Digitalna inkluzija – održana radionica o umjetnoj inteligenciji u DC‑u Rojc

Tekst i fotografije Daniela KNAPIĆ

31.03.2026.

Pod nas­lo­vom „Umjetnom inte­li­gen­ci­jom do digi­tal­ne ink­lu­zi­je“ je u pros­to­ru Centra za ink­lu­zi­ju i podr­šku u zajed­ni­ci u Društvenom cen­tru Rojc (2. kat) proš­le sri­je­de, 25. ožuj­ka, odr­ža­na bes­plat­na jed­nod­nev­na radi­oni­ca za oso­be s inva­li­di­te­tom i sve koji direk­t­no rade s nji­ma: skr­b­ni­ke, nje­go­va­te­lje, osob­ne asis­ten­te, dje­lat­ni­ke udru­ga i usta­no­va iz podru­čja soci­jal­ne skr­bi, obra­zo­va­nja i zdrav­s­tva, te dono­si­te­lje jav­nih politika.

Radionicu su orga­ni­zi­ra­li Udruga oso­ba s inte­lek­tu­al­nim teško­ća­ma Istre i slo­ven­ski IPAK Institut, u sklo­pu kojeg se pro­vo­di pro­jekt “AI4Care – Empowering Caregivers with AI for Inclusive Support”, a pre­da­vač je bio prof. Stanko Blatnik sa spo­me­nu­tog Instituta.

Nakon što je nje­go­va pomoć­ni­ca Sanja uvod­no pohva­li­la dobru surad­nju dvo­je orga­ni­za­to­ra radi­oni­ce i ras­pi­ta­la se među koris­ni­ci­ma koli­ko i kako koris­te AI u svom radu (npr. jed­na je nje­go­va­te­lji­ca nave­la kako se koris­ti­la AI savje­ti­ma pri­pre­ma­ju­ći jelov­ni­ke na lis­ta­ma pre­hra­ne koris­ni­ka), u prvom modu­lu prof. Blatnik je polaz­ni­ci­ma ukrat­ko naz­na­čio dosa­daš­nju povi­jest razvo­ja AI – od ame­rič­ke voj­ne agen­ci­je za razvoj novih teh­no­lo­gi­ja DARPA, koja je već počet­kom 60tih godi­na razvi­ja­la ARPANET, sus­tav iz kojeg se potom razvio Internet, sve do kon­tro­verz­nog Petera Thiela i nje­go­vog Palantira, danas jed­nog od naj­ja­čih AI sus­ta­va za koji se pri­ča kako nas vodi u digi­tal­ni feuda­li­zam, zajed­no s osta­lim kom­pju­te­ra­škim „baro­ni­ma“ poput Sam Altmana (Open AI), Elona Muska, Bill Gatesa ili Larry Ellisona iz Oraclea, kojeg je prvog dana svog 2. man­da­ta u Ovalnom ure­du Donald Trump oslo­vio s „Ceo of eve­rit­hing“, ili „Direktor sve­ga“! U današ­njem svi­je­tu digi­ta­li­za­ci­je i „tre­će indus­trij­ske revo­lu­ci­je“ moć se s poli­tič­kih, ban­kar­skih i naf­ta­ških „eli­ta“ ubr­za­no pre­mje­šta u Silikonsku doli­nu i dru­ge AI cen­tre i teško je da će neka ljud­ska dje­lat­nost osta­ti netak­nu­ta tim digi­tal­nim tsunamijem.

Prof. Blatnik naveo je i raz­ne stra­ho­ve pove­za­ne s AI, od toga da će pot­pu­no uni­šti­ti čovje­čans­tvo, do bla­žih, ali ne manje zas­tra­šu­ju­ćih ocje­na – da će usko­ro nado­mjes­ti­ti sav ljud­ski rad. Ocijenio je da će upra­vo raz­ne dje­lat­nos­ti soci­jal­ne skr­bi biti možda naj­ma­nje potre­se­ne tim pro­mje­na­ma, što je polaz­ni­ke radi­oni­ce ohra­bri­lo, ali dodao je da ipak i taj sek­tor mora ići u korak s vre­me­nom i pro­na­ći nači­ne kako opti­mi­zi­ra­ti svo­je pos­lo­va­nje uz pomoć AI‑a.

Chat GPT („gene­ra­ti­ve pre-tra­ined tran­sfor­mer“) bio je prvi AI asis­tent, kao pro­izvod Open AI‑a koji i dalje dopu­šta bes­plat­no kori­šte­nje, ali razvi­ja i ver­zi­ju koja se pla­ća i stal­no je nado­gra­đu­je novim opci­ja­ma. Iako je te 2023. i Google već imao nešto slič­no, nisu želje­li riski­ra­ti repu­ta­ci­ju fir­me time što bi prvi kre­nu­li s prob­nim ver­zi­ja­ma, pa ih je Open AI u tome pre­te­kao. Trenutno su, uz Chat GPT, naj­poz­na­ti­ji i naj­ko­ri­šte­ni­ji Gemini, Perplexity, Grok i Claude.

