Izložba „Izmisliti prostor. Ispuniti prostor.“ u galeriji Novo

B. V.

15.12.2023.

Otvorenje izlož­be ”Izmisliti pros­tor. Ispuniti pros­tor.” Bit će odr­ža­no u petak, 15. pro­sin­ca u 20 sati u pul­skoj gale­ri­ji Novo. Izložbu orga­ni­zi­ra udru­ga Metamedij, a kus­to­si­ca je Jerica Ziherl.

Izlažu se rado­vi (ili doku­men­ta­ci­ja) Marine Banić, Anđela Božca, Đanina Božića, Marčela Brajnovića, Karl Heinza Cibulke (s Albertom Mayrom), Matije Debeljuha, Olje Grubić, Alena Floričića, Ingeborg Fülepp & Heika Daxla, Josipa Pina Ivančića, Marka Košnika, KUD‑a Šikuti Machine, Antala Luxa, Olega Morovića, Zdravka Milića, Roberta Paulette, Marka Pogačnika (s Naškom Križnarom i Francijem Zagoričnikom), Nadana Rojnića, Davora Sanvincentija, Gorana Škofića i Bojana Šumonje.

”Prvi dio nazi­va izlož­be refe­ri­ra se na tek­s­to­ve sabra­ne u publi­ka­ci­ji Izmisliti pros­tor: frag­men­tar­na mapa (ino­va­tiv­nih) suvre­me­nih kul­tur­nih i umjet­nič­kih prak­si u Istri nakon 2000. udru­ge Metamedij (Pula, 2021.). Drugi se dio odno­si na novo­otvo­re­nu gale­ri­ju udru­ge (udru­ga), te zamis­li da se pros­tor ispu­ni izlož­bom nado­ve­za­nom na/uz jav­no pred­stav­lja­nje publi­ka­ci­je (sije­čanj 2024.). A ono u zagra­da­ma, to je uobi­ča­je­ni doda­tak koji vole povjes­ni­čar­ke umjet­nos­ti „sta­ri­je gene­ra­ci­je“ (u što sam i sama svr­sta­na u knji­zi), i to onda kada piše­mo o inter­pre­ta­tiv­nim sklo­po­vi­ma koji ne mogu obu­hva­ti­ti svu nji­ho­vu aktu­al­nu raz­li­či­tost, mnoš­tve­ne tem­po­ral­nos­ti i loka­ci­je. Dakle, ova je izlož­ba „pri­log“ dje­lo­va­nju i doga­đa­nju suvre­me­ne umjet­nos­ti u Istri, odnos­no auto­ri­čin izbor dje­la koji otva­ra­ju pros­to­re tak­vom pris­tu­pu. Također, izlož­ba je, kao i sva­ka rekon­tek­s­tu­ali­za­ci­ja, jed­na od inter­pre­ta­ci­ja, his­to­ri­za­ci­ja ili, mogu­će, mani­pu­la­ci­ja zna­nim ili nez­na­nim podat­ci­ma iz indi­vi­du­al­ne ili kolek­tiv­ne arhi­ve. Naznačeno nije nela­god­ni zaklju­čak jer je pre­gled istar­ske suvre­me­ne umjet­nos­ti nesus­tav­no istra­žen, nedo­volj­no išči­tan, nepo­ve­zan, a dije­lom i zabo­rav­ljen (ili uni­šten). Pored toga, svjes­ni smo i teorij­ske poli­va­lent­nos­ti poj­ma suvre­me­na umjet­nost i nači­nu nje­zi­ne pro­duk­ci­je čiji se raz­li­či­ti seg­men­ti slo­bod­no pove­zu­ju u refe­rent­nu mre­žu ins­ti­tu­ci­onal­nih pre­zen­ta­ci­ja, kus­to­skih plat­for­mi, raz­nih mani­fes­ta­ci­ja i medij­skih dise­mi­na­ci­ja. U tak­voj situ­aci­ji nepres­ta­na pre­la­že­nja i pre­vo­đe­nja, sama suvre­me­na umjet­nos­ti je i glo­bal­no loka­li­zi­ra­na. Dakako da taj svi­jet nije svoj­stven samo nekom odre­đe­nom pros­to­ru, što opet ne ozna­ča­va prev­last (var­lji­ve) koz­mo­po­lit­ske umjet­nos­ti bez oslon­ca na taj isti pros­tor i kon­tekst vremena.

Međutim, kako ne bi upa­li u zam­ku izna­la­že­nja upo­riš­ne toč­ke ozna­či­telj­ske prak­se u Istri, sklo­ni­ji samo taj manjak ispu­ni­ti pris­tu­pom „povi­jes­ti suvre­me­ne umjet­nos­ti“. Djela se sada pojav­lju­ju i istra­žu­ju kao „doku­men­ti” na osno­vi kojih se nji­ho­va proš­lost i zna­če­nje čita kao aktu­al­ni kul­tu­ral­ni tekst. Stoga izlož­ba doku­men­ti­ra umjet­nič­ku prak­su na podru­čju Istre od dru­ge polo­vi­ce proš­log sto­lje­ća do okvir­no prvog deset­lje­ća 21. sto­lje­ća, s nagla­skom na tome da je ova­kav izbor pro­žet auto­ri­či­nim osob­nim iskus­tvom, sta­ja­li­šti­ma i svje­to­na­zo­rom. Da ne bude zabu­ne, to nipo­što nije i ne može biti cje­lo­vit pre­gled istar­ske suvre­me­nos­ti sce­ne, kao ni nje­zin abe­ce­da­rij umjet­nič­kih osob­nos­ti ili izla­gač­kih praksi.

Riječ je o izbo­ru dje­la umjetnika/ica iz Istre, kao i onih koji su pove­za­ni s Istrom, koji se mogu shva­ti­ti, uskla­đe­ni s vre­me­nom u kojem su nas­ta­li, kao otklo­ni od moder­nis­tič­kih kon­cep­ci­ja poj­ma auto­nom­nog umjet­nič­kog dje­la, kao tran­smi­te­ri novih tema, teh­ni­ka i medi­ja, kao i onih koji prak­ti­ci­ra­ju meto­de umjet­nič­kog stva­ra­nja na kri­ti­čan, iro­ni­čan ili subver­zi­van način. Takav izbor dije­li namje­ru za arti­ku­la­ci­jom ide­ja i kon­ce­pa­ta u mate­ri­jal­nom, pros­tor­nom, vizu­al­nom, izved­be­nom i pro­ce­su­al­nom obli­ku koji je pro­duk­ti­van za dalj­nja istra­ži­va­nja flu­id­nos­ti svi­je­ta umjet­nos­ti na podru­čju Istre.” Piše kus­to­si­ca Ziherl.

Radovi i arhiv­ska gra­đa posu­đe­ni su od Muzeja-Museo Lapidarium, Moderne gale­ri­je Ljubljana, Alena Floričića, Media in Motion Berlin, Zdravka Milića, Davora Sanvincentija i iz pri­vat­ne zbirke.