Najavljeni ožujski programi Etnografskog muzeja Istre i CENKI-ja

01.03.2022.

Od „teške baštine“ do pripovijedanja

• Ožujski pro­gra­mi Etnografskog muze­ja Istre i Centra za nema­te­ri­jal­nu kul­tu­ru Istre naj­av­lje­ni su na kon­fe­ren­ci­ju za novi­na­re odr­ža­noj u uto­rak, 1. ožuj­ka u pul­skom Circolu Zajednice Talijana. Novinarima su se obra­ti­li dr. sc. Ivona Orlić, rav­na­te­lji­ca Etnografskog muze­ja Istre, dr.sc. Lidija Nikočević, viša kus­to­si­ca i vodi­te­lji­ca pro­jek­ta I‑ON part­ne­ra Etnografskog muze­ja Istre, Nuša Hauser, viša kus­to­si­ca doku­men­ta­ris­ti­ca zadu­že­na za dje­lat­nos­ti Centra za nema­te­ri­jal­nu kul­tu­ru Istre i Vladimir Torbica, pro­čel­nik Upravnog odje­la za kul­tu­ru i zavi­čaj­nost Istarske županije.

- Kao što zna­te Istarska župa­ni­ja vrlo mno­go paž­nje posve­ću­je bašti­ni – bilo da se radi o mate­ri­jal­noj ili nema­te­ri­jal­noj. Važno je pod­sje­ti­ti da je EMI ključ­na ins­ti­tu­ci­ja koja se bavi nema­te­ri­jal­nom bašti­nom na podru­čju naše župa­ni­je. Uvijek tre­ba pod­sje­ti­ti, jer se zna­mo pod­cje­nji­va­ti, da ima­ju izvr­s­ne rezul­ta­te od malih izlož­bi kao što su „Dlake“ ili „Strah“ pre­ko nagra­da i sve­ga ono­ga što radi CENKI pa sve do među­na­rod­nih pro­je­ka­ta koji su onaj vrh koji sva­ka ins­ti­tu­ci­ja može ima­ti. Ono što bih želio nagla­si­ti je da smo nakon više­go­diš­njeg rada, uz pomoć minis­tar­stva kul­tu­re na korak do otva­ra­nja novog stal­nog pos­ta­va muze­ja koje će biti odr­ža­no tije­kom trav­nja. Time je ova usta­no­va ostva­ri­la goto­vo sve svo­je pro­gram­ske cilje­ve i vje­ru­jem da će sve ono što će se dalje doga­đa­ti pred­stav­lja­ti samo dalj­nji isko­rak, kazao je pro­čel­nik Torbica i čes­ti­tao pri­sut­nim dje­lat­ni­ca­ma muze­ja na sve­mu ono­me što su napra­vi­le pret­hod­nih neko­li­ko godina.

Riječ je potom pre­uze­la rav­na­te­lji­ca Orlić koja je pred­sta­vi­la pro­gram pre­da­va­nja nazi­va „Četvrtkom u muzeju“.

- Zahvaljujem pro­čel­ni­ku na kom­pli­men­ti­ma koje smo i zavri­je­di­li, ali i svim dje­lat­ni­ci­ma muze­ja koji su izvr­s­ni i odlič­no rade svoj posao, a ovom pri­li­kom želim pohva­li­ti i našeg dje­lat­ni­ka Marija Buletića koji je zas­lu­žan za vizu­al­ni iden­ti­tet našeg pro­mo­tiv­nog mate­ri­ja­la. Ono što sam tre­ba­la danas nagla­si­ti su naša doga­đa­nja „Četvrtkom u muze­ju“ s koji­ma smo zapo­če­li već proš­le jese­ni. To su tada naj­češ­će bila pre­da­va­nja samih dje­lat­ni­ka koji su se pred­sta­vi­li sa svo­jim tema­ma, a ovog pro­lje­ća nas­tav­lja­mo istom dina­mi­kom pa ćemo ima­ti sve­ukup­no deset zbi­va­nja kroz ožu­jak, tra­vanj i svi­banj. Svi pro­gra­mi poči­nju u 17 sati, a za njih je zadu­že­na naša dje­lat­ni­ca Mirjana Margetić. Započet ćemo ovog čet­vrt­ka, 3. ožuj­ka s pro­jek­ci­jom fil­mo­va aktu­al­ne tema­ti­ke o maška­ra­ma i kar­ne­va­li­ma, a za jedan od tih fil­mo­va je sce­na­rij napi­sa­la ovdje pri­sut­na Lidija Nikočević. Biti će tu dalje raz­na pre­da­va­nja, tečaj ple­sa­nja te gos­to­va­nje Muzeja gra­da Umaga. Cilj ovih dru­že­nja je aktu­ali­zi­ra­ti muzej i muzej­ske teme te pri­bli­ži­ti zanim­lji­vos­ti iz tra­di­cij­skog živo­ta Istre svim našim posje­ti­te­lji­ma. Ovaj pro­gram reali­zi­ra­mo u surad­nji s Muzejom gra­da Pazina s kime i dije­li­mo zgra­du Kaštela gdje će se sva ova zbi­va­nja i odr­ža­ti, kaza­la je Orlić.

Lidija Nikočević je govo­ri­la o aktiv­nos­ti­ma EMI‑a u sklo­pu europ­skog pro­jek­ta „Identity on the line“ u slo­bod­nom pri­je­vo­du „Ugroženi identiteti“.

