Predstavljen projekt Žene koje su gradile brodove u galeriji Novo

Predstavljanje prve faze pro­jek­ta Žene koje su gra­di­le bro­do­ve odr­ža­no je u čet­vr­tak, 6. stu­de­nog, u pul­skoj gale­ri­ji Novo. Riječ je o onli­ne arhi­vu u nas­ta­ja­nju koji sadr­ži pri­če neka­daš­njih i sadaš­njih rad­ni­ca Uljanika, a o pro­jek­tu su govo­ri­le auto­ri­ce Leonida Kovač i Amra Pende dok je raz­go­vor mode­ri­ra­la Nela Simić. Brojne okup­lje­ne poz­dra­vi­la je vodi­te­lji­ca gale­ri­je Marijeta Bradić iz udru­ge Metamedij koja se zahva­li­la auto­ri­ca­ma što su oda­bra­le gale­ri­ju Novo za svo­ju prezentaciju.

Moderatorica Simić je od auto­ri­ca prvo htje­la doz­na­ti kako je doš­lo do ide­je ovog projekta.

- Leonida i ja smo pri­ja­te­lji­ce od dje­tinj­stva, no iako su naši život­ni pute­vi bili raz­li­či­ti ima­le smo jed­na­ko pošto­va­nje i lju­bav pre­ma bro­do­vi­ma, a oso­bi­to smo bile zain­te­re­si­ra­ne za to da se pre­poz­na žen­ski rad, eks­per­ti­za i zna­nje, kaza­la je Pende. Kovač je kao prvo istak­nu­la da su rad­ni­ce Uljanika, čije se raz­go­vo­re može pres­lu­ša­ti na web stra­ni­ci brodograditeljice.hr, auto­ri­ce ovog projekta.

- Ovog pro­jek­ta bez svih vas koje ste sudje­lo­va­le ne bi bilo i to nam je iznim­no važ­no jer ovak­vi pro­jek­ti mogu funk­ci­oni­ra­ti jedi­no u surad­nji, kaza­la je Kovač i pro­či­ta­la ime­na svih rad­ni­ca s koji­ma su raz­go­va­ra­le te se zahva­li­la svim dru­gim surad­ni­ci­ma na pro­jek­tu. Ona je potom pozva­la Slavicu Pjevaljčić koja je 28 godi­na radi­la kao vari­oc – od svo­je 17. godi­ne do pen­zi­je. Kovač se zahva­li­la i sadaš­njem direk­to­ru Uljanika Samiru Hadžiću koji im je otvo­rio vra­ta i dopus­tio da istra­že arhiv­sku građu.

Pende je napo­me­nu­la da već dvi­je godi­ne rade na tom pro­jek­tu te se zahva­li­la kole­gi­ca­ma, budu­ći je i ona zapos­le­ni­ca Uljanika, koje su se oda­zva­le na njen poziv.

- Zahvaljujem im što su bile tako otvo­re­ne i dale mi povje­re­nje jer mis­lim da su rad i kari­je­ra vrlo intim­ne stva­ri koje stva­ra­ju čovje­ka. One su nam vrlo nese­bič­no dale svo­je pri­če kao što su to dale i Uljaniku i svo­jem radu. Svaka ta pri­ča sat­ka­na je od pos­lo­va koje su te žene radi­le. Moram reći da su bile posve­će­ne, da su bile pamet­ne, da su bile vje­šte, da nije bilo situ­aci­je koju nisu mogle rije­ši­ti. Bilo je tu puno nepros­pa­va­nih noći i puno teži­ne, ali sve se na kra­ju napra­vi­lo i mis­lim da je važ­no da i te žene, kao i ja osvi­jes­ti­mo što smo sve napra­vi­le, kaza­la je Pende.

Kovač je potom objas­ni­la zašto su se odlu­či­le za audio snim­ke radnica.

- Zašto ide­ja o sni­ma­nju gla­so­va? Zašto nismo, reci­mo, sta­vi­le kame­ru pa napra­vi­le video zapi­se? Razlog je što kad u neko­ga upe­ri­te kame­ru onda ga dove­de­te u neugod­nu situ­aci­ju. Ono što može ljud­ski glas to ne može ni jedan tekst, ni jed­na knji­ga, ni jedan zapis pre­ni­je­ti. U tom gla­su je sadr­ža­no puno toga više nego što je izgo­vo­re­no. Glas je nešto što isklju­či­vo pri­pa­da živom ljud­skom biću, a nas ovdje zani­ma­ju ljud­ski živo­ti koji su gra­di­li povi­jest Uljanika i gra­da Pule, pojas­ni­la je Kovač.

