Izložba KATALIN LADIK “Ooooooooo-pus” u Haus der Kunst u Münchenu (03.03.2023. –10.09.2023.)

• Haus der Kunst u Münchenu je otvo­ren 1937. u doba nacis­ta kao Muzej nje­mač­ke umjet­nos­ti, a danas pred­stav­lja jedan od svjet­ski poz­na­tih pros­to­ra za izlož­be suvre­me­ne umjet­nos­ti. Kroz svo­je pro­gra­me, Haus der Kunst pot­vr­đu­je i shva­ća da su puta­nje suvre­me­ne umjet­nos­ti glo­bal­ne, mul­ti­fo­kal­ne, višez­nač­ne i neo­gra­ni­če­ne kar­to­graf­skim, kon­cep­tu­al­nim ili kul­tur­nim ograničenjima.

Katalin Ladik. Ooooooooo-pus, Installationsansicht / Installation view, Haus der Kunst, 2023, Foto: Julian Baumann

A jedan od tak­vih pro­gra­ma je pre­gled­na izlož­ba priz­na­te mađar­ske pjes­ni­ki­nje, glu­mi­ce i per­for­ma­tiv­ne umjet­ni­ce Katalin Ladik pod nazi­vom „Ooooooooo-pus” koja se u ovom pros­to­ru može vidje­ti i čuti do 10. ruj­na. Ova izlož­ba uvo­di nas u svi­jet Katalin Ladik, koju je radi­kal­ni pris­tup kon­kret­noj i vizu­al­noj poezi­ji, zvu­ku, izved­bi i skul­p­tu­ri eta­bli­rao kao ključ­nu figu­ru sred­njo­europ­ske i istoč­no­europ­ske umjetnosti.

Katalin Ladik. Poemim, 1978. gela­tin sil­ver print, 40h x 30w cm. Edition 2 of 5. Photo: Imre Póth. Courtesy of the artist and acb Gallery

 

Katalin Ladik rođe­na je 25. lis­to­pa­da 1942. u Novom Sadu čija je više­je­zič­na demo­gra­fi­ja obli­ko­va­la nje­zin vizu­al­ni pris­tup jezi­ku i poezi­ji. Njeno umjet­nič­ko stva­ra­laš­tvo ima duhov­ne i kon­cep­tu­al­ne kori­je­ne u mul­ti­et­nič­kim i femi­nis­tič­kim avan­gar­da­ma biv­še Jugoslavije sedam­de­se­tih godi­na proš­log sto­lje­ća, kad su tamoš­nji umjet­ni­ci ima­li dale­ko veći stu­panj slo­bo­de nego u dru­gim zem­lja­ma istoč­nog blo­ka, što je zauz­vrat omo­gu­ći­lo jaču radi­ka­li­za­ci­ju umjet­nič­kih praksi.

Katalin Ladik. Ooooooooo-pus. Installationsansicht / Installation view. Haus der Kunst, 2023. Foto: Julian Baumann

Inspiracija Katalin Ladik seže od pogan­skih legen­di do krš­ćan­skih ste­re­oti­pa, fol­k­lo­ra, nadre­alis­tič­kih ili dada­is­tič­kih nače­la, a nje­na dje­la ima­ju snaž­nu femi­nis­tič­ku kom­po­nen­tu koja se bavi tema­ma poput ero­ti­ke, bisek­su­al­nos­ti, patri­jar­hal­nog druš­tva i duhov­nos­ti. Ona koris­te­ći svo­je tije­lo i glas kao ins­tru­ment i medij dovo­di u pita­nje usta­lje­ne rod­ne ulo­ge i žen­ske arhe­ti­po­ve. Jedan kri­ti­čar isti­če da je ona u sta­nju utje­lo­vi­ti smi­sao poezi­je kao rad­nje i svje­do­či kako je gle­dao nje­zi­no čita­nje u Bratislavi na fes­ti­va­lu Ars Poetica gdje je bila jedi­na pjes­ni­ki­nja koja je mogla naelek­tri­zi­ra­ti publi­ku bez ikak­vog prijevoda.

