Bijenale razdora – Venecija u jeku bojkota otvaranja manifestacije

Bijenale u Veneciji 2026. godi­ne ostat će upam­će­no u povi­jes­ti, a sve zbog odlu­ke vod­stva da dopus­ti povra­tak Rusije na izlož­bu, prvi put od počet­ka inva­zi­je na Ukrajinu 2022. godine.

Ta je odlu­ka bila oki­dač za čla­no­ve među­na­rod­nog žiri­ja koji su pod­ni­je­li ostav­ke samo dese­tak dana pri­je služ­be­nog otva­ra­nja. Kao raz­log nave­li su da neće raz­ma­tra­ti pavi­ljo­ne zema­lja čiji su lide­ri optu­že­ni pred Međunarodnim kaz­ne­nim sudom, što se u ovom slu­ča­ju, iako ih izrav­no ne spo­mi­nju odno­si na Rusiju i Izrael. Zbog nji­ho­ve ostav­ke, Bijenale je odlu­či­lo da će ove godi­ne o dobit­ni­ci­ma “Zlatnog lava” odlu­či­va­ti publi­ka gla­so­va­njem, a pobjed­ni­ci će biti pro­gla­še­ni tek na zatva­ra­nju mani­fes­ta­ci­je u studenom.

Na tu odlu­ku vod­stva Bijenala reagi­ra­la je i Europska komi­si­ja koja je naj­a­vi­la pre­kid ili sus­pen­zi­ju finan­ci­ra­nja u izno­su od dva mili­ju­na eura koje je bilo nami­je­nje­no Bijenalu tije­kom idu­će tri godi­ne, oštro osu­đu­ju­ći odlu­ku o ponov­nom otva­ra­nju ruskog paviljona.

Reagirala je i tali­jan­ska pre­mi­jer­ka Giorgia Meloni koja je izja­vi­la da vla­da ne dije­li odlu­ku o sudje­lo­va­nju Rusije, no nagla­siv­ši da priz­na­je auto­no­mi­ju Bijenala. S dru­ge stra­ne tu je pred­sjed­nik Bijenala, Pietrangelo Buttafuoco, koji bra­ni odlu­ku tvr­de­ći da Bijenale mora biti “vrt mira” i pros­tor za dija­log, a ne sud­ni­ca, te da je pos­tu­pao u skla­du sa zakonom.

Više od 20 europ­skih zema­lja služ­be­no je pro­s­vje­do­va­lo pro­tiv sudje­lo­va­nja Rusije, a mno­ge od njih su pot­vr­di­le da nji­ho­vi minis­tri kul­tu­re i služ­be­ne dele­ga­ci­je neće pri­sus­tvo­va­ti cere­mo­ni­ji otva­ra­nja. Među zem­lja­ma koje su naj­a­vi­le boj­kot ili pot­pi­sa­le pro­s­vjed­no pismo su: Hrvatska, Njemačka, Francuska, Poljska, Ukrajina, Švedska, Danska, Nizozemska, Belgija, Irska, Luksemburg i Norveška.

Ministrica kul­tu­re Nina Obuljen Koržinek pot­vr­di­la je da se Hrvatska pri­dru­žu­je boj­ko­tu služ­be­ne cere­mo­ni­je otva­ra­nja zbog pri­sut­nos­ti Rusije.

Bijenale u rasko­ra­ku: izme­đu eti­ke, auto­no­mi­je i ins­ti­tu­ci­onal­ne odgovornosti

Kriza oko žiri­ja ovo­go­diš­njeg Venecijanskog bije­na­la ne može se sves­ti na jed­nu odlu­ku niti na jed­nos­ta­van sukob “slo­bo­de” i “cen­zu­re”. Ona pri­je sve­ga poka­zu­je koli­ko su među­na­rod­ne kul­tur­ne ins­ti­tu­ci­je danas nes­prem­ne za situ­aci­je u koji­ma se umjet­nost, kul­tur­na diplo­ma­ci­ja i geopo­li­tič­ki kon­flik­ti izrav­no sudaraju.

