Postfestum 6. Audioart festivala

Festival eks­pe­ri­men­tal­ne i impro­vi­zi­ra­ne glaz­be Audioart ove je godi­ne odr­žan po šes­ti put i tra­jao je od 27. do 29. kolo­vo­za u Muzeju suvre­me­ne umjet­nos­ti u Puli. Za raz­li­ku od lanj­skog kon­cep­ta koji je nagla­sak imao na impro­vi­zi­ra­noj glaz­bi ad hoc okup­lje­nih glaz­be­ni­ka iz Hrvatske i Austrije, ovo­go­diš­nji fes­ti­val je u tri krat­ka dana tra­ja­nja osim nas­tu­pa glaz­be­ni­ka uži­vo pred­sta­vio i pro­jek­ci­je, audi­ovi­zu­al­ne ins­ta­la­ci­je te pred­sta­vu radi­ofo­nij­skog teatra.

Program fes­ti­va­la počeo je u kinu Valli gdje su pri­ka­za­ni eks­pe­ri­men­tal­ni 3D fil­mo­vi Vladislava Kneževića “Archeo” i“A.D.A.M.”, a prvi je dan obi­lje­ži­la pred­sta­va radi­ofo­nij­skog teatra “Hoerspiel” reda­te­lji­ce Pavlica Bajsić Brazzoduro. Predstava je koris­ti­la tek­s­to­ve 30 auto­ra iz cije­log svi­je­ta koji su obli­ko­va­ni u frag­men­tar­noj nena­ra­tiv­noj dra­ma­tur­škoj cje­li­ni, a na sce­ni su bili glum­ci Jelena Miholjević, Sven Medvešek i Ivana Rushaidat, novi­na­ri i pis­ci; Ljubica Letinić i Ante Perković, muzi­ča­ri Matija Antolić, Dino Brazzoduro, Nina Bajsić i Ivan Zelić.

Radi se o pred­sta­vi koja koris­ti radio kao temu za svo­je for­mal­ne pos­tup­ke koji nisu u svim svo­jim frag­men­ti­ma bili jed­na­ko uspješ­ni i u koji­ma je igra s nos­tal­gi­jom prev­la­da­va­la. U vre­me­ni­ma pod­cas­ta i eks­pe­ri­men­ti­ra­nja s novim epi­zod­nim for­ma­ma koje mije­nja­ju usta­lje­ne šablo­ne kako radi­ja tako i radio dra­ma (jedan od svi­je­tlih pri­mje­ra je zasi­gur­no „Welcome to Nightvale“), ova­kav povra­tak minu­lim vre­me­ni­ma naža­lost ponaj­vi­še nali­ku­je arhe­olo­gi­ji, a ne potra­zi za nečim svje­žim i originalnim.

Istog dana pred­stav­lje­na je video ins­ta­la­ci­je „343 meta­ra u sekun­di“ DB Indoša (izvo­đa­či Tanja Vrvilo i DB Indoš, video Miro Manojlović) i svje­tlos­no zvuč­na ins­ta­la­ci­ja „1956“ Lane Deban  i Ljubice Letinić, a prvu fes­ti­val­sku večer zatvo­rio je zvuč­ni per­for­mans Miodraga Gladovića aka Buce Bajkae “Pun džep malih zvu­ko­va” u kojem autor dos­lov­ce „svi­ra“ s onim što pro­na­đe u džepu.

Drugi fes­ti­val­ski dan bio je posve­ćen nas­tu­pi­ma glaz­be­ni­ka u živo, a cije­lu je eks­pe­ri­men­tal­nu pri­ču zavr­tio Piero Bittolo Bon poz­nat i kao Spelunker koji je na alt sak­so­fo­nu uz pomoć feed­bac­ka, elek­tro­ni­ke i uz spe­ci­jal­no gos­to­va­nje nje­go­ve visos­ti Commodorea 64 odr­žao kra­tak i inten­zi­van glaz­be­ni set u kojem ins­tru­ment na čiji smo zvuk navik­li pro­izvo­di sve osim toga. Zanimljiva igra neo­če­ki­va­nih zvu­ko­va i „pri­mi­je­nje­ne teh­no­lo­gi­je“ zado­vo­ljio je publi­ku koja je bila broj­na svih dana festivala.

Bujicom neo­če­ki­va­nih zvu­ko­va i buke publi­ku je zasi­gur­no odu­še­vio i nas­tup dvoj­ca JMZM (Josip Maršić i Zoran Medved) koji su u sklo­pu svog zvuč­nog per­for­man­sa nazi­va “Automat” alter­ni­ra­li izme­đu para­nja bub­nji­ća pri­sut­nih putem šumo­va ili izne­nad­nih uda­ra­ca i smi­ri­va­nja stras­ti njež­nim melo­di­ja­ma i kruž­nim har­mo­ni­ja­ma. Drugu su večer zaklju­či­li Regolith – Richard „Richie“ Herbst i Christian Zollner, vrhun­ski poz­na­va­te­lji dro­nea i noisea, a svoj su set zapo­če­li mono­kro­mat­skim zvu­ko­vi­ma da bi ih putem pre­obli­ko­va­li i boja­li zasi­će­nim har­mo­ni­ja­ma i prek­lop­lje­nim ritmovima.

Zadnja večer 6. Audioart fes­ti­va­la poče­la je u atmo­sfe­ri opip­lji­ve tje­sko­be i iscrp­lju­ju­će nela­go­de za koju se pobri­nuo dvo­jac Franz Hautzinger i Isabelle Duthoit. Dok je Hautzinger na tru­bi pro­izvo­dio sku­če­nu pa goto­vo i stra­vič­nu atmo­sfe­ru Duthoit se sa svo­jim urli­ci­ma, kri­ko­vi­ma i šapu­ta­nji­ma pobri­nu­la da publi­ci sle­di krv u žila­ma. Ova iznim­no efek­t­na kom­bi­na­ci­ja nije niko­ga osta­vi­la rav­no­duš­nim, a same gla­sov­ne (zvuč­ne) spo­sob­nos­ti Duthoit bit će nemo­gu­će zaboraviti.

Nešto mir­ni­ji i goto­vo kla­sič­ni­ji pris­tup suvre­me­noj glaz­bi publi­ci je pru­žio Papandopulo Kvartet kojeg čine četvo­ri­ca hrvat­skih sak­so­fo­nis­ta – Nikola Fabijanić (sopran sak­so­fon), Gordan Tudor (alt sak­so­fon), Goran Jurković (tenor sak­so­fon), Tomislav Žužak (bari­to­ne sak­so­fon). Oni su izvo­di­li sklad­be suvre­me­nih auto­ra i na naj­bo­lji način zavr­ši­li ovo­go­diš­nju fes­ti­val­sku avanturu.

Muzej suvre­me­ne umjet­nos­ti Istre poka­zao se i ove godi­ne kao ide­al­nim ambi­jen­tom za puto­va­nje kroz suvre­me­nu umjet­nič­ku glaz­be­nu pro­duk­ci­ju, a orga­ni­za­tor mani­fes­ta­ci­je (udru­ga Kulturban) još je jed­nom doka­zao da pos­to­ji publi­ka glad­na novih i neo­bič­nih zvuč­nih kom­bi­na­ci­ja koje bri­šu gra­ni­ce izme­đu našeg poima­nja samog smis­la glaz­be i zvuka.

Tekst foto i video Boris VINCEK

• 6. Audioart
• Udruga Kulturban