Nema kulture bez mladih

Otići u muzej, pogle­da­ti jedan dobar, film­ski kla­sik ili vidje­ti neku vrhun­sku izlož­bu, stvar je osob­ne pre­fe­ren­ci­je, ali i zain­te­re­si­ra­nos­ti za kul­tur­ne mani­fes­ta­ci­je. Moglo bi se reći da je riječ o život­nom sti­lu, s kojim se ne rađa­mo, već ga stje­če­mo uče­njem. Kultura se kao i što­šta dru­go uči, pa je logič­no da se u nju inves­ti­ra, kao i u nje­nu publiku.

Zasad su naši gra­đa­ni vrlo zain­te­re­si­ra­ni za kul­tur­na doga­đa­nja (pri­sje­ti­mo se samo dobro posje­će­nih film­skih fes­ti­va­la), ali pos­to­ji moguć­nost da je riječ samo o tren­du. Ako su danas mani­fes­ta­ci­je krca­te lju­di­ma, ne zna­či da će mla­đe gene­ra­ci­je dije­li­ti iste afi­ni­te­te. Kao što svi zna­mo, s nji­ma dola­ze nove vri­jed­nos­ti i novi tren­do­vi. Prema tome, potreb­no je zna­ti koli­ko je kul­tu­ra pos­ta­la dio mla­dih te daje­mo li sve od sebe kako bismo ih upoz­na­li s vri­jed­nos­ti­ma koje ona pruža?

Poticanjem civil­nog sek­to­ra do razvo­ja kulture

Upravo smo u raz­go­vo­ru sa Sanjinom Dragojevićem, pro­fe­so­rom Kulturne poli­ti­ke na zagre­bač­kom Fakultetu poli­tič­kih zna­nos­ti, poku­ša­li odgo­vo­ri­ti na neko­li­ko pita­nja i napo­kon odgo­net­nu­ti koli­ko čini­mo u pri­bli­ža­va­nju kul­tu­re mla­dim ljudima.

-Na raz­li­či­tim razi­na­ma tre­ba­lo bi se vodi­ti raču­na o mla­di­ma jer za razvoj kul­tu­re su nam oni važ­ni ne samo kao potro­ša­či već i stva­ra­te­lji, odmah na počet­ku razjas­nio je Dragojević.

Nažalost, situ­aci­ja u Hrvatskoj i nije toli­ko baj­na. Na ins­ti­tu­ci­onal­noj razi­ni nema adek­vat­nih, kul­tur­nih pro­gra­ma koji­ma bi se potak­nuo razvi­tak ove druš­tve­ne sfe­re. Civilni sek­tor, pak, nema kapa­ci­te­ta za samos­tal­no razvi­ja­nje kul­tu­re. Iako od stra­na udru­ga pos­to­ji ini­ci­ja­ti­va, kaže Dragojević, ona ne ops­ta­je zbog finan­cij­skih pote­ško­ća s koji­ma se susre­ću. U nemo­guć­nos­ti da pokri­ju svo­je fik­s­ne tro­ško­ve, pro­jek­ti propadaju.
Slično sta­ja­li­šte iznio je Davor Mišković,predsjednik mre­že Clubture, isti­ču­ći da je civil­ni sek­tor nemo­ćan u razvi­ja­nju kul­tu­re pre­ma mla­di­ma, ali da se za to ne smi­je kri­vi­ti civil­nu sfe­ru, već opće druš­tve­ne uvje­te koji mla­de jed­nos­tav­no pre­pu­šta­ju ulici.
Međutim, ponu­dio nam je mogu­ća rje­še­nja. Kako kaže Mišković, dva su nači­na za razvoj kul­tu­re. Jedan je putem uspos­tav­lja­nja ins­ti­tu­ci­ja, a dru­gi je putem poti­ca­nja samoorganiziranja.

-Kada govo­ri­mo o mla­di­ma oči­to je da ins­ti­tu­ci­onal­ni okvir posve izos­ta­je i sve se svo­di na podr­šku samo­or­ga­ni­zi­ra­nju koje je kod nas tra­di­ci­onal­no mar­gi­na­li­zi­ra­no. Vlasti bi tre­ba­li u sre­di­šte sta­vi­ti podr­šku samo­or­ga­ni­za­ci­ji mla­dih, odnos­no dati pot­po­ru udru­ga­ma i poče­ti osni­va­ti ins­ti­tu­ci­je s ciljem skr­bi o kul­tu­ri mla­dih i za mla­de, poput neka­daš­njih omla­din­skih, kul­tur­nih cen­ta­ra, pojaš­nja­va Mišković.

Naravno, nije sve tako crno, a pos­to­ji i tra­čak nade da će sve kre­nu­ti na bolje. Sudeći po rije­či­ma pro­fe­so­ra Dragojevića, vid­lji­vi su pozi­tiv­ni poma­ci, a zasad ne nedos­ta­je publi­ke na kul­tur­nim mani­fes­ta­ci­ja­ma. Očekivano, Zagreb pred­nja­či u kul­tu­ri od dru­gih manjih gra­do­va, koji bi tre­ba­li osmiš­lja­va­ti kva­li­tet­ne, kul­tur­ne poli­ti­ke i tako oži­vje­ti svo­je mjes­to. Dubrovnik, Rijeka, Varaždin i Pula dobri su pri­mje­ri, tvr­di Dragojević, koji uspje­va­ju tije­kom cije­le godi­ne biti kul­tur­no vital­ni­ma. Osim toga, ohra­bru­ju­ća činje­ni­ca jest da je Hrvatska po pita­nju civil­nog sek­to­ra i kul­tu­re mla­dih jed­na od naj­ra­zvi­je­ni­jih zem­lja u regiji.

