Održana Zoom Konferencija: Participativno upravljanje društvenim centrima

29.05.2020.

Labin Art Express XXI orga­ni­zi­rao je dvod­nev­nu on-line kon­fe­ren­ci­ju na temu „Participativno uprav­lja­nje druš­tve­nim cen­tri­ma“. Konferencija je bila podi­je­lje­na na dvi­je panel disku­si­je i jed­nu radi­oni­cu i pre­zen­ta­ci­ju i bila je otvo­re­ne za jav­nost – a broj­ni zain­te­re­si­ra­ni uklju­či­li su se u disku­si­ju putem ZOOM plat­for­me ili su pra­ti­li live feed koji je bio dos­tu­pan na stra­ni­ci zbi­va­nja kao i na služ­be­nim stra­ni­ca­ma DKC‑a Lamparna.

“Kakva je ulo­ga kul­tur­nih i druš­tve­nih cen­ta­ra u izgrad­nji lokal­nih zajed­ni­ca i nji­ho­vom uklju­či­va­nju u sudje­lo­va­nje, ali i u ko-kre­ira­nju kul­tur­nih aktivnosti?Imaju li svi mate­ri­jal­nu slo­bo­du stva­ra­nja ina­či­ca kul­tu­re? Na europ­skoj se razi­ni sve više ras­prav­lja o part­ner­stvu izme­đu jav­nog, civil­nog i pri­vat­nog sek­to­ra jer sva tri mora­ju biti u stal­nom dija­lo­gu kako bi se osi­gu­rao urav­no­te­že­ni kul­tur­ni razvoj. Policentrični kul­tur­ni razvoj i nagla­sak na regi­onal­nu i lokal­nu razi­nu kul­tur­ne poli­ti­ke pro­iziš­li su iz nače­la sup­si­di­jar­nos­ti kul­tur­ne poli­ti­ke, demo­krat­skih vri­jed­nos­ti otvo­re­nos­ti i raz­li­či­tos­ti, kao i iz potre­be da lokal­ne zajed­ni­ce čuva­ju i razvi­ja­ju kul­tur­ne vri­jed­nos­ti manji­na i raz­nih sup­kul­tu­ra, koje nije pre­poz­na­la domi­nant­na, repre­zen­ta­tiv­na i ins­ti­tu­ci­ona­li­zi­ra­na kul­tu­ra”, piše u opi­su konferencije.

Program kon­fe­ren­ci­je počeo je u sri­je­du, 27. svib­nja s panel disku­si­jom na temu „Javno civil­no part­ner­stvo i par­ti­ci­pa­tiv­no uprav­lja­nje kul­tur­nim i druš­tve­nim cen­tri­ma“ koju je mode­ri­rao Vedran Stanić. Na disku­si­ji su sudje­lo­va­li Francesco Campagnari (istra­ži­vač), Frido Hinde (UFA fabrik), Šymon Kliman (Nova Čvernovka) i Aleksandar Popović (kul­tur­ni cen­tar Magacin).

Na pane­lu su govor­ni­ci pred­sta­vi­li raz­li­či­te mode­le uprav­lja­nja u kul­tur­nim i druš­tve­nim cen­tri­ma u EU. Na koji način kul­tur­ni i druš­tve­ni cen­tri dopri­no­se razvo­ju gra­do­va i urba­nih poli­ti­ka? Raspravljali su i o pred­nos­ti­ma i nedos­ta­ci­ma raz­li­či­tih pris­tu­pa za uspos­tav­lja­nje par­ti­ci­pa­tiv­nih mode­la (odoz­do pre­ma dolje ili odoz­do pre­ma gore) i poku­ša­lo se otkri­ti pre­dis­po­zi­ci­je za cen­tre za razvoj tak­vih mode­la (koji akte­ri mora­ju biti uklju­če­ni). Kako raz­li­či­ta oko­li­na utje­če na razvoj raz­li­či­tih mode­la uprav­lja­nja? Donose li par­ti­ci­pa­tiv­ni mode­li uprav­lja­nja odr­ži­vos­ti cen­ta­ra? Koji su iza­zo­vi u uprav­lja­nju kul­tur­nim i druš­tve­nim cen­tri­ma? Koje su odgo­vor­nos­ti cen­ta­ra pre­ma zajednici?

