Festival je otvorila predstava „Svinje“ u produkciji Dramskog studija Umag

Prva tri dana Međunarodnog festivala komornog teatra Zlatni lav u Umagu

Tekst i fotografije Marko ŠORGO

23.06.2023.

• Svi junaci i junakinje su tragičari, neki biraju borbu, drugi su samo tupi promatrači, a treći su spremni na bježanje u svakom trenutku •

• U Umagu, Grad na čijem je grbu lav, odr­ža­va se je po 24. put jed­na od ovdaš­njih naj­z­na­čaj­ni­jih kul­tur­nih mani­fes­ta­ci­ja, Međunarodni fes­ti­val komor­nog teatra Zlatni lav koji tra­je od 19. do 25. lip­nja. Ovogodišnji pro­gram uklju­ču­je ukup­no šest pred­sta­va koje se natje­ču za Grand Prix.

Nazivi izved­bi su: Svinje, u izved­bi Dramskog stu­di­ja Umag, Nema put­ne (Srpsko narod­no vije­će) Francamente (INK Pula) , Mulej (Novi Sad), Sea Wall (Gledalište Koper) i Vse sjaj­ne stva­ri (Gledalište Ljubljana).

Samo otvo­re­nje kao i sve pred­sta­ve odvi­ja­ju se na pozor­ni­ci Umaškog kaza­li­šta Antonio Coslovich.

Stručni žiri čine Slavica Renko, Tarita Štokovac dok je pred­sjed­ni­ca žiri­ja ovog fes­ti­va­la tele­vi­zij­ska novi­nar­ka Mirna Farkaš Salamon koja je ujed­no bila i vodi­te­lji­ca cere­mo­ni­je otvo­re­nja. Istakla je da je na natje­čaj s temom savr­šens­tvo defi­ni­ra­no u zlat­no­me rezu pris­ti­gao izu­zet­no veli­ki broj pri­ja­va, no iz mnoš­tva pris­ti­glih pri­jav­lje­nih pred­sta­va, samo je njih šest uvr­šte­no u služ­be­ni pro­gram festivala.

“Kada je riječ o komor­nom teatru u kojem se uglav­nom izvo­de dje­la s manjim bro­jem izvo­đa­ča, na pozor­ni­ci nema skri­va­nja, loš tekst ne može se pokri­ti glaz­bom ili blje­šta­vom sce­no­gra­fi­jom, a glu­mač­ko umi­je­će je ono što od pro­sječ­ne pred­sta­ve izdva­ja one naj­bo­lje” pojas­ni­la je Farkaš Salamon. „Nema loših pred­sta­va“, završava.

Osim žiri­ja, svo­je gla­so­ve za omi­lje­nu pred­sta­vu daje i publi­ka, i to upi­som ocje­ne na pole­đi­ni ulaz­ni­ce, koju se uba­cu­je u san­du­čić  pri­li­kom odla­ska s pred­sta­ve. Glasanje publi­ke se može pra­ti­ti na služ­be­noj stra­ni­ci festivala.

Dogradonačelnica Floriana Bassanese Radin je istak­la da je ovo­go­diš­nja edi­ci­ja obo­ga­će­na prvom kaza­liš­nom pro­duk­ci­jom uma­škog dram­skog stu­di­ja. Radi se o pre­mi­je­ri pred­sta­ve „Svinje“ Tomislava Zajeca u kojoj igra­ju Luana Kličić i Caterina Vižintin. Sven Begić je a ins­pi­ci­jent i vodi­telj pred­sta­ve, a nared­na dva dana će naj­av­lji­va­ti osta­le pro­gra­me festivala.

Podsjetimo se, Zlatni Lav je pokre­nuo reda­telj Damir Zlatar Frey, dok je Marko Fereni Frey izvr­š­ni pro­du­cent. Ekonomsku pot­po­ru fes­ti­va­lu pru­ža Zagrebačka ban­ka, a nju je na otvo­re­nju pred­stav­lja­la nje­na dje­lat­ni­ca Sanja Rabar. Leonard Jakovina, Savjetnik Ministrice kul­tu­re je naj­zad pro­gla­sio fes­ti­val otvorenim.

