„Sivi prostori nesloboda“ Fulvia Juričića u Umagu

U orga­ni­za­ci­ji usta­no­ve Festum, u gale­ri­ji MMC‑a Umagu se do kra­ja kolo­vo­za može raz­gle­da­ti izlož­ba pul­skog sli­ka­ra Fulvija Juričića.

Naziv pos­ta­va je „Sivi pos­to­ri nes­lo­bo­da“, a na zido­vi­ma gale­ri­je može se vidje­ti 23 izlo­že­na rada na koji­ma su nas­li­ka­ni inte­ri­je­ri. Na sli­ka­ma prev­la­da­va­ju sivi tono­vi bez pri­sut­nos­ti ljud­skih figu­ra i bez deko­ra­ci­ja. Vezano za boje, odnos­no nji­ho­vu odsut­nost, autor objaš­nja­va da je sa nji­ma bio uvi­jek škrt. Šezdesetdevetogodišnji Juričić isti­če da je ova seri­ja sli­ka nas­ta­la za vri­je­me covid loc­k­downa, te da mu je tadaš­nja situ­aci­ja čak i odgo­va­ra­la i doda­je da, iako je bio okru­žen lju­di­ma, osje­ćao se samim.

„Bogati opus Fulvia Juričića, umjet­ni­ka, cije­nje­nog pro­fe­so­ra, decent­ne oso­be, bar­da istar­ske likov­ne sce­ne, nas­tav­lja se ovim recent­nim rado­vi­ma. Njihova ener­gi­ja nosi obi­ljež­ja intim­nog pro­miš­lja­nja tre­nu­ta­ka stvar­nos­ti, ali svo­jom atmo­sfe­rom i sadr­ža­jem dodi­ru­ju uni­ver­zal­ne vri­jed­nos­ti. Radove karak­te­ri­zi­ra pos­tig­nu­ta mis­tič­na atmo­sfe­ra. Pored toga, pos­tig­nu­ta tajans­tve­nost ne daje defi­ni­ran oda­ziv moti­va, pa deši­fri­ra­nje mora­mo potra­ži­ti unu­tar osob­nog doživ­lja­ja.” , isti­če kus­tos Eugen Borkovsky.

„Refleksije doj­ma ogra­ni­če­nja na pros­to­re glav­na su okos­ni­ca ovog likov­nog pro­jek­ta. Iako na sli­ka­ma nema lju­di, ponu­đe­ni su nji­ho­vi mogu­ći doživ­lja­ji pri­nu­de zatva­ra­nja, izo­li­ra­nja kroz inter­pre­ta­ci­ju sli­kar­skim medi­jem. U asor­ti­ma­nu nala­zi­mo pre­poz­nat­lji­ve pri­ka­ze pros­to­ra ili samo nji­ho­ve atri­bu­ci­je. Prevladava zapa­ža­nje pa bilje­že­nje svje­tlos­nih sen­za­ci­ja. Na eks­pre­siv­noj, ton­ski nesi­gur­noj, ali kolo­ris­tič­ki dis­ci­pli­ni­ra­noj pod­lo­zi nala­zi­mo pote­ze, inter­ven­ci­je, ucr­ta­va­nje, čak ugre­ba­va­nje lini­ja koje ozna­ču­ju ide­ju pred­me­ta ili pros­to­ra. Ponekad je motiv samo naz­na­čen, a pone­kad je bli­ži defi­ni­ci­ji, no nika­da nije stan­dard­no nas­li­kan. On osta­je bli­ži doj­mu nego obli­ku. Sivi, zatam­nje­ni spek­tar, koji je bli­zak auto­ro­vom sen­zi­bi­li­te­tu, u ovom slu­ča­ju osta­je bez znat­nih tra­go­va dru­gih kolo­ra. Pojavljuju se decent­ni žuti tono­vi uglav­nom umi­je­ša­ni u frag­men­te pod­lo­ge. Ovo žuti­lo pod­cr­ta­va nela­god­ni dojam. Svi rado­vi, sva­ki za sebe, nose osmiš­lje­ne likov­ne kom­po­nen­te. Često dje­lo­mič­no čit­ka, ali sta­bil­na kom­po­zi­ci­ja, siro­maš­ni kolor, solid­ni for­mat, bit­ne su karak­te­ris­ti­ke izlož­be­nog pro­jek­ta“, pojaš­nja­va kustos.

Dodaje kako rado­vi, u pris­tu­pu Fulvia Juričića, nagla­še­nu dra­ma­tič­nost dobi­va­ju i kom­po­zi­ci­jom izre­za: „Detalji su čes­to pre­poz­nat­lji­vi, no rado­vi, ujed­na­če­ni for­ma­tom, dje­lu­ju kao nadre­alis­tič­ke kom­po­zi­ci­je. Slične likov­ne činje­ni­ce pojav­lju­ju se na mno­gim rado­vi­ma. Ljudski lik ne susre­će­mo. Tek silu­et­nu vizu­ali­za­ci­ju kuć­nog lju­bim­ca, nešto obli­ka koji aso­ci­ra­ju na obič­ni namje­štaj ili pred­me­te. Na svim rado­vi­ma pri­su­tan je ener­get­ski naboj kroz kon­tro­li­ra­nu ges­tu­al­nost. Statičnost kom­po­zi­ci­ja raz­bi­je­na je neuobi­ča­je­nim pos­tup­kom obra­de pod­lo­ge i pre­zen­ta­ci­je deta­lja. Prisutan, ali želje­no umi­ren ritam naglo je ustav­ljan u tre­nut­ke doživ­lja­ja. Pojedini rad ovog cik­lu­sa dio je gru­pe, seri­je, niza što uno­si ide­ju o mije­ni. Ponuđene ide­je pros­to­ra kao da se nado­ve­zu­ju na umjet­ni­ko­ve rani­je rado­ve koji su čes­to bili mrač­ni, ali s poneg­dje iska­za­nim jačim kolo­ris­tič­kim deta­lji­ma. Fulvio ovim cik­lu­som pro­ble­ma­ti­zi­ra sta­nje svi­je­ta kojim je okru­žen. Stvarnost je subjek­tiv­ni doživ­ljaj, a potra­ga za spoz­na­jom je usmje­re­na na kon­ti­nu­ira­nu inter­pre­ta­ci­ju i reinterpretaciju“.

Fulvio Juričić rođen je 1952. godi­ne u Puli. Nakon gim­na­zi­je, koju je poha­đao u Puli, upi­su­je 1973. godi­ne Akademiju likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu, sli­kar­ski smjer u kla­si pro­fe­so­ra Miljenka Stančića. Diplomirao je 1978. u kla­si pro­fe­so­ra Vasilija Jordana. Izlagao je na broj­nim samos­tal­nim i skup­nim izlož­ba­ma u zem­lji i ino­zem­s­tvu. Sudjelovao je na neko­li­ko sli­kar­skih kolo­ni­ja i sim­po­zi­ja, a dobit­nik je broj­nih nagra­da i priz­na­nja. Član je HDLU Istre. Živi i radi u Puli.

• Fulvio Juričić
• MMC Umag