(Ne)vidljivi – mladi u kulturi: Predstavljen roman „Psi“ mlade autorice Dore Šustić

Tekst i fotografije Paola ALBERTINI

20.02.2024.

Roman „Psi“ Dore Šustić u sve­ga godi­nu i pol dana doži­vio je svo­je tre­će izda­nje, a pul­skoj je publi­ci pred­stav­ljen 15. velja­če u Klubu – knji­ža­ra Giardini 2.

Drugi je to u nizu doga­đa­ja u okvi­ru novog pro­gra­ma Kluba-knji­ža­re pod nazi­vom „Sanjam 30“ posve­će­nog veli­koj obljet­ni­ci koju će Sa(n)jam knji­ge u Istri pros­la­vi­ti u stu­de­nom ove godi­ne. Tema kojom Klub-knji­ža­ra nas­tav­lja cik­lus pro­gra­ma jest Sloboda, koja nam otva­ra pro­zo­re pre­ma mno­gim sfe­ra­ma zna­če­nja, od onih naiz­gled sva­kod­nev­nih, život­nih, do dubo­kih filo­zof­skih promišljanja.

Dora Suštić je Riječanka sa zagre­bač­kom adre­som, a osim što je spi­sa­te­lji­ca, ona je i sce­na­ris­ti­ca te film­ske reda­te­lji­ca. Scenarij je diplo­mi­ra­la na FAMU‑u u Pragu koji je dje­lom i mjes­to rad­nje nje­zi­nog roma­na. Naime, dok je bila u jed­noj lju­bav­noj vezi pisa­la je dnev­nik pa ga pre­to­či­la u roman. Kako je rek­la u raz­go­vo­ru s Igorom Zenzerovićem, mode­ra­to­rom pro­mo­ci­je, pisa­la je o tome što pro­živ­lja­va, a na pita­nje koli­ko je toga u roma­nu auto­bi­ograf­sko, Dora je odgo­vo­ri­la da to ne sma­tra nuž­nim defi­ni­ra­ti. Ipak, kaza­la je da je kos­tur auto­bi­ograf­ski a pri­ča fiktivna.

„Psi“ je pri­je sve­ga gene­ra­cij­ski roman, koji ogo­lje­no pro­go­va­ra o siro­vos­ti živo­ta „mile­ni­ja­la­ca“, koji idu od jed­nog, čes­to sla­bo pla­će­nog pos­la, do dru­gog. Zorno je pri­ka­zan i unu­tar­nji svi­jet pro­ta­go­nis­ti­ce, od mla­da­lač­kog zano­sa novim život­nim pute­vi­ma, pre­ko tje­les­nos­ti i tabu tema poput pore­me­ća­ja pre­hra­ne, mens­tru­al­ne krvi i sek­su­al­nih odno­sa, do kaotič­nos­ti među­ljud­skih odno­sa, koji su neri­jet­ko tok­sič­ni. Protagonistica je u stal­noj bor­bi izme­đu pro­bi­ja­nja vlas­ti­tih gra­ni­ca i kon­for­mis­tič­kog popu­nja­va­nja osje­ća­ja praz­ni­ne. Život je stal­ni ples s Erosom i Tanatosom, a dra­ma­tur­gi­ja živo­ta kroz žive se sli­ke uspo­re­đu­je s dra­ma­tur­gi­jom fil­ma, ali i vođe­nja ljubavi.

Glavna pro­ta­go­nis­ti­ca po dola­sku na stu­dij u Prag prvi put oku­si pot­pu­nu slo­bo­du, poput mno­gih stu­de­na­ta kada odu na stu­dij u velik grad. Privuče je sta­ri­ji muška­rac, Leon, koji je udo­vac. Roman je na tre­nut­ke mra­čan poput Praga, a u Španjolskoj u kojoj je bora­vi­la na raz­mje­ni stu­de­na­ta i u kojoj se odvi­ja rad­nja dru­gog dje­la roma­na, tra­ži­la je kontrast.

„U sam tom peri­odu izgu­bi­la sam neke dra­ge lju­de i prvi se put suoči­la s umi­ra­njem. To for­ma­tiv­no iskus­tvo me na neki način odre­di­lo. Poput mno­gih mla­dih tra­ži­la sam pro­vod, bila sam u ranim dva­de­se­ti­ma – srlja­la u nepoz­na­to, bila sam kao pušte­na s lan­ca, hita­la kroz iskus­tva…“, ispri­ča­la je.

Jedan od stvar­nih liko­va u roma­nu je nje­na susje­da Indijka, udo­vi­ca s kojom se dois­ta zbli­ži­la žive­ći u Pragu.

Dora je ispri­ča­la i kako je rad na Akademiji bio neo­če­ki­va­no zah­tje­van, već na prvoj godi­ni tre­ba­li su pisa­ti sinop­sis za dugi film te su brzo išli s praksom.

Dora u roma­nu koris­ti poma­lo sirov jezik, opi­su­je sek­su­al­na iskus­tva, a na pita­nja je li joj to bilo neugod­no, priz­na­la je da dois­ta poma­lo jest, naj­vi­še zbog mame.

„I sama volim čita­ti tak­ve roma­ne, pa nije bilo raz­lo­ga da i sama na takav način ne pišem“, rek­la je.

Govoreći o femi­niz­mu, Dora je izja­vi­la kako će publi­ka sama odlu­či­ti je li on femi­nis­tič­ki. „Taj ide­olo­ški okvir dogo­di se slu­čaj­no“, sma­tra autorica.

Dok je pisa­la „Pse“ bitan roman bio joj je „Norveška šuma“, a kas­ni­je „Nepodnošljiva lako­ća pos­to­ja­nja“. Kako je para­lel­no s roma­nom pisa­la i diplom­ski rad, u to je vri­je­me čita­la Marguerite Duras.

Dora ina­če radi kao sce­no­graf­ki­nja, a tre­nut­no je uze­la slo­bod­no ne bi li do jese­ni radi­la na novom ruko­pi­su koji pola­ko popri­ma okvir.

Govoreći o slič­nos­ti pisa­nja za sce­na­rij ili roman, rek­la je da je pro­ces slo­bo­de dru­ga­či­ji: „Scenarij pro­či­ta puno lju­di koji daju feed­back, u pita­nju je i puno nova­ca pa je pri­ti­sak veći. Pisanje pro­ze je pak taj­na aktivnost“.

Druženje se nakon pro­mo­ci­je nas­ta­vi­lo u klu­bu – knji­ža­ra, auto­ri­ca je pot­pi­si­va­la svoj roman i raz­go­va­ra­la s publikom.

 

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija.