(Ne)vidljivi – mladi u kulturi: otvorena izložba Marka Šircela „Ecoilluminations“ u galeriji Novo

Otvorenje samos­tal­ne izlož­be Marka Šircela pod nazi­vom „Ecoilluminations: Textures in Natural and Synthetic Forms“ u orga­ni­za­ci­ji udru­ge Faro11, odr­ža­no je u čet­vr­tak, 7. stu­de­nog u pul­skoj gale­ri­ji Novo. Brojne pri­sut­ne poz­dra­vi­la je vodi­te­lji­ca gale­ri­je Marijeta Bradić iz udru­ge Metamedij.

- Ova izlož­ba je rezul­tat nas­to­ja­nja orga­ni­za­ci­ja koje su okup­lje­ne oko ove gale­ri­je, a to je da podr­že i pro­mo­vi­ra­ju rad mla­dih umjet­ni­ka koji su na poče­ci­ma svo­jih kari­je­ra. S obzi­rom na to da je orga­ni­za­tor ove izlož­be naša part­ner­ska orga­ni­za­ci­ja Faro11 pre­pus­tit ću riječ pred­sjed­ni­ci udru­ge Ivani Čehić-Rabljenović, kaza­la je Bradić.

Čehić-Rabljenović je u svom uvod­nom govo­ru nave­la da i nji­ho­va udru­ga dje­lu­je na polju novo­me­dij­ske umjet­nos­ti i pro­mo­ci­ji mla­dih umjet­ni­ka, pa tako sva­ko godi­ne orga­ni­zi­ra­ju pro­gram GrisiaYOUTH na kojem je Šircel sudjelovao.

- Marko nam je jedi­ni umjet­nik iz Rovinja koji se bavi novo­me­dij­skom umjet­noš­ću tako da nam je bilo logič­no da orga­ni­zi­ra­mo nje­go­vu izlož­bu baš ovdje u Puli u gale­ri­ji Novo, kaza­la je Čehić-Rabljenović i pre­pus­ti­la riječ umjetniku.

- Izložba se bavi pita­nji­ma odno­sa čovje­ka i pri­ro­de – dak­le pri­ro­du i pri­rod­ne mate­ri­ja­le suprot­stav­ljam umjet­nim i sin­te­tič­kim mate­ri­ja­li­ma poput plas­ti­ke. Istražio sam taj odnos i poku­šao vidje­ti pos­to­ji li tu sklad ili nes­klad te kako u čovje­ko­vom svi­je­tu pri­rod­ni mate­ri­ja­li govo­re o vre­me­nu jer su pro­laz­ni i s vre­me­nom se mije­nja­ju, sta­re i dišu isto kao i mi lju­di, dok su umjet­ni mate­ri­ja­li pos­to­ja­ni zauvi­jek, besko­nač­ni su i ne mije­nja­ju se kroz vri­je­me. Osim vre­me­na i svje­tlo je veza­no uz ovu izlož­bu jer se pro­te­že kroz samu struk­tu­ru mate­ri­ja­la. Sami rado­vi nisu toli­ko realis­tič­nog tipa jer je bit­no da izra­ža­va­ju struk­tu­ru samih mate­ri­ja­la i bave se time kako se odno­se na pros­tor, čovje­ka, pri­ro­du i svje­tlo. Jako je bitan i eko­lo­ški aspekt jer su ta pita­nja suštin­ski egzis­ten­ci­jal­na. Mislim da je poan­ta izlož­be osvi­jes­ti­ti da iako su ta dva svi­je­ta odvo­je­na i svo­jom mate­ri­jal­noš­ću i svo­jim poru­ka­ma – čovjek jest pri­ro­da i pri­ro­da jest čovjek, a taj je sim­bi­oza jako bit­na i mora­mo ju odr­ža­ti, poen­ti­rao je Šircel.