Ona je napo­me­nu­la da se ova prva faza pro­jek­ta zove onli­ne arhiv u nas­ta­ja­nju te da kroz pri­ču o Uljaniku žele pra­ti­ti i pri­ču o gra­du Puli.

- S tugom pri­mje­ću­jem da u ovih zad­njih godi­na otkad se zbi­va ta tra­ge­di­ja s Uljanikom, i grad Pula odu­mi­re. Kad hor­de turis­ta pres­ta­nu ići cen­trom gra­da, Pula izgle­da kao da ga je kuga poko­si­la. I upra­vo iz te tuge, kao otpor zabo­ra­vu, mi smo pokre­nu­li ovo istra­ži­va­nje, odnos­no naš memo­rij­ski pro­jekt. Nazivamo ga memo­rij­skim, zato što je sje­ća­nje nešto naj­dra­go­cje­ni­je što nama kao ljud­skim bići­ma pre­os­ta­je, a bri­sa­nje sje­ća­nja je nešto naj­straš­ni­je. Prema tome, inten­ci­ja ovog pro­jek­ta je da se vaši i naši živo­ti ne zabo­ra­ve, istak­nu­la je Kovač.

Moderatoricu Simić je potom zani­ma­lo na koji su način pro­naš­le gra­đu te na kako je vođe­na evi­den­ci­ja o rad­ni­ca­ma brodogradilišta.

- Uljanik je jed­na vrlo orga­ni­zi­ra­na struk­tu­ra koja jako vodi raču­na o mno­gim aspek­ti­ma. Do tih poda­ta­ka smo doš­le vrlo jed­nos­tav­no jer nam je kole­gi­ca Mirjana Lovrić dala jed­nu tabe­lu u kojoj su nave­de­ne sve žene koje su od 1954. radi­le u Uljaniku. Od tada do danas u Uljaniku je bilo zapos­le­no 1667 žena u 397 raz­li­či­tih zani­ma­nja, od fizič­ki naj­zah­tjev­ni­jih pos­lo­va do viso­ko spe­ci­ja­li­zi­ra­nih struč­nih pozi­ci­ja. To je fas­ci­nant­no jer sada mno­ga zani­ma­nja više ne pos­to­je. Postoji i veli­ka foto­do­ku­men­ta­ci­ja koju smo pri­gle­da­le, ali ove foto­gra­fi­je koje se vrte iza nas su pre­tež­no one koje su nam dale kole­gi­ce iz osob­nih arhi­va, kaza­la je Pende.

On je doda­la da je svi­ma poz­na­to što je sve bilo pos­lje­di­ca rada Uljanika. Osim tih bro­do­va koji su bili monu­men­tal­ni i koji su bili pro­to­ti­po­vi, gra­di­li su se grad, sta­di­on i kuće, a naj­važ­ni­je od sve­ga – gra­di­li su se lju­di, gra­di­le su se obitelji.

Kovač je što se gra­đe tiče napo­me­nu­la da im je Karolina Grabovac poka­za­la knji­gu rad­ni­ka iz raz­dob­lja tali­jan­ske upra­ve i uka­za­la im poda­tak da se prva žena koja se zapos­li­la za vri­je­me Italije, 1921. godi­ne, zva­la Ana Mazin. Rođena je 15. pro­sin­ca 1904., a radi­la je kao čistačica.

