U Pulskoj filmskoj tvornici predstavljeni rezultati dvije filmske radionice

Istarski Production in

Tekst Daniela KNAPIĆ

09.11.2023.

U redov­nom ter­mi­nu nami­je­nje­nom jav­nim pro­gra­mi­ma, proš­log čet­vrt­ka u Pulskoj film­skoj tvor­ni­ci je odr­ža­na pro­jek­ci­ja fil­mo­vi­ma nas­ta­lih u sklo­pu pro­jek­ta Production in – Istarska tur­ne­ja. Filmska večer se odr­ža­la uži­vo i putem Zoom‑a, a kako je uobi­ča­je­no da sva­ku pro­jek­ci­ju pra­ti i pro­gram Kritičko reše­to, ulo­ga kri­ti­čar­ke ovaj je put dodi­je­lje­na poz­na­toj pul­sko-zagre­bač­koj reda­te­lji­ci, auto­ri­ci i pro­du­cen­ti­ci Ines Pletikos, koja je u PFT‑u odr­ža­la više uspješ­nih radi­oni­ca. Ovog puta zada­tak joj je bio ana­li­zi­ra­ti i komen­ti­ra­ti fil­mo­ve polaz­ni­ka, koji­ma će sva­ka­ko biti koris­na nje­na iskre­na zapa­ža­nja i sugestije.

Production In je bes­plat­na radi­oni­ca izra­de fil­ma u vre­men­ski i mate­ri­jal­no ogra­ni­če­nim uvje­ti­ma, nami­je­nje­na svi­ma koji se žele oku­ša­ti u tom iza­zo­vu u dobroj atmo­sfe­ri prak­tič­nog rada – od ide­je do realizacije.

Edukacijsko-vodi­telj­ski tim 12. Istarskog Production in‑a čini­li su: Michele Bulešić, Mario Papić, Sanda Letonja-Marjanović i Marko Zdravković-Kunac, dok su men­to­ri na 13. Istarskom pro­duc­ti­on in‑u bili: Eric Ušić, Michele Bulešić, Oleg Morović, Teo Morosin, Marino Morosin, Edi Smoljan, Jordi Faris, Mario Papić, Sanda Letonja-Marjanović i Marko Zdravković-Kunac. Partneri Production in tur­ne­je su Medvid Produkcija i Hrvatski film­ski savez, a finan­cij­ski ga podu­pi­ru Istarska župa­ni­ja te Grad Pula,  Hrvatski audi­ovi­zu­al­ni cen­tar i Zaklada kul­tu­ra nova

U prvom dije­lu veče­ri pri­ka­za­no je pet fil­mo­va s 12. radi­oni­ce, a večer je otvo­rio krat­ki doku­men­tar­no-hibrid­ni crno-bije­li film Erika Jelčića: Ljetni pri­zo­ri. Ines Pletikos oci­je­ni­la ga je vizu­al­no vrlo atrak­tiv­nim, s kras­nim kadro­vi­ma sni­ma­nim u Puli i više tali­jan­skih gra­do­va, pohva­liv­ši auto­ro­vo „oko“. Međutim, kao doku­men­ta­ris­ti­ci, zasme­ta­la joj je nje­go­va nedo­re­če­nost, bez ijed­nog kadra samog auto­ra kao put­ni­ka koji nudi svo­je doživ­lja­je, te sma­tra da bi se film mogao dora­di­ti u mon­ta­ži. Zdravković Kunac je pak nagla­sio kako je riječ o hibrid­nom fil­mu, čija je doku­men­ta­ris­ti­ka intim­ni­je pri­ro­de, s pri­gu­še­nim auto­ro­vim doživ­lja­jem, što sva­kom gle­da­te­lju pru­ža pri­li­ku za vlas­ti­te asocijacije.

I dru­gi pri­ka­zan film „Priroda bez druš­tva“ Silvija Belušića ima sli­čan pris­tup i tako­đer je pred­stav­ljen kao krat­ki doku­men­tar­no-hibrid­ni: Ovaj put to su pri­zo­ri pri­ro­de koje autor godi­na­ma svo­jim mobil­nim ure­đa­jem bilje­ži na Brijunima, gdje je zapos­len. Ovo je nje­gov dru­gi ura­dak nas­tao na PFT-ovoj radi­oni­ci, a kao naj­ve­ći iza­zov istak­nuo je izbor iz obi­lja snim­lje­nih kadro­va. Zanimljivo je da je i glaz­ba za film autor­ska i Belušić ju je sni­mio zajed­no s pri­ja­te­ljem Dariom Ružnjakom –Riom.

„Presica“, krat­ki igra­ni film Erica Ušića, paro­dič­na je mini­ja­tu­ra na temu film­skih fes­ti­va­la, umiš­lje­nih fil­ma­ša i mut­nih pos­lo­va s, u svr­hu reali­za­ci­je fes­ti­va­la, „povu­če­nim“ sredstvima.

Mladi Tin Rakijaš pred­sta­vio se krat­kim igra­no-eks­pe­ri­men­tal­nim fil­mom. Složio se s ocje­nom Ines Pletikos da je pri­ča dos­ta nera­zum­lji­va, a namje­ra mu –rekao je- bila pri­ka­za­ti tje­sko­bu nakon pri­ja­te­lje­vog overdoza.

