Mandale i Camus u Gradskoj galeriji Fonticus

• Dva auto­ra, Krunislav Stojanovski, te Andrea Kustić, od subo­te 4. pro­sin­ca­ima­ju svo­je rado­ve izlo­že­ne u Grožnjanu u Gradskoj gale­ri­ji Fonticus na samo dva tjed­na od proš­log otvo­re­nja. Kustos Eugen Borkovsky je pred­sta­vio pos­ta­ve malo­broj­noj publici.

Stojanovskova izlož­ba nazva­na „Stranac 2020.“ za ins­pi­ra­ci­ju je koris­ti­la isto­ime­no knji­žev­no dje­lo fran­cu­skog knji­žev­ni­ka Camusa koje ga se jako doj­mi­lo tije­kom mla­de­nač­ke depre­si­je. Ekspozicija koja broj čak 105 dje­la, koje je autor jako lju­baz­no i elok­vent­no pojas­nio, se sas­to­ji od tri raz­li­či­te i pros­tor­no odvo­je­ne seri­je. Autor priz­na­je da se u svom radu čes­to tako zna zaigra­ti. Priča, koja je dobi­la svoj pod­strek za vri­je­me auto­ro­vog teča­ja art tera­pi­je, zapo­či­nje gra­fi­ka­ma, lije­vo od samog ula­za u gale­ri­ju, njih 34 nas vodi kroz roman „Stranac“ u obli­ku film­ske knji­ge sni­ma­nja, odnos­no storybo­ar­da, brzim, tako­zva­nim kro­ki crte­ži­ma. Postav zapo­či­nje i zavr­ša­va nago­vje­šta­jem smr­ti, a raz­vla­či se kroz 43 kola­ža kom­pju­ter­ske izra­de koje para­fra­zi­ra­ju doga­đa­je pos­ljed­njih godi­nu dana u svi­je­tu i u nas. U kola­ži­ma pre­poz­na­je­mo gla­vu pro­ta­go­nis­ta roma­na koja se pojav­lju­je i smi­je akte­ri­ma današ­nji­ce. Dva ele­men­ta dije­li tre­ći, kojeg čini 28 cita­ta iz knji­ge, pos­tav­lje­nih u rav­noj lini­ji nasred pros­to­ri­je u isto toli­ko ramo­va. U pred­sob­lju se može lis­ta­ti ori­gi­nal­na knji­ga s koje je ski­nut glav­ni pos­tav, te mono­gra­fi­ja auto­ra s pot­pi­som pokoj­nog Tonka Marojevića.

Kustos Borkovsky o izlož­bi kaže: “Glavni, ini­ci­jal­ni dio pro­jek­ta „Stranac 2020.“ (iz cik­lu­sa: Zoon poli­ti­kon) pred­stav­lja­ju autor­ske knji­ge, gdje nala­zi­mo crte­že i slov­ne zapi­se izve­de­ne na lis­to­vi­ma bilježnica/blokova. Već od prvog, tako sklop­lje­nog dip­ti­ha, nave­de­ni smo na lite­rar­no dje­lo, roman Stranac, koji je napi­sao Albert Camus. Krunislav Stojanovski pra­ti pa pred­stav­lja niz doga­đa­nja, ele­men­te sadr­ža­ja knji­ge. On niže iza­bra­ne sek­ven­ce kro­ki­ji­ma izve­de­nim ges­tu­al­nim crte­ži­ma koji su svo­je­vr­s­ni ilus­tra­tiv­ni mate­ri­jal. Uz sva­ki crtež nala­zi­mo zapis, izvat­ke, cita­te lite­rar­nog dje­la. Dok opi­sa­na ponu­da seri­je rado­va pro­pi­tu­je povi­jes­no vri­je­me, dru­gi niz, na suprot­nim zido­vi­ma, pro­pi­tu­je vri­je­me sadaš­nje koje i mi dije­li­mo s auto­rom. Pretežno su kori­šte­ni isječ­ci iz tiska­nih gla­si­la. Zapažamo logo­ti­pe svjet­skih i doma­ćih novi­na i tekstove/naslove na engle­skom, nje­mač­kom, ruskom i hrvat­skom jezi­ku. Pridruženi su izres­ci por­tre­ta poli­tič­kih i dru­gih moć­ni­ka, a odre­đe­ni su tema­ma svjet­ske ekonomske/zdravstvene kri­ze u kojoj upra­vo živi­mo. I lite­rar­ni pred­lo­žak i svi likov­ni rado­vi dodi­ru­ju pita­nja nepri­la­go­đe­nos­ti. Ovaj likov­ni pro­jekt iza­zi­va indig­na­ci­ju. Umjetnikova inter­pre­ta­ci­ja memo­rij­skih i real­nih stanja/situacija ove rado­ve svr­sta­va u svje­do­če­nja vre­me­na. Njegovi rado­vi zasi­gur­no neće iza­ći objav­lje­ni u mod­nom časo­pi­su, ali gale­rij­ski pros­tor to omo­gu­ću­je. Osvješćivanje je ponu­đe­no na artis­tič­ki način. To je uči­nje­no pone­kad jas­no nara­tiv­no, pone­kad pri­kri­ve­no, ali uvi­jek snaž­no. Umjetnik zna­lač­ki, ali i doživ­ljaj­no inter­pre­ti­ra svi­jet koji ga okružuje.”