„U deli­kat­noj među­igri izme­đu onog pri­rod­nog i sin­te­tič­kog, izlož­ba „Ekoiluminacije“ pozi­va gle­da­te­lje da pro­đu kroz kra­jo­lik u kojem se sušti­na pri­ro­de spa­ja s kom­plek­s­noš­ću ljud­skog stva­ra­nja. Izložba pred­stav­lja umjet­nič­ke rado­ve koji istra­žu­ju nape­tost i sklad izme­đu ljud­skog i pri­rod­nog svi­je­ta, izme­đu pri­rod­nih mate­ri­ja­la – drva, kame­na i zem­lje – i onih sin­te­tič­kih, poput plas­ti­ke i papi­ra, otkri­va­ju­ći dubok odnos koji odr­ža­va­mo s našim oko­li­šem. (…) Kroz umjet­nič­ka dje­la – od sli­ka, skul­p­tu­ra, ins­ta­la­ci­ja i videa – izlož­ba gle­da­te­lja suoča­va s pita­nji­ma iden­ti­te­ta i odgo­vor­nos­ti. U druš­tvu koje sve više defi­ni­ra­ju (masov­na) potroš­nja, brza ras­po­lo­ži­vost i jed­no­krat­nost, izlož­ba „Ekoiluminacije“ poti­če nas da pre­is­pi­ta­mo nara­ti­ve koje kons­tru­ira­mo oko pred­me­ta koje stva­ra­mo, koris­ti­mo i okru­že­nja u koji­ma živi­mo. Dok se kre­će­te izlož­be­nim pros­to­rom, može­te pro­na­ći tre­nut­ke stan­ke i raz­miš­lja­nja, otkri­va­ju­ći ne samo lje­po­tu svoj­stve­nu samim mate­ri­ja­li­ma, već i slo­že­ne dija­lo­ge koje oni pokre­ću. Ovdje, u „gra­nič­nom“ pros­to­ru izme­đu pri­rod­nog i umjet­nog, pozva­ni smo da pro­mis­li­mo o našoj ulo­zi unu­tar zamr­še­ne mre­že živo­ta – pod­sjet­nik na osjet­lji­vu rav­no­te­žu koju mora­mo nas­to­ja­ti odr­ža­ti u svi­je­tu koji se nepres­ta­no mije­nja. Umjetnost pos­ta­je alat za podi­za­nje svi­jes­ti o oko­li­šu, soci­jal­noj prav­di i ljud­skim pra­vi­ma, pozi­va­ju­ći gle­da­te­lje na dub­lje raz­miš­lja­nje o zajed­nič­koj odgo­vor­nos­ti pre­ma pri­ro­di i jed­ni pre­ma dru­gi­ma“, navo­di se u kata­lo­gu izložbe.

Mark Šircel rođen je 2000. godi­ne u Puli. Pohađao je sred­nju Školu pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na u Puli gdje je ste­kao titu­lu sli­kar­skog dizaj­ne­ra i pro­gla­šen naj­bo­ljim matu­ran­tom Pule. Godine 2019. odla­zi na Akademiju likov­nih umjet­nos­ti i dizaj­na u Ljubljani, Odjel za sli­kar­stvo, gdje je ste­kao titu­lu diplo­mi­ra­nog sli­ka­ra. Zatim odla­zi na magis­te­rij smje­ra Medija, medij­ske pro­duk­ci­je i novi­nar­stva te stje­če naziv magis­tra medij­ske pro­duk­ci­je. Trenutno je na svo­jem dru­gom po redu magis­te­ri­ju likov­ne umjet­nos­ti. Izlagao je na broj­nim samos­tal­nim i skup­nim izlož­ba­ma, bio dije­lom raz­nih umjet­nič­kih radi­oni­ca, fes­ti­va­la te sudje­lo­vao na mno­go­broj­nim umjet­nič­kim pro­jek­ti­ma i pro­gra­mi­ma. Stručno se usa­vr­ša­vao u Grazu i Mariboru. Stvara na podru­čji­ma sli­kar­stva, kipar­stva, foto­gra­fi­je, gra­fi­ke, gra­fič­kog dizaj­na, umjet­nič­kih ins­ta­la­ci­ja, per­for­man­sa, videa i novih medi­ja, te pro­pi­tu­je nji­ho­va egzis­ten­ci­jal­na pita­nja, među­sob­ne zako­ne i gra­ni­ce. Njegovi se rado­vi nala­ze u fun­du­si­ma, zbir­ka­ma broj­nih muze­ja i gale­ri­ja. Član je HDLU‑a Istre.

Udruga Faro11 (Rovinj) osno­va­na je 2014. godi­ne s ciljem aktiv­ne podr­ške razvo­ju kre­ativ­nih indus­tri­ja unu­tar lokal­ne zajed­ni­ce s ten­den­ci­jom surad­nje na naci­onal­noj i inter­na­ci­onal­noj razini.

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija.

• Galerija Novo
• Mark Šircel
• udruga Faro11