Najmlađi polaz­nik, Antun Verk Rumac (koji već ima iskus­tva s YouTube urad­ci­ma) u svom krat­kom igra­nim fil­mu s obi­ljem poseb­nih efe­ka­ta, “Plati TV pre­pla­tu!“ naša­lio se na račun usi­lji­va­ča pla­ća­nja pret­pla­te, koji mu, kad je raz­bio TV, iska­ču i iz video igrice.

Nakon prvog blo­ka pro­jek­ci­ja kao bonus (budu­ći je autor bio pri­su­tan) ponov­no je pri­ka­zan i film „Čitač“ Igora Zenzerovića. Riječ je o nje­go­voj film­skoj inter­pre­ta­ci­ju poeme „Pusta zem­lja“ T. S. Eliota, čija se 100. obljet­ni­ca od objav­lji­va­nja obi­lje­ža­va­la lani.

U dru­gom dije­lu veče­ri pri­ka­za­na su i četi­ri krat­ka šalji­va fil­ma nas­ta­la na 13. Istarskom Production inu koji je odr­žan u part­ner­stvu s Novim vod­njan­skim film­skim valom. Polaznici su fil­mo­ve stva­ra­li grup­no i to u record – pause teh­ni­ci sni­ma­nja, gdje opci­ja stop zna­či da se sve ono što je dotad snim­lje­no auto­mat­ski mon­ti­ra u jedan cje­lo­vi­ti krat­ki film. Rezultat su četi­ri sim­pa­tič­ne krat­ke situ­aci­jo­nis­tič­ke kome­di­je: „The Sample“, „Čovjek boom“, „Esmeralda i bijeg iz zlat­nog kave­za“, te „Operacija Horvat“. Ovaj pos­ljed­nji je možda i naj­ak­tu­al­ni­ji, jer paro­di­ra ras­tu­ći trend estet­ske kirur­gi­je i pro­mje­ne spola.

Ines Pletikos oci­je­ni­la je svih deset pri­ka­za­na fil­ma uspješ­ni­ma, uz napo­me­nu da bi se na nji­ma moglo još radi­ti. Marko Zdravković Kunac dodao je da uvi­jek može bolje, ali poan­ta ovak­vih radi­oni­ca nije stvo­ri­ti remek-dje­la koja će obi­la­zi­ti fes­ti­va­le, već suk­lad­no nji­ho­vim moti­va­ci­ja­ma i moguć­nos­ti­ma polaz­ni­ci­ma pru­ži­ti pri­li­ku da dobi­ju iskus­tva samog pro­ces izra­de fil­ma, makar i u ova­ko ogra­ni­če­noj for­mi. „Daš sebe i napra­viš film“, zaklju­čio je, doda­ju­ći kako to može biti i tera­pij­sko iskustvo.

Generalni dojam koji je Ines Pletikos izni­je­la je da se Pulska film­ska tvor­ni­ca nas­tav­lja poigra­va­ti s moguć­nos­ti­ma koje pru­ža ozna­ka „hibrid­ni film“, gdje je dopu­šte­no više autor­ske slo­bo­de, impro­vi­za­ci­je i ska­ka­nja kroz raz­li­či­te žan­ro­ve, pone­kad nauš­trb kva­li­te­ti urat­ka. Primijetila je kako su veći­na auto­ra talen­ti­ra­ni mla­di lju­di koji su netom zavr­ši­li faks i želj­ni su novih zna­nja, a nove teh­no­lo­gi­je dopri­no­se nji­ho­voj vizu­al­noj kul­tu­ri i osje­ća­ju za kadar, vid­ljiv u svim pri­ka­za­nim urad­ci­ma. Sugerirala je da bi radi­oni­ce mogle biti kon­ci­pi­ra­ne u dva cik­lu­sa i to tako da se u prvo­me pri­mi­je­ni hibrid­ni pris­tup brzin­ske izra­de fil­ma kakav gaji PFT, ali da se onda u dru­gom cik­lu­su fil­mo­vi ana­li­zi­ra­ju, pro­na­đu mjes­ta koja se mogu popra­vi­ti i polaz­ni­ci­ma se pru­ži opšir­ni­je, struk­tu­ri­ra­no zna­nje o svim sta­di­ji­ma izra­de filma.

Prigodu smo isko­ris­ti­li i kako bi doz­na­li što Ines spre­ma novo­ga i doz­na­li kako nas­tav­lja s uspješ­nim seri­ja­lom „U ime oca“ tra­že­ći alter­na­tiv­ne moguć­nos­ti pro­duk­ci­je seri­ja­la, ali para­lel­no radi na još dva nova pro­jek­ta. Prvi je doku­men­tar­ni seri­jal rad­nog nas­lo­va „Mala mjes­ta srca moga“, u kojem pro­ta­go­nis­ti pri­ča­ju o svo­jim rod­nim mjes­ti­ma ili kvar­to­vi­ma – tako bi npr. Dubravko Mataković pri­čao o Vinkovcima, a Borivoj Radaković o zagre­bač­kom Trnju. Drugi je biograf­ski film o nepre­ža­lje­nom bar­du, Feralu hrvat­ske sati­re – Predragu Luciću.

Nakon pro­jek­ci­ja usli­je­di­la je i fešta uz DJ vitez Horney‑a, na kojoj se nas­ta­vi­lo ras­pre­da­ti o fil­mu, raz­mje­nji­va­ti gene­ra­cij­ska iskus­tva o toj umjet­nos­ti, a nepla­ni­ra­no se dogo­di­la i pro­jek­ci­ja još četi­ri krat­ka fil­ma jed­nog od posjetitelja.