Krunislav Stojanovski rođen je 1969. godi­ne u Skopju, Makedonija. Na ALU u Zagrebu diplo­mi­rao je sli­kar­stvo u kla­si pro­fe­so­ra Đure Sedera,1998. godi­ne. Pored ovog stu­di­ja, zavr­ša­va Public Art na Sommerakademie u Salzburgu, Austrija, u kla­si ame­rič­ke pro­fe­so­ri­ce Agnes Denes. Rezidencijalno posje­ću­je i kre­ativ­no dje­lu­je u Münchenu, Berlinu, New Yorku, Rotterdamu, Ljubljani i Beču. Dobitnik je dese­tak među­na­rod­nih sti­pen­di­ja i nagra­da. Od 1995. godi­ne uz umjet­nič­ko stva­ra­nje bavi se orga­ni­za­ci­jom artis­tič­kih pro­je­ka­ta. Godine 2018. objav­lje­na je mono­gra­fi­ja o nje­go­vom umjet­nič­kom opu­su, s tek­s­tom povjes­ni­ča­ra umjet­nos­ti Tonka Maroevića. Njegov umjet­nič­ki rad uklju­ču­je sli­ka­nje, crta­nje, umjet­nič­ke ins­ta­la­ci­je, foto­gra­fi­ju, video, pisa­nje, edu­ka­ci­ju i art tera­pi­ju. Česte teme koje pro­ble­ma­ti­zi­ra su one koje sadr­že soci­jal­nu, huma­nis­tič­ku, eko­lo­šku iIi poli­tič­ku tema­ti­ku. Član je HDLU‑a i HZSU‑a u Zagrebu, te HULULK‑a i HART‑a.Do sada je svo­je rado­ve izla­gao na 60 samos­tal­nih te na više od 80 skup­nih izlož­bi u Hrvatskoj i inozemstvu.

Za raz­li­ku od psi­ho­lo­škog pris­tu­pa Stojanovskove izlož­be, na prvom katu je izlo­že­na duhov­na mini­ma­lis­tič­ka ins­ta­la­ci­ja nazi­va “Između medi­ta­ci­je i infor­ma­ci­je”. U dru­goj samos­tal­noj izlož­bi ove veče­ri, riječ­ki samo­za­taj­ni autor Andrea Kustić je u pepe­lu izveo dvi­je ins­ta­la­ci­je nadah­nu­te zen vrto­vi­ma u Japanu. Ovaj je rad nas­ta­vak Kustićevih man­da­la iz pret­hod­nih godi­na. Razlog oda­bi­ra pepe­la je nje­go­va sim­bo­li­ka i miš­lje­nje auto­ra da je to pre­kra­san mate­ri­jal. Radovi su nas­ta­li pomo­ću grab­lji, a man­da­le, od kojih je jed­na okru­gla, dru­ga kva­drat­na, pra­te koc­ke sa QR kodo­vi­ma koji bi oči­ta­va­njem tre­ba­li konek­ti­ra­ti na šaša­ve snim­ke koje je autor oda­brao s inter­ne­ta. Kontradiktornost medi­ta­tiv­ne samo­izo­la­ci­je i pro­to­ka infor­ma­ci­ja čini srž ovog pos­ta­va, dje­lo­mič­no izra­đe­nog na licu mjes­ta, site spe­ci­fic. Kustiću nije ovom izlož­bom bila poan­ta reći nešto kon­kret­no, nego uspo­re­di­ti smi­ru­ju­ći efekt zen vrto­va i suma­nu­ti pro­tok poda­ta­ka na netu.

