25. Rođendan teatra Ulysses u Malom rimskom kazalištu

„Kad naras­tem želim biti Rade Šerbedžija“, izja­vio je Damir Urban pri­li­kom obi­lje­ža­va­nja 25. rođen­da­na teatra Ulysess, 19. srp­nja u Malom rim­skom kaza­li­štu u Puli.

Da izja­va ni malo ne čudi uzme­mo li u obzir da taj šar­mant­ni i kariz­ma­tič­ni glu­mac, pje­vač i jedan od osni­va­ča tog otoč­nog kaza­li­šta, već deset­lje­ći­ma odu­šev­lja­va lako­ćom kre­ta­nja na sce­ni, humo­rom, izved­bom i komu­ni­ka­cij­skom s publi­kom koja ga je doče­ka­la toplim plje­skom i legen­dar­nom „Imam pje­smu za tebe“.

Uz Šerbedžiju je za Ulysses zas­lu­žan i pisac Borislav Vujčić. Godine 2001. sve­ča­no ga je otvo­ri­la slav­na bri­tan­ska film­ska i kaza­liš­na glu­mi­ca Vanessa Redgrave, uz sudje­lo­va­nje Mostarske sin­fo­ni­et­te i dobro­tvor­ni koncert.

Impozantna pros­la­va tra­ja­la je pre­ko tri sata i nije osta­vi­la ni tre­nu­tak dosa­de mno­go­broj­noj publi­ci nati­ska­noj na tri­bi­na­ma među kojom i pred­sjed­nik Zoran Milanović, istar­ski župan Boris Miletić, gra­do­na­čel­nik Peđa Grbin i rav­na­telj Arheološkog muze­ja Istre, Darko Komšo.

Program je bio pra­vi „kaza­liš­ni“, uz obi­lje glaz­be, raz­go­vo­ra i sni­ma­ka pred­sta­va i foto­gra­fi­ja­ma s Brijuna, a tije­kom 25 godi­na nani­za­lo mnoš­tvo ranih pred­sta­va s vrhun­skim glum­ci­ma, od čega mno­ge kul­t­ne. Od 2001. godi­ne igra legen­dar­ni Kralj Lear koji još uvi­jek mami gle­da­te­lje, a ove će se godi­ne izves­ti po sto­ti put.

Voditelji su bili Maja Posavec i Ozren Grabarić koji su se odlič­no snaš­li na pozor­ni­ci i oko nje, bili duho­vi­ti i vrlo uigra­ni dvo­jac programa.

Publici su pred­sta­vi­li slo­ven­skog glum­ca i glaz­be­ni­ka Juru Ivanušića, poz­na­tu hrvat­sku glu­mi­cu Kseniju Marinković koja je deset­lje­ći­ma dio eki­pe Teatra, kao i dra­ma­tur­gi­nju Željku Udovičić Pleštinu.

Samo Ulyssesovci mogu napra­vi­ti takav pro­gram – dina­mi­čan, raz­no­vr­stan, duho­vit i zaba­van, a pri­tom pos­la­ti važ­ne poru­ke o zna­ča­ju kul­tu­re, nji­ho­vom radu i borav­ku na oto­ku. Suptilno su pos­la­li poru­ku duše­briž­ni­ci­ma koji ih godi­na­ma pro­zi­va­ju kako oni na oto­ku ne odma­ra­ju već neumor­no rade i stva­ra­ju što se su tije­kom godi­na i dokazali.

Među pri­ja­te­lji­ma kaza­li­šta sje­dio je i pisac i novi­nar Boris Dežulović koji je zna­ko­vi­to izja­vio: „Reći ću vam pje­smu našeg naj­ve­ćeg živu­ćeg pjes­ni­ka Predraga Lucića koji je rođen neda­le­ko Čavoglava, a koja kaže: Nećete u kaza­li­šte, nis­te ni prije.”