Prof. Blatnik je i rani­je dola­zio u Rojc, toč­ni­je 2023. kad je odr­žao radi­oni­cu o digi­tal­nim vje­šti­na­ma. Kako bi ilus­tri­rao brzi­nu kojom se digi­tal­ne teh­no­lo­gi­je danas razvi­ja­ju dodao je da bi pri­je sve­ga šest mje­se­ci nje­go­vo pre­da­va­nje na temu AI bilo sasvim dru­ga­či­je. Danas se u tom podru­čju doga­đa pomak para­dig­me koji je uspo­re­dio sa situ­aci­jom u fizi­ci kad se nakon Newtonove fizi­ke poja­vi­la kvant­na meha­ni­ka i moder­na (Einsteinova) fizi­ka – sva­kod­nev­no se pojav­lju­ju novi i novi AI ala­ti, a Chat GPT već koris­ti oko 800 mili­ju­na lju­di. Zašto je to išlo tako brzo? zapi­tao se prof. Blatnik i odmah odgo­vo­rio: „Zato jer ima­mo Internet i mobil­ne tele­fo­ne. Sada već radi­mo puno dru­ga­či­je no 2023., a mno­ge tada podu­ča­va­ne vje­šti­ne danas više uop­će nisu potreb­ne (npr. ne tre­ba­mo uči­ti Word, već upi­ta­mo Chat GPT kako odra­di­ti odre­đe­ni zada­tak u tom pro­gra­mu i odmah dobi­je­mo odgo­vor), a u sko­ri­joj buduć­nos­ti biti će još puno drugačije“.

Mijenjanje uzo­ra­ka i pri­la­go­đa­va­nje na novos­ti nije lako, kazao je Blatnik i u nas­tav­ku se krat­ko dota­kao i ljud­skog moz­ga („naj­bo­ljeg raču­na­la u sve­mi­ru“) kako bi ga raz­li­ko­vao od tzv. Umjetne inte­li­gen­ci­je. Nju, pak, uop­će ne sma­tra inte­li­gen­ci­jom, već samo zbir­kom mode­la koji koris­te mate­ma­tič­ke algo­rit­me i daju odgo­vo­re na osno­vu sta­tis­ti­ka. Razlika je i u tome što je mozak ener­get­ski vrlo šted­ljiv organ, dok funk­ci­onal­ni sus­ta­vi „elek­tron­skih moz­go­va“ (kako su se kom­pju­te­ri nazi­va­li u digi­tal­nim poče­ci­ma, pri­je 50 – 60 godi­na) tro­še neus­po­re­di­vo više energije.

Danas su AI suče­lja most izme­đu ana­log­nog i digi­tal­nog svi­je­ta i, zna­mo li pos­tav­lja­ti pita­nja, omo­gu­ća­va­ju nam znat­no brži pri­je­nos pos­to­je­ćeg zna­nja do kojeg bi samos­tal­nim istra­ži­va­njem na inter­ne­tu mno­go teže i spo­ri­je stigli.

Pri tome je naj­važ­ni­je zna­ti pos­tav­lja­ti što pre­ciz­ni­ja pita­nja i ite­ra­ci­je koji­ma u njih dub­lje ula­zi­mo. Potrebno je zna­ti dobro komu­ni­ci­ra­ti s UI i biti kre­ativ­ni u tom dija­lo­gu, jer što više pita­mo, odgo­vo­ri će biti jas­ni­ji i isti­ni­ti­ji, uz napo­me­nu da sva­ki odgo­vor mora­mo pro­vje­ra­va­ti i kroz kri­tič­ko miš­lje­nje razvi­ti kul­tu­ru pra­ve analize.

U nas­tav­ku radi­oni­ce usli­je­dio je prak­ti­čan rad, u kojem su polaz­ni­ci zajed­no s AI-em i uz men­tor­sku pomoć prof. Blatnika radi­li na zadat­ku ide­ira­nja sve­ga potreb­nog za stva­ra­nje „pamet­ne kuće“ ili „pamet­nih sta­no­va“ pri­la­go­đe­nih sta­na­ri­ma s poseb­nim potre­ba­ma. Izradili su pro­cje­ne svih potreb­nih ure­đa­ja i dru­gih uvje­ta za olak­ša­no kre­ta­nje tim pros­to­rom, za sigur­nost, toplin­sku i ener­get­sku učin­ko­vi­tost te uspješ­nu komu­ni­ka­ci­ju s vanj­skim svijetom.

Nakon tog dije­la (koji je imao i pre­ciz­ne izra­ču­ne tro­ško­va) pre­is­pi­ta­li su, ponov­no uz pomoć AI‑a, sve dobi­ve­ne odgo­vo­re, ana­li­zi­ra­li nji­ho­vu izve­di­vost, kao i mane, od kojih je naj­ve­ća to što – u slu­ča­ju nes­tan­ka ener­gi­je – ništa od nave­de­nog ne bi funkcioniralo.

Na kra­ju radi­oni­ce svim su polaz­ni­ci­ma podi­je­lje­ni i bes­plat­ni mate­ri­ja­li koji će im biti koris­ni u dalj­njem radu.