- Sve su to poda­ci koji su nam poti­caj za dalj­nje istra­ži­va­nje. Mi ne zna­mo kamo će nas ovo istra­ži­va­nje doves­ti, što ćemo sve naći i na koji način će nam to pro­mi­je­ni­ti spoz­na­ju. Usredotočile smo se na rad i osob­ne povi­jes­ti žena zapos­le­ni­ca Uljanika pri­mje­nju­ju­ći nešto što se u femi­nis­tič­koj istra­ži­vač­koj meto­do­lo­gi­ji nazi­va dava­nje gla­sa. Dakle, inzis­ti­ra se na tome da oso­ba o kojoj je riječ govo­ri sama o sebi, a ne da net­ko govo­ri o njoj. Dakle, čuti gla­so­ve, one gla­so­ve koji se uti­ša­va­ju. Za raz­li­ku od veli­ke nara­ci­je tra­di­ci­onal­ne his­to­ri­ogra­fi­je koja spo­mi­nje povi­jes­ne doga­đa­je, veli­ka­ne, rato­ve, pobje­de i tako dalje, ovdje se radi o jed­nom posve dru­ga­či­jem pris­tu­pu koji pri­mje­nju­je tzv. nova his­to­ri­ogra­fi­ja ute­me­lje­na u fran­cu­skoj ško­li Annala. Dakle, i iz živo­ta obič­nih lju­di zaklju­či­ti nešto u poje­di­nim raz­dob­lji­ma i doga­đa­ji­ma, kaza­la je Kovač.

Upravo zbog toga, nas­ta­vi­la je Kovač, vrlo je dra­go­cje­no sudje­lo­va­nje rad­ni­ca u ovom istraživanju.

- To je naš zajed­nič­ki suautor­ski pro­jekt koji bazič­no nagla­ša­va poj­mo­ve surad­nje i soli­dar­nos­ti. To su ter­mi­ni koji su danas iz ovog rigo­roz­nog neo­li­be­ral­nog diskur­sa prak­tič­ki nes­ta­li. Ovo sadaš­nje raz­dob­lje ja osob­no sma­tram naj­o­krut­ni­jim obli­kom kolo­ni­ja­liz­ma na glo­bal­noj razi­ni koji je ika­da pos­to­jao i ono što mi želi­mo pos­ti­ći je svo­je­vr­s­na deko­lo­ni­ja­li­za­ci­ja zna­nja, odnos­no deko­lo­ni­ja­li­za­ci­ja sje­ća­nja. Hvala vam što ste nam u tome pomo­gli i pozi­va­mo sve vaše poz­na­ni­ce, pri­ja­te­lji­ce, rod­bi­nu i sve žene koje su radi­le u Uljaniku da pos­ta­nu nove surad­ni­ca ovog pro­jek­ta, kaza­la Kovač.

„Žene koje su gra­di­le bro­do­ve inter­dis­ci­pli­nar­no je kul­tur­no-antro­po­lo­ško istra­ži­va­nje i par­ti­ci­pa­tiv­ni pro­jekt u zajed­ni­ci koji tema­ti­zi­ra ulo­gu žena u bro­do­gra­di­li­štu Uljanik i nji­hov dopri­nos druš­tve­nom, kul­tur­nom i urba­nom razvo­ju Pule. Projekt pola­zi od povi­jes­ne činje­ni­ce da je indus­tri­ja­li­za­ci­ja, a kas­ni­je i dein­dus­tri­ja­li­za­ci­ja, obli­ko­va­la grad i nje­go­ve sta­nov­ni­ke, dok su osob­na iskus­tva zapos­le­ni­ca Uljanika, odnos­no nji­hov dopri­nos bro­do­grad­nji, do sada osta­ja­la goto­vo nevid­lji­va. Život i urba­ni razvoj Pule nera­ski­di­vo su pove­za­ni s osnut­kom Pomorskog arse­na­la aus­tro-ugar­ske rat­ne mor­na­ri­ce 1856. godi­ne te s indus­trij­skom pro­izvod­njom u Uljaniku tije­kom dru­ge polo­vi­ne 20. sto­lje­ća. Brodogradilište, koje je do kra­ja 20. sto­lje­ća zapoš­lja­va­lo izme­đu 10.000 i 12.000 rad­ni­ka iz Istre, šire regi­je i Europe, obli­ko­va­lo je mul­ti­kul­tu­ral­ni iden­ti­tet gra­da. No, his­to­ri­ogra­fi­ja Uljanika rijet­ko je osvjet­lja­va­la dopri­nos žena“, navo­di se u opi­su projekta.

Projekt je sufi­nan­ci­ran sred­stvi­ma Grada Zagreba, Grada Pule, Ministarstva kul­tu­re i medi­ja RH te Zaklade HAZU.

• Amra Pende
• Brodograditeljice
• Galerija Novo
• Leonida Kovač