Konferencija je nas­ta­vi­la s radom u čet­vr­tak, 28. svib­nja panel disku­si­jom na temu „Doprinos zajed­ni­ce i utje­caj mode­la par­ti­ci­pa­tiv­nog uprav­lja­nja u kul­tur­nim / druš­tve­nim cen­tri­ma“ koju je vodi­la Irena Boljunčić Gracin. Govornici na ovoj disku­si­ji su bili Michele Bee (Manifatture Knos, Lecce, Italija; istra­ži­vač), Luka Piškorić (Poligon, Ljubljana, Slovenija), Christian Juul Wendell (Institut za (x), Aarhus, Danska) i Steve Rimmer (ban­ka za ulaz­ni­ce u Sheffieldu).

Na panel disku­si­ji govor­ni­ci su ispi­ta­li odnos kul­tu­re i lokal­nih zajed­ni­ca s ciljem stva­ra­nja odgo­vor­nih zajed­ni­ca koje su soli­dar­ne jed­na s dru­gom podr­ža­va­ju­ći bolju kva­li­te­tu živo­ta zajed­ni­ce. Možemo li među­sob­no dije­li­ti kul­tu­ru? Ako da, na koji način? Razvija li to nova podru­čja surad­nje i stva­ra­nja koja su otvo­re­na za jav­nost? Kako može­mo uspos­ta­vi­ti publi­ku koja aktiv­no sudje­lu­je u stva­ra­nju umjet­nos­ti, kao i u novim mode­li­ma uprav­lja­nja i jav­nim poli­ti­ka­ma? Da li nam popu­la­ri­za­ci­ja digi­tal­nih medi­ja i lako dos­tup­ni digi­tal­ni ala­ti daju nove moguć­nos­ti za vri­je­me i pros­to­re u koji­ma stva­ra­mo i kako zajed­ni­ca utje­če na kre­ativ­nost umjet­ni­ka u nji­ho­vom kre­ativ­nom pro­ce­su? Kako prak­sa dije­lje­nja može pobolj­ša­ti rad, odno­se i odr­ži­vost u kul­tur­nim cen­tri­ma? Ima li sudje­lo­va­nje u kre­ativ­nim i kul­tur­nim aktiv­nos­ti­ma zna­tan utje­caj na kva­li­te­tu živo­ta poje­din­ca, pri­do­no­se­ći općem bla­gos­ta­nju i pobolj­ša­va­ju­ći osje­ćaj pri­pad­nos­ti u društvu?

Dvodnevna kon­fe­ren­ci­ja zavr­ši­la je s pre­zen­ta­ci­jom i radi­oni­com na temu „Inovacija pos­lov­nog mode­la za kul­tur­ne i druš­tve­ne cen­tre“ koje je vodio Jose Rodrigues (Trans Europe Halles (TEH)).

„Kao pos­lje­di­ca eko­nom­skih pro­mje­na, kao i europ­ske finan­cij­ske kri­ze, jav­no finan­ci­ra­nje i podr­ška umjet­nos­ti i kul­tu­ri dras­tič­no su se sma­nji­li u većem dije­lu Europe od 2008. Umjetnost i kul­tur­ne ins­ti­tu­ci­je i orga­ni­za­ci­je nala­ze se na pre­kret­ni­ci gdje se pro­na­la­ze novi nači­ni uprav­lja­nja i kul­tu­ru finan­ci­ra­nja tre­ba istra­ži­ti. Sada je vri­je­me za raz­ma­tra­nje novih mode­la i sus­ta­va finan­ci­ra­nja. Kako valo­vi sma­nje­nja pro­ra­ču­na i dalje poga­đa­ju, mno­gi se pita­ju je li mogu­će ušte­dje­ti tro­ško­ve, a isto­dob­no pove­ća­ti pri­hod bez ugro­ža­va­nja nji­ho­ve vizi­je i vri­jed­nos­ti? Može li res­truk­tu­ri­ra­nje nači­na na koji dje­lu­ju kul­tur­ne orga­ni­za­ci­je doves­ti do pove­ća­ne učin­ko­vi­tos­ti i bolje prak­se uprav­lja­nja i kako će se ulo­ga kul­tur­nih mena­dže­ra razvi­ja­ti u svje­tlu ovih struk­tur­nih pro­mje­na? Kako umjet­nič­ke i kul­tur­ne orga­ni­za­ci­je mogu pove­ća­ti vlas­ti­te pri­ho­de ili resur­se za razvoj odr­ži­vi­je prak­se bez ugro­ža­va­nja nji­ho­ve vizi­je, misi­je i nepro­fit­nih vri­jed­nos­ti?“, piše u opi­su pre­zen­ta­ci­je i radionice.

Priredio B. V.