Anselmo Tumpić

Nakon raz­go­vo­ra s eki­pom stu­di­ja Sonda, odlu­či­li smo bolje upoz­na­ti Anselma Tumpića iz Rovinja, odne­dav­no kre­ativ­nog direk­to­ra Sonde. Nakon ste­če­ne diplo­me na kate­dri sli­kar­stva u Veneciji, Anselmo je radio za poz­na­te tali­jan­ske rek­lam­ne agen­ci­je te sura­đi­vao sa svjet­ski poz­na­tim kli­jen­ti­ma. Za svo­je dizaj­ner­ske i rek­lam­ne rado­ve višes­tru­ko je nagrađivan.

Prva rad­na iskus­tva ste­kao si rade­ći za Fabricu, cen­tar za komu­ni­ka­ci­ju gru­pe Benetton, u Trevisu. Fabrica je svo­je­vr­s­ni istra­ži­vač­ki labo­ra­to­rij, inku­ba­tor za mla­de talen­te iz cije­lo­ga svi­je­ta koji dola­ze razvi­ja­ti svo­ju kre­ativ­nost na podru­čje dizaj­na, glaz­be, foto­gra­fi­je, ogla­ša­va­nja i  komu­ni­ka­ci­je. Kako je na tebe utje­ca­lo to iskus­tvo i koli­ko ti je pomo­glo u dalj­njoj karijeri?

- Specifičnost Fabrice je u tome što daje pri­li­ku mla­dim talen­ti­ra­nim lju­di­ma da rade na kon­kret­nim pro­jek­ti­ma, a da za to naj­češ­će nema­ju nikak­va pos­lov­na iskus­tva. Tako sam i ja, s tek zavr­še­nom diplo­mom iz sli­kar­stva u Veneciji, dos­pio u Fabricu. Nakon što je moj por­t­fo­lio zami­je­ćen, bio sam na dvo­tjed­nom prob­nom peri­odu, a tre­ći sam tje­dan već radio za Fabricu jer mi je ponu­đe­no da osta­nem. Uslijedila je neo­pi­si­vo plod­na godi­na. Radio sam na raz­no­li­kim pro­jek­ti­ma, usa­vr­ša­vao sam svo­je vje­šti­ne i ste­kao važ­na pos­lov­na iskus­tva koja su bila zna­čaj­na za dalj­nji razvoj kari­je­re. Sve se to deša­va­lo na peri­fe­ri­ji Treviza, u cen­tru pos­lov­nog car­stva gru­pe Benetton, u moder­nom arhi­tek­ton­skom zda­nju japan­skog arhi­tek­ta Tadao Ando. Nakon što sam zavr­šio redov­nu godi­nu kao „stu­dent“ Fabrice, zapos­li­li su me te sam tamo radio još dvi­je godi­ne. Smatram da je za mene Fabrica bila iznim­no mjes­to za odras­ta­nje u kre­ativ­nom smis­lu. Bio sam u kon­tak­tu s kole­ga­ma iz cije­log svi­je­ta, rade­ći na pro­jek­ti­ma iz gra­fič­kog i indus­trij­skog dizaj­na te foto­gra­fi­ji i videu. To je mjes­to bilo odli­čan temelj za izgrad­nju dalj­nje kari­je­re. Međutim, došao je tre­nu­tak kada je tre­ba­lo napus­ti­ti to idi­lič­no „gni­jez­do“ i isku­si­ti stva­ran svijet.

 

Bio si art direk­to­rom tali­jan­skih rek­lam­nih agen­ci­ja Saatchi & Saatchi i DLVBBDO te si radio za kli­jen­te poput BMW‑a, časo­pi­sa Rolling Stones, MiniCoopera, Toyote i Swatcha. Koje bi rado­ve poseb­no izdvo­jio? S kojim kli­jen­tom si naj­bo­lje surađivao?

- Među nave­de­ni­ma sva­ka­ko bih izdvo­jio Mini, kao poseb­nog kli­jen­ta koji ima spe­ci­fi­čan odnos pre­ma kre­ativ­nos­ti. Iz vlas­ti­tog iskus­tva mogu izdvo­ji­ti aneg­do­tu na samom počet­ku rada u DLVBBDO. Nedugo nakon što sam došao u DLVBBDO, dobio sam pri­li­ku radi­ti na natje­ča­ju za novu Minijevu europ­sku kam­pa­nju. Nakon što smo pre­zen­ti­ra­li ide­ju kli­jen­tu, čeka­li smo manje od sat vre­me­na da saz­na­mo rezul­ta­te oda­bi­ra pobjed­nič­ke agen­ci­je. Bio je to čaro­ban tre­nu­tak, kli­jent je bez veli­kog dvo­um­lje­nja i ana­li­ze oda­brao baš moje rje­še­nje te sam nakon dva mje­se­ca oti­šao na sni­ma­nje kam­pa­nje u Los Angeles. Tada sam još naiv­no mis­lio kako sva­ki kli­jent može brzo i jed­nos­tav­no oda­bra­ti kva­li­tet­ne ide­je, kas­ni­je sam se uvje­rio da to baš i nije tako. Ideja je bila vrlo jed­nos­tav­na. Radi se o Mini Cooperu kao jako agil­nom i zabav­nom autu koji na rav­noj pus­tinj­skoj ces­ti izbje­ga­va komar­ce koji mu dola­ze iz suprot­nog smje­ra. U toj se rek­la­mi sam pro­izvod Mini, tj. liko­vi koji ga voze kre­ativ­no odno­se pre­ma okru­že­nju u kojem se nala­ze, nji­ho­va je zaba­va izbje­ga­va­ti kuk­ce auto­mo­bi­lom. I nama se u sva­kod­nev­noj vož­nji raz­ni kuk­ci sljep­lju­ju na vje­tro­bran i naj­ra­di­je bi ih izbje­gli da možemo.