Eugen Borkovsky pojaš­nja­va da Andrea Kustić nudi pro­pi­ti­va­nje recent­nog povi­jes­nog tre­nut­ka. Ponuđen je medi­ta­tiv­ni medij u sra­zu sa suvre­me­nim, čija kons­tant­na kon­fu­zi­ja, kako­fo­ni­ja, pobu­đu­je dekon­cen­tra­ci­ju pre­tje­ra­nim name­ta­njem infor­ma­ci­ja. U pros­to­ru gale­ri­je nala­zi­mo tri gru­pa­ci­je obli­ka. Na podu su tri ploš­ne for­me izve­de­ne pepe­lom. Sve tri su geome­trij­ski odre­đe­ne: tro­kut, kva­drat i krug. Njihove povr­ši­ne ostva­re­ne su na način sli­čan man­da­li. Brazde, njež­ne reljef­ne for­ma­ci­je, linij­ski pra­te vanj­ske obli­ke. Korišteni mate­ri­jal, osta­ci vatre, njež­ni i sup­til­ni, iako nas­ta­li dra­ma­tič­nim doga­đa­njem gore­nja, pri­zi­va­ju ide­ju zen-vrto­va. Ponad sva tri obli­ka pos­tav­lje­ne su koc­ke čije stra­ni­ce nose QR kodo­ve. Ovo odmah pobu­đu­je pro­tu­rječ­nost sa sup­til­nim karak­te­rom pod­lo­ga, donjih dije­lo­va kom­po­zi­ci­ja. Ponuđeni QR kodo­vi, kao (pre)nosioci infor­ma­ci­ja, omo­gu­ću­ju pro­ma­tra­ču pris­tup fil­mo­va­nim sadr­ža­ji­ma putem moder­nih mobi­te­la. Autor kaže da su ovi videi sakup­lje­ni s druš­tve­nih mre­ža i pro­duk­ti su koris­ni­ka te sadr­že raz­no­rod­ni, atrak­ti­van, humo­ran ili biza­ran sadr­žaj. Izložene pros­tor­ne kon­for­ma­ci­je sas­tav­lje­ne su od ele­me­na­ta s natu­ral­no-duhov­nim i teh­no­lo­ško-infor­ma­cij­skim zna­če­njem. Umjetnik nudi, ali i pro­pi­tu­je komu­ni­ka­ci­ju kroz sraz tra­di­ci­je i suvre­me­nos­ti. Ovdje se radi o dvi­je opreč­ne ponu­de za komu­ni­ka­ci­ju. Jedna ponu­da pla­si­ra plat­for­mu za osob­nu misa­onu komu­ni­ka­ci­ju sa samim sobom. Stalnost, blo­ki­ra­nost i odre­đe­nost pred­me­ta QR koc­ke u opre­ci je s podat­noš­ću sip­kog mate­ri­ja­la. Tako je kva­li­te­ta doživ­lja­ja znat­no dru­ga­či­ja za sva­ki ele­me­nat. Dok koc­ka nudi tek neko­li­ko moguć­nos­ti doživ­lja­ja koji gra­ni­či s pop-kul­tu­rom, povr­ši­na ras­te­ri­ra­nog pepe­la ponu­dit će više, dodu­še zah­tjev­ni­jih, ali za oso­bu važ­ni­jih spoz­na­ja. Autor se osla­nja na naš sen­zi­bi­li­tet i uvo­di nas u pozi­ci­ju aktiv­nog pro­ma­tra­ča. Nameće se pita­nje: je li sklo­nost doživ­lja­ju iza­bra­la cyber ponu­du ili joj je bila dovolj­na ponu­da za meditaciju?”

Andrea Kustić rođen je 1984. godi­ne u Rijeci. Pohađao je Školu za pri­mi­je­nje­nu umjet­nost u Rijeci, smjer gra­fič­kog dizaj­na, nakon čega upi­su­je Akademiju pri­mi­je­nje­ne umjet­nos­ti u Rijeci, izbor­ni kole­gij Grafika. Do danas je reali­zi­rao samos­tal­ne pro­jek­te te sudje­lo­vao u skup­nim pro­jek­ti­ma u zem­lji i ino­zem­s­tvu. Paralelno uz pro­duk­ci­ju u kla­sič­nim medi­ji­ma (crte­ži, gra­fi­ke) bavi se i kon­cep­tu­al­nom umjet­noš­ću, vide­om i gra­fič­kim dizaj­nom. Živi i radi u Rijeci.

Tekst i foto­gra­fi­je Marko ŠORGO

• Andrea Kustić
• Eugen Borkovsky
• Gradska galerija Fonticus
• Krunislav Stojanovski