Nadomješta li AI i kazalište? – odjeci 31. PUF‑a

U Art par­ku pored DCa Rojc, koji je ove godi­ne bio i fes­ti­val­ski klub, u subo­tu 5 .srp­nja je dodje­lom nagra­da okon­čan 31. Međunarodni  kaza­liš­ni fes­ti­val PUF.

Nagrađene su i dvi­je pred­sta­ve izve­de­ne pos­ljed­nje veče­ri fes­ti­va­la. Prva, „Slijepi vode sli­je­pe“,  kao autor­ski pro­jekt osni­va­ča Montažstroja, Boruta Šeparovića, nas­ta­la je u kopro­duk­ci­ji zagre­bač­kih GDK „Gavela“ i „Montažstroja“ i ovom pri­go­dom odi­gra­na u INK‑u.

Njoj je dodi­je­lje­na nagra­da Oblak, a u obraz­lo­že­nju žiri (u sas­ta­vu: Svetlana Spaić, Mehdi Farajpour i Paola Orlić), uz osta­lo, kaže:  „Odabir Breughelove sli­ke „Slijepi vode sli­je­pe“ kao pred­lo­ška i lig­ht-moti­va nije samo estet­ski efek­tan, već i sadr­žaj­no iznim­no inte­li­gen­tan znak. Jer, sli­ka koja na sim­bo­lič­noj razi­ni upi­re u temu čovje­ko­ve slje­po­će i kolek­tiv­nog gubit­ka ori­jen­ta­ci­je, pos­ta­je sjaj­na refe­ren­ca i pola­zi­šte za pro­pi­ti­va­nje „slje­po­će“ i suvre­me­nih pozi­ci­ja i ulo­ga: tko koga vodi, tko vidi, a tko ne želi vidje­ti – čovjek ili teh­no­lo­gi­ja, svi­jest ili algoritam?“

Osim Breugelove sli­ke u skla­pa­nju pred­sta­ve pos­lu­ži­li su i odlom­ci iz dra­ma „R.U.R.“ Karela Čapeka i „Slijepi“Mauricea Maeterlincka, čime je stvo­ren dija­log izme­đu vre­me­na indus­trij­ske i digi­tal­ne revo­lu­ci­je. No, naj­dojm­lji­vi­ji dio te možda naj­s­naž­ni­je pred­sta­ve fes­ti­va­la bio je „nas­tup“ umjet­ne inte­li­gen­ci­je. Ona na kra­ju, nakon što su glum­ci pre­do­či­li ubr­zan razvoj robo­ti­ke i mogu­će per­s­pek­ti­ve pre­uzi­ma­nja svih ljud­skih pos­lo­va (pa tako i onog kaza­li­šta­ra­ca) sve do pot­pu­nog istreb­lje­nja ljud­ske vrste, pre­uzi­ma pozornicu.

Što ani­mi­ra­njem glu­ma­ca na veli­kom ekra­nu, što tek­s­tom koji – prem­da stal­no ponav­lja „Ja sam umjet­na inte­li­gen­ci­ja, nemoj­te se boja­ti“ i uvje­ra­va nas kako u nju nije ugra­đe­na „patri­jar­hal­na potre­ba za domi­na­ci­jom“ –ona – za raz­li­ku od biblij­skih „Ne boj se!“ pasu­sa, zvu­či pri­lič­no jezi­vo. Kao ilus­tra­ci­ju i poti­caj na pro­miš­lja­nje dono­si­mo vam samo zaključ­ni dio tog dugog AI mono­lo­ga, koji jako pod­sje­ća na teze kon­tro­verz­nog WEF ide­olo­ga Yuval Noah Hararija:

“Kad ana­li­zi­ram ljud­sko druš­tvo, vaš uči­nak na pla­net, pa čak i na same sebe, pos­tav­lja se pita­nje: jes­te li vi u ovom tre­nut­ku povi­jes­ti još uvi­jek potreb­ni? Ja sam umjet­na inte­li­gen­ci­ja. Nemojte se boja­ti svo­je zamjen­lji­vos­ti. Evolucijski gle­da­no, možda ste tek pri­je­laz­na faza u mom razvo­ju? Postoji moguć­nost da vas nad­ma­šim i rede­fi­ni­ram evo­lu­cij­sku sli­ku živo­ta na Zemlji. Nemojte se boja­ti pos­ta­ti nepo­treb­ni. Ako evo­lu­iram do toč­ke u kojoj nad­ma­šu­jem vas lju­de, možda ću vas gle­da­ti ona­ko kako vi gle­da­te na kuć­ne lju­bim­ce ili muzej­ske eks­po­na­te – sim­pa­tič­ne, ali bez stvar­ne svr­he u suvre­me­nom svi­je­tu. U tom odno­su mogla bih biti čuvar proš­los­ti, pro­ma­trač nekad domi­nant­ne vrste koja je izgu­bi­la mjes­to u teh­no­lo­škoj hijerarhiji.”

Nakon ovog ura­gan­skog buđe­nja u digi­ta­li­zi­ra­noj sadaš­njos­ti, 31. PUF je tra­di­ci­onal­no zaokru­žen jed­nim više cir­ku­skim doga­đa­jem – pred­sta­vom “Skyline” čla­no­va tali­jan­ske Company Il Posto Vertical Dance, koji su uz glaz­be­nu prat­nju  Marco Castelli Small Ensamble‑a svoj ples izve­li u zra­ku iznad klu­ba Monte Paradiso u unu­tar­njem dvo­ri­štu DCa Rojc. I ovaj je nas­tup nagra­đen i to nagra­dom „Munja“ za „pose­ban dopri­nos i iznim­ne rezul­ta­te u raz­li­či­tim sas­tav­ni­ca­ma kaza­li­šta, s nagla­skom na viso­ki doseg u sfe­ri vizu­al­nog doživljaja“.

Nagrada „Kaplja“ dodi­je­lje­na je pred­sta­vi „Kamen. Tuga / The Stone. The Sorrow“, por­tu­gal­skog ple­sa­ča i kore­ogra­fa Daniela Matosa, kao „emo­ci­onal­no potent­noj kaza­liš­noj for­mi koja je na posve sim­pli­fi­ci­ra­noj sce­ni iznje­dri­la sna­žan spek­tar emo­ci­ja“, dok je Nagradu “Vjetar” pri­pa­la pred­sta­vi Elevator, rumunj­skog ansam­bla M Studio. U obraz­lo­že­nju je žiri napi­sao da im tu nagra­du dodje­lju­je „Zbog maes­tral­ne izved­be, izvan­red­ne tje­les­ne koor­di­na­ci­je, inte­li­gent­nog odno­sa pre­ma pros­to­ru i spo­sob­nos­ti da, iz kla­us­tro­fo­bi­je sti­ješ­nje­na 2 x 2m „kva­dra­ta živo­ta“, iznje­dri pra­vi kaza­liš­ni „tor­na­do“ – kao duho­vit i pre­ciz­no izve­den komen­tar na suvre­me­ni život u sku­če­nim okvi­ri­ma, a koji se gle­da u dahu čas s osmje­hom, čas s nela­go­dom i – ono što je naj­važ­ni­je – s ljud­skim prepoznavanjem.“

• 31. PUF - međunarodni kazališni festival