„25 godi­na je tako brzo proš­lo. Kako to vri­je­me brzo pro­la­zi, nema­mo vre­me­na za glu­pos­ti, za agre­siv­nos­ti, za ludos­ti. Ovdje gdje vi sje­di­te, a mi sto­ji­mo, pri­je 2.000 godi­na, u ovom Malom rim­skom kaza­li­štu, lju­di su gle­da­li i slu­ša­li te igra­li Sofoklovu Antigonu, a mi ćemo je igra­ti 28. srp­nja na istom mjes­tu“, naj­a­vio je Šerbedžija na samom počet­ku dodav­ši kako ne zna što bi rekao publi­ci koja ih godi­na­ma vjer­no pra­ti te pri­god­no reci­ti­rao Tina Ujevića i nje­go­ve sti­ho­ve o pro­la­sku vremena.

Ravnatelj Ulysessa, Duško Ljuština zahva­lio je uva­že­nim gos­ti­ma na dola­sku na rođen­dan te rekao kako 120 „fana­ti­ka“ koji su sudje­lo­va­li u pro­gra­mu jedi­no što zna­ju jest volje­ti – volje­ti Ulysess, volje­ti kaza­li­šte, volje­ti umjet­nost te volje­ti pra­ve ljud­ske vri­jed­nos­ti te su oni naj­zas­luž­ni­ji što su doš­li do 25. obljetnice.

Prisjetili su se tije­kom pro­gra­ma i mno­gih glu­ma­ca koji su nas tije­kom godi­na napus­ti­li, a na pozor­ni­ci su se reda­li sjaj­ni izvo­đa­či koji su uz prat­nju sjaj­nog Zapadnog kolo­dvo­ra i Mostarske sim­fo­ni­et­te pje­va­li, ple­sa­li i glu­mi­li na radost mno­go­broj­ne publike.

Među nji­ma bio je i Nigel Osborn koji je skla­dao vrhun­ske pje­sme za mno­ge pred­sta­ve jer kako se ust­vr­di­lo, što je teatar bez glazbe?

Svatko je od broj­nih izvo­đa­ča dao svoj obol boga­tom pro­gra­mu: Lucija Šerbedžija, Ivanka Mazurkijević, Nika Ivančić i Diana Vidušin, Putokaz, Livio Morosin, Dario Marušić, Goran Farkaš, Rundek, Urban, Vlatko Stefanovski, Miroslav Tadić, Saša Losić…

Teško je ovdje bilo koga izdvo­ji­ti, svat­ko je od njih iza­zvao sal­ve odu­šev­lje­nja među publi­kom, među­tim, Urbanova i Šerbedžijina izved­ba Kemala Montene „Ni u tvo­me srcu“ dois­ta je bila za pamćenje.

Redateljica Lenka Udovički na kra­ju je rek­la kako joj pre­os­ta­je jedi­no da bude pot­pu­no iskre­na: „25 godi­na Ulysessa, 35 bra­ka, katas­tro­fa“, izja­vi­la je i iza­zva­la sal­ve smi­je­ha među publikom.

„I ja, kao Rade, želim pod­sje­ti­ti na činje­ni­cu da smo veče­ras u pros­to­ru koji su pri­je 2.000 godi­na neki lju­di sagra­di­li, a dru­gi su ovdje nešto izvo­di­li u nadi da će muze sići i da će se pokre­nu­ti ener­gi­ja za koju samo ljud­ski rod ima spo­sob­nos­ti i koja nas čini ple­me­ni­ti­ji­ma. Hvala vam što ste veče­ras doš­li i što smo ople­me­ni­li jed­ni druge!”

Nadajmo se da će Ulysess uspješ­no dje­lo­va­ti još puno, puno godi­na i za 30. rođen­dan publi­ci pri­ušti­ti još jedan neza­bo­ra­van spektakl.

 

• Kazalište Ulysses
• Malo rimsko kazalište