3. DAN PUF‑a – SIROČAD I TAMNIČARKE

Trećeg dana 21. PUF‑a, među­na­rod­nog kaza­liš­nog fes­ti­va­la, gle­da­te­lji su ima­li pri­li­ku pogle­da­ti na Maloj sce­ni Istarskog narod­nog kaza­li­šta – Gradskog kaza­li­šta Pula još jed­nu pred­sta­vu polj­skog Teatra KTO, «Chorus of Orphans» (Zbor siro­ča­di), bazi­ra­nu na roma­nu «Les ble­uets» Francuza Guya Croussyja. Jedan dan u živo­tu dje­ce i mla­dih smje­šte­nih u siro­ti­štu ispri­čan je bez dija­lo­ga i uop­će ikak­vog tek­s­ta, dak­le samo pokre­tom, a duži­na pred­sta­ve odre­đe­na je tra­ja­njem „Treće sim­fo­ni­je op. 36“ Henryka Mikoaja Góreckog poz­na­te kao Simfonija tuž­nih pjesama.

Zatvorena unu­tar četi­ri zida, kva­drat­ne kons­truk­ci­je s čije dvi­je suprot­ne stra­ne publi­ka pra­ti zbi­va­nja, siro­čad je pre­pu­šte­na suro­voj dis­ci­pli­ni dvi­ju čuva­ri­ca koje uži­va­ju u vlas­ti­toj moći i neo­gra­ni­če­noj moguć­nos­ti iska­lja­va­nja na sla­bi­ji­ma i podre­đe­ni­ma. Njihova okrut­nost i sadi­zam zaraz­ni su, odnos­no od šti­će­ni­ka one tra­že pres­li­ka­va­nje tog nehu­ma­nog mode­la među­ljud­skog ophođenja.

Dan u živo­tu siro­ča­di sas­tav­ljen je od pos­pre­ma­nja i čiš­će­nja pros­to­ra, rada u pra­oni­ci rub­lja, zajed­nič­kih obje­da, odmo­ra i igre, toč­ni­je doka­zi­va­nja pred čuva­ri­ca­ma, u kojem je sve dozvo­lje­no pa čak i fizič­ka agre­si­ja na bliž­nje­ga svo­ga. Osim u toj igri, naj­sa­dis­tič­ni­ji tre­nu­ci su oni za vri­je­me obje­da kada praz­ni sto­ma­ci tra­že još, a egzo­tič­ne deli­ci­je, poput naran­či, stav­lje­ne su im nado­mak ruku. Međutim, one ipak osta­ju dovolj­no dale­ko da do njih ne mogu doći. Upečatljiva je i sce­na u kojoj čuva­ri­ca daje igrač­ku-vrtu­ljak jed­nom šti­će­ni­ku, narav­no bude­ći zavist osta­lih, i koju mu nedu­go potom odu­zi­ma ostav­lja­ju­ći ga izo­li­ra­nog i neutješivog.

Kako ne pos­to­ji nima­lo ljud­ske topli­ne u odno­su čuva­ri­ce-šti­će­ni­ci tako se i među mla­di­ma malo po malo gubi ika­kav osje­ćaj za dru­go­ga. Psihička i fizič­ka agre­si­ja pos­ti­žu cilj, a to je ispi­ra­nje moz­go­va, ubi­ja­nje čovječ­nos­ti i svih vri­jed­nos­ti te pre­tva­ra­nje lju­di u bru­tal­ne živo­ti­nje sprem­ne radi­ti što­god im se nalo­ži. Istovremeno, to su i osam­lje­ne jedin­ke koje vape za slo­bo­dom i lju­ba­vi, ali koje više nisu u moguć­nos­ti pre­is­pi­ta­ti svi­jet oko sebe i, pos­lje­dič­no, utje­ca­ti na nje­ga zato što nisu u sta­nju soli­da­ri­zi­ra­ti s dru­gim. Od živo­ta su nauči­li da je poželj­no gazi­ti po sla­bi­ji­ma i druk­či­ji­ma, doka­zi­va­ti se kao i uni­šta­va­ti one koji se isti­ču, a prvens­tve­no sli­je­di­ti nared­be bez pita­nja i prigovora.

Dok je pred­sta­va «Peregrinus» koju je KTO izveo pret­hod­ne veče­ri na Forumu dos­lov­na pres­li­ka živo­ta suvre­me­nog kor­po­ra­cij­skog roba, «Chorus of Orphans», čija je rad­nja ori­gi­nal­no smje­šte­na u fran­cu­skom siro­ti­štu u pos­li­je­ra­nom dobu, može biti pro­tu­ma­če­na kao meta­fo­rič­ki pri­kaz iste problematike.

Jerzy Zon i ovo­ga puta pot­pi­su­je reži­ju, sce­na­rij i oda­bir glaz­be, dok je asis­ten­ti­ca reži­je Monika Kozłowska. Scenografiju i kos­ti­me radi­la je Joanna Jasko-Sroka, scen­ski pokret Eryk Makohon, a kore­ogra­fi­ju Grzegorz Bauer. Izvođači su Karolina Bondaronek, Anna Kamykowska, Paulina Lasyk, Martyna Malcharek, Grazyna Srebrny-Rosa, Justyna Wojcik, Marta Zon, Słaven Bendykowski, Bartek Cieniawa, Paweł Monsiel i Michał Orzylowski.

Tekst i foto Ivana-Nataša TURKOVIĆ

• 21. PUF - Međunarodni kazališni festival