Barat – centar istarskih kantaduri

D. K.

11.09.2025.

Ove subo­te, 12. ruj­na, u Baratu će se po 27. put odr­ža­ti tra­di­ci­onal­na istar­ska mani­fes­ta­ci­ja „Zakantajmo ista­ri­jan­ske kan­te“, jedi­na posve­će­na poz­na­tom „pje­va­nje na tan­ko i debe­lo“ ili „dvo­gla­sju tijes­nih inter­va­la“, na koju dola­ze svi danas još aktiv­ni izvo­đa­či ovog naj­u­gro­že­ni­jeg glaz­be­nog izri­ča­ja u Hrvatskoj koji se nala­zi na naci­onal­noj lis­ti kul­tur­nih doba­ra. Od 2009. godi­ne istar­ska je kan­ta i na UNESCO-ovom popi­su nema­te­ri­jal­ne svjet­ske bašti­ne u Europi , što daje dodat­nu važ­nost u oču­va­nju iden­ti­te­ta i kul­tur­nog nas­lje­đa regije.

Taj tra­di­cij­ski stil pje­va­nja, služ­be­no nazvan dvo­gla­sjem tijes­nih inter­va­la Istre i Hrvatskog pri­mor­ja, kom­plek­san je stil fol­k­lor­ne glaz­be koja se teme­lji na netem­pe­ri­ra­nom dvo­gla­sju spe­ci­fič­no ugo­đe­nih ton­skih odno­sa te karak­te­ris­tič­noj boji tona. Tipični ins­tru­men­ti koji pra­te ovak­vo pje­va­nje su sopi­le (sope­le, sope­li) koje se uvi­jek svi­ra­ju u paru s veli­kim ili malim rože­ni­ca­ma, a pone­kad im se pri­dru­ži i mih.

Manifestaciju  „Zakantajmo ista­ri­jan­ske kan­te“ je pri­je 27 godi­na pokre­nuo Renato Pernić, a tra­di­ci­ju uspješ­no nas­tav­lja nje­gov sin Daniele Pernić, obo­je poz­na­ti dugo­go­diš­nji glaz­be­ni ured­ni­ci na Radio Puli. Od 2004. godi­ne stal­ni je doma­ćin susre­ta Općina Kanfanar, uz pomoć i podr­šku lokal­ne zajed­ni­ce i mje­šta­na Barata.

Kako nam je rekao Daniele Pernić, točan broj sudi­oni­ka se nikad ne može pro­ci­je­ni­ti, budu­ći je veći­na u pood­mak­lim godi­na­ma, ali na ovo­go­diš­njoj se mani­fes­ta­ci­ji oče­ku­ju, što poje­di­nač­ni što grup­ni, nas­tu­pi bar četr­de­set do pede­set kan­ta­du­ra iz cije­le Istre. Posebna vri­jed­nost ovih susre­ta je u tome što na nji­ma sudje­lu­ju i mla­đi pje­va­či koji čes­to nas­tu­pe zajed­no s rodi­te­lji­ma, baka­ma i dje­do­vi­ma. Taj izra­van pri­je­nos zna­nja dodat­no poti­če lju­bav pre­ma bašti­ni kod novih mla­dih glaz­be­ni­ka te nji­ho­vu radost zajed­nič­kog muzi­ci­ra­nja i želju za oču­va­njem ove tra­di­ci­je živom u sva­kod­ne­vi­ci Istre. Nakon služ­be­nog dije­la susret će se do kas­no u noć nas­ta­vi­ti i nefor­mal­nim dru­že­njem tri gene­ra­ci­je kan­ta­du­ra i nji­ho­vih gostiju.