Održan Samanj Kulture 2025.

Treće izda­nje mani­fes­ta­ci­je Samanj Kulture u orga­ni­za­ci­ji Udruge Forma odr­žan je u subo­tu, 28. lip­nja u dvo­ri­štu Pazinskog kašte­la. Program ovo­go­diš­njeg izda­nja temat­ski je posve­ćen Štrigarijama – istar­skim mito­vi­ma i pre­da­ja­ma o štri­gu­ni­ma, krs­ni­ci­ma, vila­ma i dru­gim bići­ma iz narod­nog imaginarija.

Samanj je oku­pio umjet­ni­ke, stva­ra­te­lje, kul­tur­ne dje­lat­ni­ke i publi­ku iz cije­le Istre i šire. Kroz izlož­be, radi­oni­ce, pre­da­va­nja, kaza­liš­ne izved­be, film­ske pro­jek­ci­je i glaz­be­ne nas­tu­pe, mani­fes­ta­ci­ja je potak­la raz­mje­nu izme­đu umjet­nos­ti i lokal­ne zajed­ni­ce te istra­ži­va­nje odno­sa izme­đu kul­tu­re, iden­ti­te­ta i prostora.

Umjetnički i izložbeni program

Posjetitelji su mogli raz­gle­da­ti i skup­nu izlož­bu Štrigarije s rado­vi­ma ilus­tra­to­ra Korina Hunjaka, Tonija Buršića, Lune Strmotić, Antonija Filipovića i Noemi Ribić, kao i umjet­nič­ku ins­ta­la­ci­ju ORMAR. Instalacija se nado­ve­zu­je na temu fes­ti­va­la Štigarije, koris­te­ći ormar kao sim­bol kuć­nog pros­to­ra u kojem su žene tra­di­ci­onal­no suši­le i čuva­le bilje. Unutar orma­ra nala­ze se cija­no­ti­pi­je nas­ta­le za vri­je­me radi­oni­ce odr­ža­ne na ljet­ni sol­s­ti­cij. Kroz povi­jest, bilje se koris­ti­lo za pri­pra­vu sred­sta­va koja su slu­ži­la kao zašti­ta, pomoć pri lije­če­nju ili most pre­ma nevid­lji­vim svje­to­vi­ma. Takvo zna­nje, teme­lje­no na osje­ti­li­ma, iskus­tvu i paž­lji­vom pro­ma­tra­nju, čini­lo je one koji su zna­li kako s biljem radi­ti – koje bra­ti, kada ga bra­ti, kako ga suši­ti i koris­ti­ti – posred­ni­ci­ma izme­đu pri­rod­nog i duhov­nog svi­je­ta. Prakse koje su pro­vo­di­li čes­to su bile sum­nji­ča­vo pro­ma­tra­ne i nazi­va­ne štir­ga­ri­ja­ma, a upra­vo su tak­ve prak­se, iako mar­gi­na­li­zi­ra­ne, utka­le svoj trag i u kas­ni­ji razvoj lije­če­nja i pris­tu­pa zdrav­lju. Ovom ins­ta­la­ci­jom zahva­lju­je­mo svim štri­ga­ma, štro­li­ga­ma i lju­di­ma koji su pro­naš­li magij­ska svoj­stva bilja koja i danas koris­ti­mo. U sklo­pu ins­ta­la­ci­je bilo je mogu­će pos­lu­ša­ti i ton­ski zapis raz­go­vo­ra s Milicom Kranjčić, koja je zabi­lje­ži­la puno tak­vih prak­sa, kao i dru­ge mis­tič­ne i lokal­ne pri­če Istre.

