Zajednička žlica – prevelik zalogaj

• Izložba „Kolekcija suvre­me­ne umjet­nos­ti Marino Cettina“ jed­na od naj­im­pre­siv­ni­jih i naj­važ­ni­jih izlož­bi Muzeja suvre­me­ne umjet­nos­ti Istre otvo­re­na je u petak, 19. lip­nja uz pro­vo­ka­ti­van per­for­mans Siniše Labrovića nazi­va „Zajednička žli­ca“ tije­kom kojeg je uz samog per­for­me­ra još 15 volon­te­ra iz publi­ke liza­lo istu drve­nu žlicu.

Labrovićev per­for­mans koji je svo­ju pre­mi­je­ru imao lani u lis­to­pa­du u Norveškoj mogu­će je pro­tu­ma­či­ti na više nači­na – od svjes­nog izla­ga­nja opas­nos­ti, pre­ko zajed­nič­kog shva­ća­nja vul­ne­ra­bil­nos­ti druš­tva i poje­din­ca u nje­mu sve do prko­sa nas­pram namet­nu­tih nor­mi i pra­vi­la pona­ša­nja nauš­trb vlas­ti­tog zdrav­lja. Sam čin liza­nja te zajed­nič­ke žli­ce, sim­bo­la pos­ljed­njeg tabua u novoj koro­na stvar­nos­ti nije mogao pro­ći bez snaž­ne reak­ci­je jav­nos­ti, ali i vla­da­ju­ćih pa se na nje­ga obru­šio i minis­tar zdrav­s­tva RH. Performans je tako pos­tao pre­ve­lik zalo­gaj i za samog auto­ra koji se nakon par dana ispri­čao putem Facebooka.

„Prošla su tri dana i popus­ti­la je nape­tost. S odla­skom nje i žeš­ćim povrat­kom viru­sa, kao i jav­lja­njem nekih pri­ja­te­lja, per­for­mans dobi­va dru­ge kon­tu­re pa se poka­zu­je kao glup i tašt, neo­baz­riv i lako­mis­len. Hrabar, ali s kri­ve stra­ne. Prvi put je per­for­mans izve­den u Bergenu u Norveškoj u lis­to­pa­du 2019. i tada je u nje­mu sudje­lo­va­lo oko 25 lju­di, ali s pro­mi­je­nje­nim okol­nos­ti­ma per­for­mans ima i novo zna­če­nje koje sam pre­vi­dio. Žao mi je da sam lju­de u Puli doveo u ovu situ­aci­ju. Nitko od njih nije odgo­vo­ran, a naro­či­to ne oni koji su pris­ta­li u nje­mu dobro­volj­no sudje­lo­va­ti. Njima osta­je moja veli­ka zahval­nost i poseb­na ispri­ka. Ispričavam se svi­ma i molim za oprost uz nadu da će se sve dobro zavr­ši­ti! Neka moja glu­post i slje­po­ća budu zad­nji momen­ti u ovoj pri­či! Žao mi je!“, piše Labrović.

Labrovićev je per­for­mans sko­ro zasje­nio glav­ni raz­log okup­lja­nja u MSUI‑u, a to je otvo­re­nje izlož­be „Kolekcija suvre­me­ne umjet­nos­ti Marino Cettina“. Začeci ovo­ga pro­jek­ta, prvi dogo­vo­ri o surad­nji s vlas­ni­com Kolekcije Dezi Cettinom sežu u 2018. godi­nu, na dva­de­se­tu godiš­nji­cu smr­ti Marina Cettine (1959. – 1998.), jed­nog od prvih pri­vat­nih gale­ris­ta osam­de­se­tih godi­na 20. sto­lje­ća na razi­ni regi­je, zem­lje, ali i tadaš­nje istoč­ne Europe koji je osta­vio zna­ča­jan trag u pro­mi­ca­nju i razvo­ju suvre­me­ne umjet­nos­ti, zače­ci­ma gale­riz­ma i kolek­ci­onar­stva na našim pros­to­ri­ma. Izložba i isto­ime­na tro­je­zič­na publi­ka­ci­ja rezul­tat su želje, volje i odgo­vor­nos­ti da se saču­va sje­ća­nje, ali i izno­va osvi­je­tli i kon­tek­s­tu­ali­zi­ra Marinovo naslijeđe.