Kultura nije skupa!

Ne smi­je se zabo­ra­vi­ti i da kul­tur­na doga­đa­nja vrve lju­di­ma, a una­toč teškim vre­me­ni­ma, gra­đa­ni uspje­va­ju izdvo­ji­ti nešto nova­ca za raz­no­raz­ne mani­fes­ta­ci­je. S dru­ge stra­ne, tre­ba biti svjes­tan da s novim gene­ra­ci­ja­ma dola­ze i dru­ga­či­je navi­ke, pa pos­to­ji opas­nost da s godi­na­ma zain­te­re­si­ra­nost za kul­tu­ru može opas­ti. Kako to ne bi bio samo tre­nut­ni „hir“ naših gra­đa­na, mora­mo nepres­ta­no osva­ja­ti novu publi­ku, a kva­li­tet­nim sadr­ža­ji­ma zadr­ža­ti onu postojeću.

- Kod nas još uvi­jek ne pos­to­ji pris­tup razvo­ja publi­ke koji bi se tre­bao sen­zi­bi­li­zi­ra­ti za raz­li­či­te, kul­tur­ne mani­fes­ta­ci­je, upo­zo­rio je pro­fe­sor Dragojević, nado­da­ju­ći da uko­li­ko se želi pri­vu­ći publi­ka, potreb­no je u nju i investirati.

Kao rijet­ko dobar pri­mjer naveo je famoz­ni Teatar Exit i nje­gov način inves­ti­ra­nja u svo­ju publi­ku. Po nje­go­vim rije­či­ma, Teatar Exit priv­la­či novu publi­ku svo­jim raz­no­vr­s­nim radi­oni­ca­ma nami­je­nje­nim mla­dim gene­ra­ci­ja­ma, poseb­no sred­njo­škol­ci­ma. Riječ je samo o jed­nom od mno­gos­tru­kih nači­na kul­tur­ne izo­braz­be mla­dih lju­di, a kako bi edu­ka­ci­ja bila pot­pu­na, tre­ba­le bi „usko­či­ti“ i obra­zov­ne ins­ti­tu­ci­je. Suhoparni, kla­sič­ni pred­me­ti sve se više poka­zu­ju neadek­vat­ni­ma za pri­pre­mu mla­dih za ula­zak u kom­plek­s­no, suvre­me­no druš­tvo. Kako veli Mišković, prvens­tve­no tre­ba kre­nu­ti od izmje­ne nas­tav­nog pro­gra­ma iz kojeg je izg­na­no umjet­nič­ko obra­zo­va­nje, a onda tek sve ostalo.

Po rije­či­ma oba naša sugo­vor­ni­ka, jed­nos­tav­no je zaklju­či­ti da je obra­zo­va­nje publi­ke još uvi­jek „nepoz­nat pojam“ kod nas, ali u ovom tre­nut­ku, sre­ća u nesre­ći jest da kul­tu­ra u Hrvatskoj ipak nije „sku­pa“.  Dragojević veli da su cije­ne ulaz­ni­ca rela­tiv­no pris­tu­pač­ne, barem uspo­re­đu­ju­ći sa zem­lja­ma Europske uni­je. Slično mis­li i Mišković.

- Ono što je u kul­tu­ri sku­po jest rasi­pa­nje sred­sta­va na besmis­le­ne i nepo­treb­ne tro­ško­ve. To je pos­lje­di­ca lošeg uprav­lja­nja, koje je u Hrvatskoj sve­pri­sut­no, a u kul­tu­ri je još i naj­ma­nje raši­re­no. Daleko veći pro­blem jest pita­nje je li nam je kul­tu­ra važ­na te gdje se nala­zi na ljes­tvi­ci vri­jed­nos­ti, razo­ča­ra­no će Mišković.

Mnogo je pre­pre­ka pred nama uko­li­ko želi­mo razvi­ti kul­tu­ru i uči­ni­ti je neza­obi­laz­nim dije­lom svo­jih gra­đa­na, pose­bi­ce onih mla­dih. Nažalost, veli Mišković, ne pos­to­je ni adek­vat­na istra­ži­va­nja koja bi mogla poka­za­ti koli­ko je kul­tu­ra pri­sut­na u živo­ti­ma mla­dih lju­di u Hrvatskoj. No, isti­če, da su mla­di dio popu­la­ci­je koji je naj­an­ga­ži­ra­ni­ji u kul­tur­nim dje­lat­nos­ti­ma, što tre­ba pos­lu­ži­ti kao dokaz nji­ho­voj zain­te­re­si­ra­nos­ti za kulturu.

Zaključio je i da je izu­zet­no važ­no uves­ti mla­de u kul­tu­ru i pri tome im dati infor­ma­ci­je o tome što dobi­va­ju sudje­lu­ju­ći ili pra­te­ći kul­tur­na doga­đa­nja. Tu ulo­gu mora­ju pre­uze­ti ne samo ško­le, već i sve kul­tur­ne ins­ti­tu­ci­je, uko­li­ko žele pri­vu­ći broj­nu publiku.

Napisala Vlasta VUJAČIĆ

Fotografije pre­uze­te s:

http://www.revicon.info/novost/11410/Projekt-jaanja-potpore-mladim-Europljanima

http://exiteurope.net/hr/program/govornici/sanjin-dragojevic/

http://exiteurope.net/hr/program/govornici/davor-miskovic/

• Davor Mišković
• kultura
• Sanjin Dragojević