Kazališna sku­pi­na Rastrepuh odr­ža­la je kaza­liš­ni nas­tup Priče iz sje­ne, posve­ćen bogat­stvu istar­skih narod­nih pre­da­ja. Posjetiteljima je pri­bli­ži­la pros­tor sta­rih pri­ča koje su se pre­no­si­le gene­ra­ci­ja­ma, za obi­telj­skim sto­lom i u istar­skim seli­ma otkri­va­ju­ći fan­tas­tič­ne liko­ve iz fol­k­lo­ra i legen­da.  U kaza­liš­nom nas­tu­pu sudje­lo­va­li su: Ana Bančić, Mirjana Fonjak, Erika Komin, Nataša Matijaš, Vjekoslav Mofardin, Vukica Palčić, Doris Pavlica i Luka Škabić.

Edukativni sadržaji

Edukativni dio mani­fes­ta­ci­je obu­hva­tio je pre­da­va­nje astro­no­ma Korada Korlevića o mit­skim bići­ma Istre. Predavanje se bavi­lo tema­ma kako mito­vi nas­ta­ju, pre­no­se se i obli­ku­ju kolek­tiv­no nas­lje­đe zajed­ni­ce. Kroz pri­mje­re iz istar­ske mito­lo­gi­je govo­rio je o važ­nos­ti pri­po­vi­je­da­nja, nači­nu na koji pri­če pos­ta­ju dio iden­ti­te­ta te kako kroz strah, potre­bu za objaš­nje­njem ili zajed­niš­tvom nas­ta­ju mito­vi koje i danas nes­vjes­no prenosimo.

Kafe-ras­pra­va pod nazi­vom Kako su vile izbri­sa­le vile? bavi­la se pita­njem gubit­ka ili tran­sfor­ma­ci­je lokal­nog iden­ti­te­ta u kon­tek­s­tu suvre­me­nog turiz­ma. U raz­go­vo­ru su sudje­lo­va­li Ivona Orlić, Matko Plovanić, Darko Žiković i Nensi Mofardin, a ras­pra­vu je mode­ri­rao Noel Šuran.

Rasprava se bavi­la odno­som izme­đu ubr­za­nog razvo­ja turiz­ma i pos­tup­nog gubit­ka i tran­sfor­ma­ci­je autoh­to­ne Istre. Što se doga­đa s iden­ti­te­tom pros­to­ra kada nje­go­va svr­ha i sadr­žaj sve više odgo­va­ra­ju potre­ba­ma trži­šta, a sve manje živo­tu zajed­ni­ce koja u tom pros­to­ru živi? Gdje je danas Istra izme­đu vila s baze­ni­ma i vila iz legenda?

Glazbeni program

Dnevni glaz­be­ni pro­gram uklju­čio je ener­gič­ni nas­tup TradInEtno orkes­tra te otvo­re­ni Džem sessi­on (jamm+džem) u dvo­ri­štu Kaštela.

Večernji kon­cert ben­da KaliKaMo donio je zanim­ljiv spoj elek­tro­ni­ke, duba i spo­ken wor­da i dodat­no podig­nuo fes­ti­val­sku atmo­sfe­ru, ras­ple­sao publi­ku te je time savr­še­no zaokru­žio vru­ću večer boga­tog pro­gra­ma i pozi­tiv­nog duha koji ras­te sva­kim novim izda­njem Samlja Kulture.

Filmski program

U surad­nji s Centrom za kul­tu­ru i obra­zo­va­nje Pazin u sklo­pu Ljetnog kina u unu­traš­njos­ti Kaštela odr­ža­le su se pro­jek­ci­je dva­ju fil­mo­va, kao i krat­ki raz­go­vo­ri s autorima.

Pluf! reda­te­lja Elvisa Lenića dono­si pri­ču o tra­di­ci­onal­nom natje­ca­nju u plu­fiz­mu, dis­ci­pli­ni u kojoj se vred­nu­je zvuk kame­na bače­nog u vodu, odr­ža­va­nom u Limskom kana­lu. Film je nagra­đen na Liburnia Film Festivalu zbog svo­je poet­ske jed­nos­tav­nos­ti i humora.

Tok auto­ri­ce Gee Rajić je film o živo­tu na Pazinskom poto­ku. Kroz pro­mje­ne godiš­njih doba, kre­ta­nja vode, dola­že­nja i odla­že­nja film bilje­ži tra­go­ve duha živ­lje­nja koji pola­ko nes­ta­ju usred veli­ke turis­tič­ke potražnje.