- Mediji su već bili upoz­na­ti s ovim medij­skim pro­jek­tom koji je u sklo­pu Kreativne Europe počeo 2019., a zavr­ša­va 2023. godi­ne. Tema pro­jek­ta je „teška bašti­na“ jer bi muze­ji tre­ba­li komu­ni­ci­ra­ti i tak­vu bašti­nu jer se ne može­mo bavi­ti samo lije­pim i nepro­ble­ma­tič­nim tema­ma već i tema­ma koje su u ovom slu­ča­ju još uvi­jek otvo­re­ne i koje zas­lu­žu­ju da se u muze­ji­ma i isko­mu­ni­ci­ra­ju. Time muze­ji šire svo­ju druš­tve­nu ulo­gu i pos­ta­ju mjes­ta gdje se vode disku­si­je o povi­jes­ti oko koje nije još reče­na zad­nja riječ. Zato su svi sudi­oni­ci u tom pro­jek­tu jako anga­ži­ra­ni oko tema migra­ci­ja koja je danas aktu­al­ni­ja nego ikad. U pro­jek­tu sudje­lu­je sedam europ­skih muze­ja i bave se tema­ma od pro­gons­tva Židova u Litvi, ise­lja­va­nja Nijemaca iz Poljske sve do dru­gih teških tema o koji­ma sada neću dulji­ti jer je ovaj pro­jekt dos­ta slo­žen i kom­plek­san. Jedan od glav­nih vid­lji­vih dije­lo­va tog pro­jek­ta i nje­go­vih rezul­ta­ta su upra­vo izlož­be od kojih se zajed­nič­ka izlož­ba svih sedam muze­ja part­ne­ra otva­ra 16. ožuj­ka ispred našeg muze­ja. Ta je izlož­ba zamiš­lje­na za vanj­ski pros­tor upra­vo zato da bi se sen­zi­bi­li­zi­rao što veći broj lju­di na temu migra­ci­ja i svih onih stra­da­nja obič­nog puka – lju­di koji su pro­pa­ti­li jako puno zbog tota­li­tar­nih reži­ma. Nakon toga, počet­kom trav­nja, otvo­rit će se izlož­ba samo naše­ga muze­ja, jer svih sedam muze­ja osim te zajed­nič­ke su radi­li na svo­jim tema­ma. Naša tema su esu­lirimas­ti te bašti­na cije­log tog egzo­du­sa – kako se on shva­ća danas i kak­ve pos­lje­di­ce rase­lja­va­nje iz istre nakon Drugog svjet­skog rata ima danas i kako ga pam­ti­mo te kakav je među­od­nos lju­di koji su se ise­li­li i onih Istrana, prvens­tve­no Talijana, no ne samo njih koji su osta­li. Zbog toga ta naša izlož­ba ima naziv „Veze / Legami – Istrani nakon Drugog svjet­skog rata“. Kroz sav taj rad doš­li smo do niza novih spoz­na­ja te je i nas same izne­na­dio i obim i kva­li­te­ta te gra­đe koju smo saku­pi­li, a ono što smo sasvim sigur­no usta­no­vi­li jest da je tema izbje­gliš­tva nešto što tar­ge­ti­ra i ošte­ću­je tri gene­ra­ci­je – one koje odla­ze, nji­ho­ve potom­ke i nji­ho­ve unu­ke, kaza­la je Nikočević.

Nuša Hauser je govo­ri­la o pro­gra­mu „Mjesec pri­po­vi­je­da­nja“ koji će se odr­ža­va­ti u ožuj­ku u CENKI-ju u Pićnu.

- Radi se o pro­gra­mu kojeg ćemo odr­ža­va­ti u tri ter­mi­na u CENKI-ju, a poči­nje­mo 8. ožuj­ka pa se nismo mogli ne bavi­ti Međunarodnim danom žena. Ideja mi je bila da pozo­vem u gos­te one koje mogu vje­što pri­po­vi­je­da­ti i koji dola­ze iz raz­li­či­tih ambi­je­na­ta – što kul­tu­ro­lo­ških, što jezič­nih i dija­lek­tal­nih te na kon­cu kon­ca iskus­tve­nih tako da je za ovaj prvi susret s nama Roberta Razzi. Naslov tog susre­ta je „Žena u bor­bi“ iz raz­lo­ga što sam gle­da­la da na neki način pri­bli­žim jav­nos­ti naše gra­di­vo. U ovom slu­ča­ju radi se o jed­nom inte­re­sant­nom časo­pi­su, mje­seč­ni­ku koji se upra­vo tako i zove, a objav­lji­van je već u rano pos­li­je­ra­će od stra­ne AFŽ‑a. To je izu­zet­no inte­re­san­tan mje­seč­nik koji dono­si, za ono vri­je­me, bit­ne aktu­al­nos­ti. Gledat ćemo se osvr­nu­ti na sadr­žaj tog vre­me­na i poku­ša­ti ga sta­vi­ti u kon­tekst današ­nji­ce na jedan leže­ran i pris­tu­pa­čan način. Sljedeći susret je 15. ožuj­ka i on se vezu­je uz ovu temu o kojoj je pri­ča­la kole­gi­ca Nikočević. Donosimo sto­ga pri­če iz ise­lje­niš­tva, iskus­tva dvo­je lju­di June Kiković i Romana Vallea veza­no za migra­ci­je nji­ho­ve obi­te­lji i njih samih. Na kon­cu, 22. ožuj­ka gos­tu­je nam dram­ski peda­gog i glu­mac Aleksandar Bančić koji se upra­vo spe­ci­ja­li­zi­rao u pri­po­vi­je­da­nju, a s obzi­rom da je dan pri­je toga Svjetski dan pri­po­vi­je­da­nja on će pri­ča­ti pri­če veza­ne uz ovo­go­diš­nju temu a to je „Izgubljeno / Nađeno“, kaza­la je Hauser i zahva­li­la se Općini Pićan na suradnji.

Letak pro­gra­ma “Četvrtkom u muzeju”

Tekst i foto­gra­fi­je Boris VINCEK