Katalin Ladik, Androgin 1, 1978, gela­tin sil­ver print, kép­tükör: 27,7×18 cm. Courtesy of the artist and acb Gallery

 

Ona istra­žu­je jezik vizu­al­nim i vokal­nim izra­ža­va­njem te putem pokre­ta i ges­ti, a pos­ta­la je poz­na­ta nakon 1962. po nadre­al­nim i erot­skim pje­sma­ma dok je još radi­la kao služ­be­ni­ca u ban­ki. Njezina prva knji­ga izda­na je 1969. pod nazi­vom “Balada o sre­br­nom bicik­lu”, a 1976. objav­lje­na je plo­ča “Phonopoetica” koja sadr­ži nje­ne gla­sov­ne inter­pre­ta­ci­je vizu­al­nih pje­sa­ma eks­pe­ri­men­tal­nih pjes­ni­ka. Tijekom 1970-ih Ladik se sve više okre­će vizu­al­noj umjet­nos­ti i spa­ja poezi­ju s eks­pe­ri­men­tal­nom zvuč­nom prak­som, pozi­ci­oni­ra­ju­ći se na sje­ci­štu raz­li­či­tih usta­lje­nih i novih izved­be­nih tra­di­ci­ja, od radij­skih dra­ma, kaza­li­šta i fil­ma, do hape­nin­ga, ritu­ala, foto­gra­fi­je i tele­vi­zi­je. Ladik je bila uspješ­na i kao film­ska i kaza­liš­na glu­mi­ca, a čes­to je glu­mi­la žen­ske ide­ale i arhetipove.

Katalin Ladik, Feinschmecker, 1975. Collage on paper, 24h x 34w cm. Courtesy of the artist and acb Gallery

U tom peri­odu stvo­ri­la je niz vizu­al­nih pje­sa­ma koji zapra­vo pred­stav­lja­ju kola­že sas­tav­lje­ne od kro­je­va za šiva­nje, not­nih zapi­sa, poštan­skih mar­ki­ca, isje­ča­ka iz novi­na te raz­nih pred­me­ta. Ovim rado­vi­ma koji funk­ci­oni­ra­ju i kao glaz­be­ne par­ti­tu­re ona istra­žu­ju veze izme­đu gla­sa i sli­ke dok pro­ši­ru­je jezik fonet­skim eks­pe­ri­men­ti­ra­njem. Ladik je tako­đer eks­pe­ri­men­ti­ra­la na vizu­al­noj, seman­tič­koj i glaz­be­noj razi­ni, iako je sli­kov­ni aspekt čes­to imao pred­nost pred ver­bal­nom kohe­rent­noš­ću ili glaz­be­nim aspek­tom. Ova dje­la, zamiš­lje­na kao umjet­nič­ka i knji­žev­na, tako­đer su kori­šte­na kao glaz­be­ni zapis za izved­bu zvuč­ne poezi­je. U nji­ma prev­la­da­va­ju tra­di­ci­onal­ne žen­ske teme poput šiva­nja i ple­te­nja, kori­šte­njem dvo­smis­le­nos­ti suges­ti­je i istra­žu­ju­ći među­po­ve­za­nost poezi­je, sli­kar­stva i glazbe.

Katalin Ladik. Androgyn 3., 1978. gela­tin sil­ver print, fehér szegély nél­kül 28×18,1 cm. Courtesy of the artist and acb Gallery

Kroz Ladikin rad, a oso­bi­to u nje­zi­nim per­for­man­si­ma, glas i tije­lo spa­ja­ju se i pos­ta­ju mjes­to na kojem se prek­la­pa osob­na i poli­tič­ka sfe­ra. Koristeći raz­li­či­te izvo­re od mit­skih pri­ča do osob­nih i sva­kod­nev­nih pred­me­ta, dos­ljed­no je nas­to­ja­la istra­ži­ti ulo­gu žene u istoč­no­europ­skom kon­tek­s­tu, iza­zi­va­ju­ći domi­nant­ne druš­tve­ne, sek­su­al­ne i rod­ne nor­me. Ladikine vizu­al­ne pje­sme i kola­ži bili su izlo­že­ni u sklo­pu 38. Venecijanskog bije­na­la 1978., a kao pje­va­či­ca sura­đi­va­la je s istak­nu­tim lič­nos­ti­ma iz polja eks­pe­ri­men­tal­ne i elek­tro­akus­tič­ke glaz­be, uklju­ču­ju­ći Ernő Királyja, ansambl Acezantez i Svetlanu Maraš.

Katalin Ladik. Ooooooooo-pus. Installationsansicht / Installation view. Haus der Kunst, 2023. Foto: Milena Wojhan

Prvi dio izlož­be “Ooooooooo-pus” posve­ćen je jezi­ku koji je u sre­di­štu Ladikine prak­se, a eks­pan­zi­van pris­tup poezi­ji mate­ri­ja­li­zi­ra se na stra­ni­ca­ma nje­zi­nih knji­ga, u glaz­be­nim zapi­si­ma, kroz kon­kret­ne pje­sme i vizu­al­ne kola­že, kao i novu kipar­sku par­ti­tu­ru pod nazi­vom “Matildin san”. Gotovo sva ova dje­la popra­će­na su zvuč­nim inter­pre­ta­ci­ja­ma koje poka­zu­ju izni­man vokal­ni raspon.

