­vi, urba­ni vrto­vi, dje­čja igra­li­šta, pje­šač­ke i bicik­lis­tič­ke sta­ze i dr.).

Možda naj­za­nim­lji­vi­ju pri­ču o pri­vre­me­nom kori­šte­nju pros­to­ra kao poti­ca­ju stva­ra­nja nove eko­no­mi­je i novih zajed­ni­ca ima­li su gos­ti iz Italije, Isabella Inti, Matteo Persichino i Giulia Cantalppi iz milan­ske orga­ni­za­ci­je Temporiuso. Situacija s napu­šte­nim pros­to­ri­ma u Italiji je puno gora i apsurd­ni­ja nego kod nas – ima­ju nepre­gled­ne napu­šte­ne pros­to­re, osam mili­ju­na napu­šte­nih zgra­da (tvor­ni­ca, nedo­vr­še­nih zgra­da, voj­nih obje­ka­ta, pa sve do cije­lih gra­do­va duho­va pot­pu­no napu­šte­nih, što zbog migra­ci­ja, depo­pu­la­ci­je ili pak zaga­đe­nja vode, uni­šte­nog tla i dru­gih pro­ble­ma) – pri­mje­ri­ce samo Milano ima na sto­ti­ne tisu­ća četvor­nih meta­ra napu­šte­nih pros­to­ra, a da se isto­vre­me­no i dalje stal­no gra­de novi. Gosti su pred­sta­vi­li svo­ja iskus­tva s pri­vre­me­nim kori­šte­njem, gdje su na više mjes­ta koris­ni­ci, zahva­lju­ju­ći kva­li­te­ti aktiv­nos­ti i svim vri­jed­nos­ti­ma koje kroz svoj rad vra­ća­ju zajed­ni­ci uspje­li pros­to­re zadr­ža­ti i nakon roka na koji su im bili ustup­lje­ni. Također, kad su nakon neko­li­ko godi­na doka­za­li da se uspi­je­va­ju samo­or­ga­ni­zi­ra­ti i samo­fi­nan­ci­ra­ti, vlas­ti su im pre­pus­ti­le i uprav­lja­nje. Smatraju da su napu­šte­ni pros­to­ri veli­ko poten­ci­jal­no bogat­stvo na kojem se „može gra­di­ti kolek­tiv­ni san“ i nagla­si­li su da je vrlo bit­no odmah kre­nu­ti i kon­ti­nu­ira­no nešto orga­ni­zi­ra­ti, pa makar naj­jed­nos­tav­ni­je male i jef­ti­ne pro­jek­te i pro­gra­me, kako bi pros­tor zaži­vio i zajed­ni­ca taj trud pre­poz­na­la. Time se pos­ti­že da se pos­te­pe­no pri­klju­ču­je sve više gra­đa­na, što pro­ces gra­di, pos­pje­šu­je ga i daje mu nove kvalitete.

Kao i dan rani­je na Konferenciji o druš­tve­nom podu­zet­niš­tvu u DC‑u Rojc , Teodor Petričević i Goran Jeras pred­sta­vi­li su sam kon­cept druš­tve­nog podu­zet­niš­tva (za čiji razvoj u slje­de­ćih pet godi­na novo­usvo­je­na Strategija ima osi­gu­ra­no pre­ko 270 mili­ju­na kuna iz EU fon­do­va), kao i pri­mje­re dobrog pos­lo­va­nja iz Međimurske župa­ni­je – aktiv­nos­ti ACT gru­pe – kon­zor­ci­ja orga­ni­za­ci­ja i poje­di­na­ca koji pro­mi­ču, razvi­ja­ju i una­pre­đu­ju druš­tve­no odgo­vor­no pona­ša­nje i pos­lo­va­nje, druš­tve­nu i soli­dar­nu eko­no­mi­ju, druš­tve­no podu­zet­niš­tvo i civil­no druš­tvo. Tu su zatim i Cedra.hr, Cluster za eko-druš­tve­ne ino­va­ci­je i razvoj, kao i http://www.zef.hr/, Zadruga za etič­ko finan­ci­ra­nje, koja bi do slje­de­će godi­ne, kada oče­ku­ju licen­ci­ra­nje, ima­la pre­ras­ti u Etičku ban­ku, vrlo koris­nu u pro­jek­ti­ma poput pred­lo­že­nog druš­tve­nog podu­zet­niš­tva na Muzilu. Petričević je naveo i neko­li­ko dobrih pri­mje­ra iz ino­zem­s­tva – holan­d­ski NOSM, pre­na­mi­je­nje­ne zgra­de napu­šte­nog bro­do­gra­di­li­šta i ams­ter­dam­ski MELKWEG, napu­šte­nu tvor­ni­cu mli­je­ka pre­ure­đe­nu u samo­fi­nan­ci­ra­ju­ći mul­ti­funk­ci­onal­ni kul­tur­ni pros­tor, švi­car­ski ROTE FABRIK, pre­na­mi­je­nje­nu tvor­ni­cu u Zurichu ili lon­don­ske COIN STREET COMMUNITY BUILDERS, koji su cije­li jedan zapu­šte­ni kvart pre­ure­di­li i pre­tvo­ri­li u samo­odr­ži­vu zajednicu.

Sličnih dobrih pri­mje­ra je mno­go, pre­os­ta­je se nada­ti i dje­lo­va­ti u prav­cu pri­mje­ne bar dije­la tih ino­va­tiv­nih i na zajed­ni­cu ori­jen­ti­ra­nih ide­ja na Muzilu.

Tekst Daniela KNAPIĆ

Foto Irena BURBA i Daniela KNAPIĆ

• MUZIL STARTER
• zadruga praksa
• Zelena Istra