Umaški Zlatni Lav je među­na­rod­nog karak­te­ra, a kaza­liš­ne sku­pi­ne koje se natje­ču su pri­re­di­le pred­sta­ve na tri jezi­ka, hrvat­skom, slo­ven­skom i talijanskom.

Žene, ubojice, kalvarija

Tematika i stil prvih tri­ju pred­sta­va je raz­no­li­ka, nas­lo­vi gla­se: „Svinje“, „Nema put­ne“, te „Francamente“. Njihova se pro­duk­ci­ja odvi­ja­la u Umagu, Puli i Zagrebu.

U prvoj je dra­mi nara­ci­ja iz toč­ke gle­di­šta juna­ki­nja-nega­tiv­ki pri­ča, dok su dru­ge dvi­je izved­be ispri­ča­ne iz per­s­pek­ti­ve pozi­ti­va­ca u nepri­ja­telj­skom okruženju.

Dvije ses­tre, glav­ni liko­vi “Svinja” su anti juna­ki­nje liše­ne bilo kak­ve empa­ti­je, dok Sinek, kojeg glu­mi Nikola Nedić u dru­goj pred­sta­vi je možda lišen malo hra­bros­ti. Ova poto­nja pak, nika­ko ne fali ženi kojoj je posve­će­na tre­ća fes­ti­val­ska noć.

Nasilje, izrav­no, neiz­rav­no i u raz­li­či­tim inten­zi­te­ti­ma je pri­sut­no u svim tri­ma kaza­liš­nim koma­di­ma, posje­će­nost fes­ti­va­la je bila dobra, a publi­ka je plje­ska­la na kra­ju sva­ke izved­be. Ovdje tre­ba doda­ti da je poli­ti­ka pri­sut­na kao pokre­tač doga­đa­ja u dru­goj i tre­ćoj pred­sta­vi, dok autor prvog kaza­liš­nog koma­da nas­to­ji pro­dri­je­ti u men­ta­li­tet psi­ho­pa­ta i ubo­ji­ce. Svi juna­ci i juna­ki­nje su tra­gi­ča­ri, neki bira­ju bor­bu, dru­gi su samo tupi pro­ma­tra­či, a tre­ći su sprem­ni na bje­ža­nje u sva­kom trenutku.

Predstave, izložbe, sjećanja

Osim pred­sta­va, u sklo­pu ove mani­fes­ta­ci­je se mogu raz­gle­da­ti i dvi­je izlož­be sa kera­mič­kim arte­fak­ti­ma, te pred­stav­lja­nje knji­ge Monike Erceg pos­ljed­njeg dana fes­ti­va­la. U grad­skom muze­ju je mogu­će raz­gle­da­ti arhe­olo­ške nala­ze iz 16. i 17. sto­lje­ća koje su pro­na­đe­ne u loka­li­te­tu sve­ti Ivan, toč­ni­je na dnu mor­skog zalje­va, a radi se o post rene­san­s­nom stol­nom posuđu.

U atri­ju kaza­liš­ne dvo­ra­ne su čla­no­vi udru­ge dje­ce s teško­ća­ma u razvo­ju izlo­ži­li svo­je rado­ve povo­dom dese­te obljet­ni­ce dje­lo­va­nja udru­ge nazva­ne Pružam ti ruku.

Izložbe su pred­sta­vi­le Biljana Bojić, u ime muze­ja, te Tatjana Bakran za Male umjet­ni­ke, veli­ke lavo­ve, kako je nazva­na dru­ga izložba.

Važno je pri­sje­ti­ti se proš­los­ti s pogle­dom na buduć­nost, zaklju­či­la je direk­to­ri­ca muze­ja, na kraju.