Društveni i zabavni program

Društveni dio pro­gra­ma upot­pu­ni­li su tur­nir u bri­šku­li i pub kviz Štrigarije i osta­le kvi­za­ri­je, koji je kroz mito­lo­gi­ju, popu­lar­nu kul­tu­ru i lokal­ne legen­de ponu­dio zaba­vu i opu­šte­no dru­že­nje za sve generacije.

Tijekom fes­ti­va­la posje­ti­te­lji su mogli sudje­lo­va­ti i u raz­mje­ni knji­ga koju je omo­gu­ćio Centar za mla­de Alarm, pa su mno­gi pro­naš­li novo šti­vo za pla­žu ili kuć­nu biblioteku.

U sklo­pu Samlja broj­ni su posje­ti­te­lji potra­ži­li uvid, poru­ku ili šapat sve­mi­ra kod tarot maj­sto­ra Kairoza, kroz vođe­ni ritu­al čita­nja Tarota.

Novost ovo­go­diš­njeg Samlja bio je Predsamanj pro­gram, koji se odr­žao u dani­ma uoči glav­nog doga­đa­nja, a uklju­či­vao je sol­s­ti­cij­sku radi­oni­cu cija­no­ti­pi­je pod vod­stvom čla­ni­ce udru­ge Antonele Brenko na kojoj su polaz­ni­ci mogli koris­ti­ti lje­ko­vi­te bilj­ke kak­ve su koris­ti­le iscje­li­te­lji­ce za stva­ra­nje svo­jih fotografija.

Program se nas­ta­vio uz KUS (radi­oni­cu) fan­zi­na u surad­nji s CMA Pazin, a vodi­la ju je Sara Mihaljica. Na radi­oni­ci su se štri­ga­ri­je, mito­vi i pri­če naših sta­rih ispre­pli­ta­li kola­ži­ra­njem, crta­njem i pisa­njem. Posljednja toč­ka pred­sam­lja bila je Strašno dobra izlož­ba u surad­nji s Urban sket­c­her­si­ma iz Pazina na kojoj su izla­ga­li nji­ho­vi čla­no­vi kao i čla­ni­ce udru­ge Forma. Svi su rado­vi tvo­ri­li ambi­jen­tal­nu ins­ta­la­ci­ju u pros­to­ru DLS Pazin, stva­ra­ju­ći okul­t­no i nepoz­na­to u svi­je­tu štri­ga, bilja i čarolija.

 

I ove godi­ne, Samanj Kulture pro­šao je u ugod­noj i opu­šte­noj atmo­sfe­ri, a zado­volj­stvo su izra­zi­li i posje­ti­te­lji i Udruga Forma. Organizacijski tim zahva­lju­je svim part­ne­ri­ma, spon­zo­ri­ma, posje­ti­te­lji­ma i svi­ma koji su na bilo koji način podr­ža­li tre­ći Samanj Kulture te nas­tav­lja s orga­ni­za­ci­jom dru­gih sadr­ža­ja kroz godi­nu za svo­ju zajednicu.

Organizacija i partneri

Projekt je nas­tao u part­ner­stvu s Centrom za kul­tu­ru i obra­zo­va­nje Pazin, Cetrom za mla­de Alarm Pazin, Udrugom TradInEtno te u suradnj s Društvo likov­nih stva­ra­te­lja Pazin – Urban Sketchers, Muzejem Grada Pazina i Etnografskim muze­jem Istre – Museo etno­gra­fi­co dell’Istria.

Projekt finan­ci­ra Grad Pazin, Istarska župa­ni­ja i Upravni odjel za kul­tu­ru i zavi­čaj­nost – Assessorato alla cul­tu­ra e ter­ri­to­ri­alità te Turistička zajed­ni­ca sre­diš­nje Istre.

• Samanj Kulture 2025
• Udruga Forma