Katalin Ladik. Ooooooooo-pus. Installationsansicht / Installation view. Haus der Kunst, 2023. Foto: Milena Wojhan

Crvena nit Ladikine šiva­će maši­ne u prvom izlož­be­nom pros­to­ru pro­vo­di nas kroz cije­lu izlož­bu. Sva dje­la pred­stav­lja­ju pro­ces logo­po­eze tj. stva­ra­nje novih jezič­nih regis­ta­ra kroz čin poezi­je, kazi­va­nja i vizu­ali­za­ci­je sto­ga je to pro­ces razu­mi­je­va­nja poezi­je putem gla­sa. Zvučne ite­ra­ci­je nje­ne poezi­je pri­mjer su jedins­tve­nog izved­be­nog voka­bu­la­ra, istak­nu­tog u dru­gom dije­lu izlož­be, kao sje­ci­štu eks­pe­ri­men­tal­ne zvuč­ne prak­se, kaza­li­šta, hepe­nin­ga i foto-per­for­man­sa. I tu se pojav­lju­je jas­na femi­nis­tič­ka pozi­ci­ja, budu­ći da je Ladik pro­vo­ka­tiv­no dove­la u pita­nje usta­lje­ne tra­di­ci­je i rod­ne ulo­ge utje­lov­lju­ju­ći nji­ho­ve inhe­rent­ne proturječnosti.

Katalin Ladik. Ooooooooo-pus. Installationsansicht / Installation view. Haus der Kunst, 2023. Foto: Milena Wojhan

U tre­ćem i pos­ljed­njem dije­lu izlož­be isti­ču se dje­la pro­že­ta fol­k­lor­nim i mito­lo­škim moti­vi­ma, te stva­ra­njem novih pri­ča oko glav­nih tema nje­zi­na rada: jezi­ka, naci­onal­nog iden­ti­te­ta, roda, žens­tve­nos­ti, tije­la i teh­no­lo­gi­ja. Dva ključ­na rada u ovoj sek­ci­ji su ins­ta­la­ci­ja “Alice” izra­đe­na poseb­no za ovu izlož­bu, koja se teme­lji na mul­ti­me­di­jal­noj seri­ji per­for­man­sa “Alice in Codeland” te monu­men­tal­na tek­s­til­na ins­ta­la­ci­ja “Follow me Into Mythology” iz 2017. pro­izaš­la iz live per­for­man­sa koji je Ladik ini­ci­jal­no izve­la na Documenti 14. U sklo­pu pro­gra­ma Haus der Kunst’s TUNE 14. i 15. srp­nja 2023. Ladik će tako­đer nas­tu­pi­ti uži­vo kako na izlož­bi tako i u surad­nji sa skla­da­te­lji­com Svetlanom Maraš.

Katalin Ladik. Ooooooooo-pus. Installationsansicht / Installation view. Haus der Kunst, 2023. Foto: Julian Baumann

Moglo bi se reći da je zvuk veziv­no tki­vo izme­đu nje­nog višez­nač­nog dje­la i ove izlož­be gdje sva­ki pros­tor ima vlas­ti­tu zvuč­nu kuli­su teme­lje­nu na umjet­ni­či­noj vizu­al­noj i zvuč­noj poezi­ji, a to “Ooooooooo-pus” čini izlož­bom koju tre­ba čuti koli­ko i vidje­ti. Priča o Katalin Ladik bila bi nepot­pu­na kad ne bi istak­nu­li i nje­nu hra­brost jer kako ona kaže: “I onda kad sam dobi­la epi­tet hra­bre žene, ja mis­lim da je to naj­ve­će priz­na­nje. Jer oci­je­ni­ti estet­ski, koli­ko je moja poezi­ja i moje stva­ra­laš­tvo vri­jed­no, to je stvar vre­me­na… i ja mis­lim da je to vri­je­me već i doš­lo i da sam pri­lič­no dobro oci­je­nje­na. Ali, u ono vri­je­me, to je bila hra­brost jer ja sam riski­ra­la poezi­ju zbog te moje bor­be za eman­ci­pa­ci­ju žene umjetnice”.

• Haus der Kunst
• Katalin Ladik