„Ovo nije prva izlož­ba, ni prva publi­ka­ci­ja, koju Muzej posve­ću­je dje­lo­va­nju, dose­zi­ma i ulo­zi gale­ris­ta i kolek­ci­ona­ra u tuma­če­nju, pro­mi­ca­nju i razvo­ju suvre­me­ne umjet­nos­ti, ali je zasi­gur­no po mno­go­če­mu poseb­na. Marino Cettina (1959. – 1998.), jedan od prvih pri­vat­nih gale­ris­ta osam­de­se­tih godi­na 20. sto­lje­ća na razi­ni regi­je, zem­lje, ali i tadaš­nje istoč­ne Europe usmje­ra­va­ju­ći svo­je napo­re ka gale­rij­skoj dje­lat­nos­ti, na više je razi­na uspio utje­lo­vi­ti samu srž bav­lje­nja gale­rij­skim pozi­vom, teže­ći opred­me­ći­va­nju vlas­ti­te vizi­je čiju jas­no­ću, zna­če­nje i dome­te vri­je­me neće uspje­ti pre­kri­ti zabo­ra­vom. Naprotiv, pro­tok vre­me­na i pogled una­trag poka­zu­ju svu veli­či­nu, poseb­nost, iskre­nost i auten­tič­nost jedins­tve­nu i nepo­nov­lji­vu ne samo na našim pros­to­ri­ma, a kako ćemo vidje­ti, pru­ža nam i otva­ra nove pogle­de pre­ma budućnosti.

 

„Svoje pro­jek­te, surad­nje, napo­s­ljet­ku i same rado­ve za Kolekciju Cettina pom­no je birao, a novim ih je akvi­zi­ci­ja­ma nakon nje­go­ve smr­ti nas­ta­vi­la upot­pu­nja­va­ti supru­ga, Dezi Cettina nas­tav­lja­ju­ći isto­vre­me­no i izla­gač­ku dje­lat­nost uma­ške gale­ri­je koja je od osnut­ka (1985. godi­ne) jas­no­ćom pro­gram­skih smjer­ni­ca i pove­zi­va­njem s europ­skim i uop­će inter­na­ci­onal­nim modu­si­ma pos­ta­la sino­nim za kva­li­te­tu, suvre­me­no pro­miš­lja­nje, aktiv­no i par­ti­ci­pa­tiv­no dje­lo­va­nje. Predstavljala je ne samo reno­mi­ra­ne auto­re iz zem­lje i ino­zem­s­tva, nego i mla­de auto­re u uspo­nu, ula­žu­ći napo­re u pos­tav­lja­nju i razvi­ja­nju umjet­nič­kog trži­šta te u pro­mo­ci­ji umjet­ni­ka na naci­onal­noj i inter­na­ci­onal­noj razini.

„Kontekst, mjes­to i vri­je­me Cettinovih inten­ci­ja i pos­tig­nu­ća za živo­ta osta­ju traj­no zapi­sa­ni upra­vo u dje­li­ma iz Kolekcije koja će u pros­to­ri­ma Muzeja suvre­me­ne umjet­nos­ti Istre prvi put biti pri­ka­za­na u cije­los­ti. Spomenimo ujed­no da sva­ko ime, sva­ki rad unu­tar Kolekcije, isto­vre­me­no pred­stav­lja surad­nju Galerije i auto­ra, ali i povjes­ni­ča­ra umjet­nos­ti, teore­ti­ča­ra, foto­gra­fa, dizaj­ne­ra… Svaki rad svje­do­či o odr­ža­nim izlož­ba­ma, tiska­nim mate­ri­ja­li­ma koji su u vidu kata­lo­ga osta­li pos­vje­do­či­ti o dje­lo­va­nju Galerije, Marinovim sta­vo­vi­ma, pro­miš­lja­nji­ma i pre­fe­ren­ci­ja­ma, a mogu­će ih je vidje­ti u sklo­pu izlož­be­nog pos­ta­va. Uz fokus na Kolekciju, opsež­na doku­men­ta­ci­ja o radu Galerije zas­tup­lje­na u ovom pre­gle­du pru­ža i nepo­sre­dan uvid u više od sto izlož­be­nih pro­je­ka­ta i spe­ci­jal­nih pro­gra­ma, inter­na­ci­onal­nih pred­stav­lja­nja i surad­nji koje su se doga­đa­le na lokal­nom, naci­onal­nom i među­na­rod­nom polju u raz­dob­lju dugom puna tri deset­lje­ća“, piše rav­na­te­lji­ca MSUI‑a Ketrin Milićević Mijošek u kata­lo­gu izložbe.

Tekst i foto­gra­fi­je Boris VINCEK

• Marino Cettina
• MUZEJ SUVREMENE UMJETNOSTI ISTRE
• siniša labrović