Nagrađivani redatelji na 28. Sa(n)jam knjige u Istri

16.11.2022.

Za dese­tak dana u Puli poči­nje 28. Sa(n)jam knji­ge u Istri – Festival knji­ga i auto­ra koji će se odr­ža­ti od 25. stu­de­nog do 4. pro­sin­ca u Domu hrvat­skih bra­ni­te­lja. Slojevit fes­ti­val­ski pro­gram ovo­ga puta na oku­pu drži tema Povratak, koja se ogle­da i kroz „povrat­ke“ mno­gih sajam­skih pro­gra­ma, među koji­ma se poseb­no isti­če  Hollybook – usmje­ren pre­ma fil­mu. Povod tome leži u Pulskom film­skom fes­ti­va­lu, koji slje­de­će godi­ne u pul­skoj Areni obi­lje­ža­va svo­ju 70. godiš­nji­cu pos­to­ja­nja, a koju Sajam knji­ge upra­vo prvi najavljuje.

Ovom pri­li­kom na sajam­skoj će se pozor­ni­ci izmje­nji­va­ti kul­t­ni reda­te­lji i poseb­ni pro­gra­mi snaž­no veza­ni uz film. Svoje će knji­ge pred­sta­vi­ti dvo­ji­ca Arenom nagra­đi­va­nih reda­te­lja, Srđan Karanović te Slobodan Šijan dok nas vrhu­nac pro­gra­ma oče­ku­je u fes­ti­val­skoj zavr­š­ni­ci u subo­tu, 3. pro­sin­ca u 20 sati kada će se odr­ža­ti okru­gli stol na kojem će, osim dvo­ji­ce spo­me­nu­tih reda­te­lja, sudje­lo­va­ti tako­đer nagra­đi­va­ni Rajko Grlić te Dana Budisavljević, a pri­dru­žit će im se i dugo­go­diš­nja direk­to­ri­ca Festivala, kul­t­na figu­ra istar­ske umjet­nič­ke sce­ne, Gorka Ostojić Cvajner.

Svoje boga­te pul­ske, ali i dru­ge uspje­he Srđan Karanović pred­sta­vit će knji­gom „Sam o sebi“, koju je izda­la nak­lad­nič­ka kuća Geopoetika i koja na Sajam sti­že netom ispod čeki­ća. Zlatnih Arena ovom reda­te­lju, kojeg danas mno­gi pam­te po nekad popu­lar­noj TV-seri­ji „Grlom u jago­de“, ne nedos­ta­je: Zlatnu Arenu za reži­ju dobio je dva­put, 1978. za film „Miris polj­skog cve­ća“ (koji mu je ujed­no donio i nagra­du publi­ke na fes­ti­va­lu u Cannesu) te 1983. godi­ne za film „Nešto izme­đu“, a Veliku zlat­nu Arenu dobio je 1980. godi­ne za film „Petrijin venac“. Iste te godi­ne u kon­ku­ren­ci­ji je bio i jedan od naj­poz­na­ti­jih jugos­la­ven­skih fil­mo­va, „Ko to tamo peva“, koji je reda­te­lju Slobodanu Šijanu na kra­ju donio Brončanu Arenu. Šijana poz­na­je­mo i po ništa manje kul­t­nom fil­mu „Maratonci trče počas­ni krug“, a na Sajmu će pred­sta­vi­ti anto­lo­gi­ju koju je pri­re­dio i ure­dio – „Pisci u biosko­pu: knji­žev­na isto­ri­ja naših film­skih doživ­lja­ja“ (Filmski cen­tar Srbije / Službeni glas­nik) u kojoj uz mno­ge film­ske i knji­žev­ne veli­či­ne pro­go­va­ra o bogat­stvu knji­žev­nos­ti veza­noj uz film.

Da je film neza­obi­la­zan na ovo­go­diš­njem Sajmu, poka­zu­je i retros­pek­ci­ja fil­mo­va Piera Paola Pasolinija koja će se usu­sret 28. Sajmu i u surad­nji s Pula film fes­ti­va­lom odr­ža­ti u pul­skom Kinu Valli od 21. do 24. stu­de­nog 2022. u sek­ci­ji Filmovi za sva vre­me­na. Uvertira je to i u novi sajam­ski pro­gram Storie ita­li­ane kojim se obi­lje­ža­va 100. obljet­ni­ca rođe­nja ovog veli­kog tali­jan­skog reda­te­lja i knji­žev­ni­ka. Na reper­to­aru su fil­mo­vi: Salò ili 120 dana sodo­me, te cik­lus fil­mo­va iz nje­go­ve “tri­lo­gi­je živo­ta”: Dekameron, Canterburyjske pri­če i Cvijet tisu­ću i jed­ne noći koji su oda­bra­ni uz pomoć zagre­bač­kog Kina Tuškanac. Reviju u pone­dje­ljak, 21. stu­de­nog u 19 sati otva­ra film Decameron, a uvod u Pasolinijevu film­sku poeti­ku odr­žat će Valter Milovan, veli­ki poz­na­va­telj Pasolinijevog rada i pre­vo­di­telj nje­go­ve poezi­je s fur­lan­skog na čakav­sko narječje.

Sajam će paž­nju posve­ti­ti još jed­noj važ­noj obljet­ni­ci i film­skoj smo­tri – zagre­bač­kom, pola sto­lje­ća sta­rom Animafestu, dru­gom naj­sta­ri­jem živu­ćem fes­ti­va­lu ani­mi­ra­nog fil­ma. Predstavljat će se nji­ho­va mono­gra­fi­ja “Pedeset godi­na Svjetskog fes­ti­va­la ani­mi­ra­nog fil­ma – Animafesta Zagreb (1972. – 2022.)”, dok će kul­mi­na­ci­ja ovog pro­gra­ma biti izlož­ba pla­ka­ta Animafesta i pro­mo­ci­ja knji­ge „Stille Reise – Minhenski dnev­nik“ (Srpsko narod­no vije­će) veli­čans­tve­nog reda­te­lja, ani­ma­to­ra, ilus­tra­to­ra, kari­ka­tu­ris­ta Nedeljka Dragića, dobit­ni­ka Grand Prixa na dru­gom Animafestovu izdanju.

I knji­žev­na zvi­jez­da ovo­go­diš­njeg Sajma, mađar­ski pisac László Krasznahorkai, među fil­mo­fi­li­ma uži­va pose­ban sta­tus. Naime, mađar­ski reda­telj Bela Tarr već godi­na­ma svo­je sce­na­ri­je teme­lji upra­vo na dje­li­ma ovog autora.

Film i knji­ga na ovo­go­diš­njem Sajmu idu kao ruka pod ruku jer knji­žev­nost i film jesu pri­rod­no pove­za­ni, a to će se znat­no osje­ti­ti i u sajam­skoj knji­škoj ponu­di. Osim što će spo­me­nu­te knji­ge biti eks­klu­ziv­no dos­tup­ne na sajam­skim poli­ca­ma, ponu­da će vrvje­ti film­skom lite­ra­tu­rom hrvat­skih, srp­skih i tali­jan­skih nakladnika.

Filmski pro­gram na Sajmu poseb­no je pre­poz­na­la Arena Hospitality Group, dok je suor­ga­ni­za­tor dola­za­ka auto­ra i nak­lad­ni­ka iz Srbije Srpsko narod­no vije­će, a za knji­ge na tali­jan­skom jezi­ku pobri­nut će se trš­ćan­ska knji­ža­ra Nero su Bianco, a posred­stvom Zajednice Talijana Pula.

Priredio B. V.