Pokušaj dije­la žiri­ja da uve­de kri­te­rij vezan uz pos­tup­ke drža­va čiji su čel­ni­ci pod istra­gom Međunarodnog kaz­ne­nog suda može se razu­mje­ti kao moral­na i poli­tič­ka reak­ci­ja na aktu­al­ne suko­be, poseb­no u kon­tek­s­tu rata u Ukrajini i šire pola­ri­za­ci­je među­na­rod­nog kul­tur­nog pros­to­ra. Istovremeno, otvo­rio je pita­nje nači­na na koji se tak­vi kri­te­ri­ji defi­ni­ra­ju, pri­mje­nju­ju i ins­ti­tu­ci­onal­no legi­ti­mi­ra­ju, poseb­no u kon­tek­s­tu među­na­rod­nih kul­tur­nih mani­fes­ta­ci­ja koje poči­va­ju na nače­li­ma otvo­re­nos­ti i univerzalnosti.

S dru­ge stra­ne, reak­ci­ja orga­ni­za­to­ra – uki­da­nje žiri­ja i pre­pu­šta­nje odlu­ke publi­ci – poka­za­la je koli­ko je teško odr­ža­ti ins­ti­tu­ci­onal­nu auto­no­mi­ju i dos­ljed­nost u tre­nut­ku snaž­nih poli­tič­kih pri­ti­sa­ka. Takav potez može se tuma­či­ti kao poku­šaj smi­ri­va­nja kon­flik­ta, ali i kao znak izos­tan­ka una­pri­jed defi­ni­ra­nog okvi­ra za uprav­lja­nje kriz­nim situacijama.

Možda upra­vo tu leži mini­mal­ni kon­sen­zus oko kojeg bi se raz­li­či­te pozi­ci­je ipak mogle slo­ži­ti: kul­tur­ne ins­ti­tu­ci­je danas više ne mogu igno­ri­ra­ti poli­tič­ki kon­tekst u kojem dje­lu­ju, ali isto­vre­me­no ne mogu funk­ci­oni­ra­ti isklju­či­vo kroz ad hoc moral­ne ili poli­tič­ke reak­ci­je. Različite reak­ci­je poka­za­le su da danas više ne pos­to­ji kon­sen­zus oko toga gdje zavr­ša­va umjet­nič­ka auto­no­mi­ja, a gdje poči­nje kul­tur­na i poli­tič­ka odgo­vor­nost institucija.

Umjetnost ne pos­to­ji izvan druš­tva, ali ni kul­tur­ne ins­ti­tu­ci­je ne mogu dugo­roč­no ops­ta­ti bez jas­nih pro­ce­du­ra, tran­s­pa­rent­nih kri­te­ri­ja i struč­nog inte­gri­te­ta. Umjesto izbo­ra izme­đu isklju­či­va­nja i impro­vi­za­ci­je, čini se važ­ni­jim razvi­ja­ti mode­le koji kom­bi­ni­ra­ju struč­nu eva­lu­aci­ju, otvo­re­ni diskur­ziv­ni pros­tor i jas­nu kon­tek­s­tu­ali­za­ci­ju poli­tič­ki osjet­lji­vih sadržaja.

Moguće rje­še­nje ne leži ni u pot­pu­nom isklju­či­va­nju ni u impro­vi­za­ci­ji, nego u razvo­ju jas­ni­jih ins­ti­tu­ci­onal­nih okvi­ra za kriz­ne situ­aci­je. To podra­zu­mi­je­va una­pri­jed defi­ni­ra­ne etič­ke smjer­ni­ce, zadr­ža­va­nje struč­ne eva­lu­aci­je uz par­ti­ci­pa­tiv­ne mode­le publi­ke te jas­ni­je raz­li­ko­va­nje umjet­nič­ke auto­no­mi­je od držav­ne repre­zen­ta­ci­je. Jednako je važ­no jača­ti diskur­ziv­ne i edu­ka­tiv­ne pro­gra­me koji poli­tič­ke i druš­tve­ne kon­flik­te ne pre­šu­ću­ju, nego ih otva­ra­ju za kri­tič­ki dijalog.

Slučaj ovo­go­diš­njeg Bijenala poka­zu­je da pita­nje više nije tre­ba li umjet­nost biti poli­tič­na, nego kako kul­tur­ne ins­ti­tu­ci­je mogu odgo­vor­no uprav­lja­ti poli­tič­noš­ću koju više nije mogu­će izbjeći.

• bijenale u Veneciji