 

Tvoji su rado­vi iz podru­čja ogla­ša­va­nja i dizaj­na višes­tru­ko nagra­đi­va­ni. Koje si sve nagra­de i priz­na­nja osvojio?

- Prvu sam nagra­du osvo­jio dok sam još bio stu­dent sli­kar­stva na Akademiji za umjet­nost u Veneciji i ta mi je nagra­da poseb­no važ­na. Osvojio sam dru­go mjes­to za izra­du jed­nog logo­ti­pa i nešto nov­ca kojim sam kupio svoj prvi kom­pju­ter, naj­važ­ni­ji alat u budu­ćoj pro­fe­si­ji. To mi je, još kao stu­den­tu, naj­vje­ro­jat­ni­je odre­di­lo smjer u kojem će se kas­ni­je razvi­ti moja kari­je­ra. Kao dru­gu važ­nu nagra­du, istak­nuo bih „Young Lion Competition“. To mi priz­na­nje dalo pri­li­ku da pro­ve­dem tje­dan dana u Cannesu za vri­je­me „Cannes Lion Internationala“, jed­nog od naj­važ­ni­jih fes­ti­va­la ogla­ša­va­nja u svi­je­tu. Tamo sam na jed­no­me mjes­tu, u par dana mogao vidje­ti naj­bo­lje rek­la­me iz cije­lo­ga svi­je­ta, dok još nisu pos­to­ja­le inter­net stra­ni­ce na koji­ma se mogu vidje­ti sve naj­ak­tu­al­ni­je rek­la­me. Bilo je i dru­gih nagra­da i sva­ka mi je  doni­je­la nešto dobro.

 

 

Koja je taj­na dobre rek­la­me? Misliš li da je danas teško biti kre­ati­van i ino­va­ti­van kad prev­la­da­va osje­ćaj da je sve već viđeno?

- Mislim da danas ima jako dobrih rek­la­ma, iako se čes­to doga­đa da te dobre rek­la­me ne dopru do nas. Reklame su usko pove­za­ne s trži­štem u kojem se nala­ze, pa sto­ga i s kul­tu­rom drža­ve u kojoj nas­ta­ju. Želim reći da ima dobrih rek­la­ma ovis­no o trži­štu u kojem su nas­ta­le. Naše trži­šte je jako malo, tako da je i manje pri­li­ka da se nađu dobre rek­la­me, ali ih ipak ima, iako ne uvi­jek u kla­sič­nim medi­ji­ma na koje smo navik­li. Zapravo su ogla­ša­va­nje i komu­ni­ka­ci­ja bren­do­va odav­no izaš­li iz svo­jih kla­sič­nih medi­ja kao što su TV, print oglas, bil­bo­ard te su izvan tih okvi­ra ponov­no pro­naš­li moguć­nost da budu kre­ativ­ni u novim medi­ji­ma kao sto su inte­gri­ra­ni, ambi­jent medi­ji i slič­no te se tako stvo­ri­la moguć­nost da se izbjeg­ne „deja vu“.

Evo jed­nog kon­kret­nog pri­mje­ra iz Rumunjske:

 

 

Prošle godi­ne pred­sta­vio si se publi­ci izlož­bom pod nazi­vom „Prototype“. O čemu je riječ?

- Sa seri­jom pred­me­ta koje sam nazvao „Prototype“ želio sam obje­di­ni­ti indus­trij­ski i gra­fič­ki dizajn, na način da stvo­rim umjet­nič­ki pro­izvod. Radi se o raz­li­či­tim pred­me­ti­ma koje nazi­vam pro­to­ti­po­vi zato što će oni uvi­jek to i osta­ti. Njihova je funk­ci­ja pre­vi­še opas­na da bi ih se indus­trij­ski pro­izve­lo. Uzet ću za pri­mjer pli­ša­nog medu: kraj­nja funk­ci­ja sva­ke pli­ša­ne igrač­ke je da uspa­va dije­te. Ja sam tu funk­ci­ju pli­ša­nog mede radi­ka­li­zi­rao tako da moj pli­ša­ni praš­čić bes­kru­pu­loz­no izvr­ša­va taj zada­tak, to jest uspav­lju­je dije­te uspav­lju­ju­ćim spre­jem. Isto tako i kasi­ca pra­si­ca u obli­ku ježa ima izo­š­tre­ne igle pune otro­va, koje šti­te nje­zin sadr­žaj. Svi ti pred­me­ti ima­ju pro­miš­ljen dizajn, ime i logo­tip te su sprem­ni za masov­nu pro­izvod­nju i pro­da­ju. Na taj način nji­ho­va ile­gal­na funk­ci­ja i pri­mam­ljiv dizajn stva­ra­ju neku vrstu «krat­kog spo­ja» i oni osta­ju samo prototipovi.

 

Na kojim si sve izlož­ba­ma do sada sudjelovao?

- Zadnje izlož­be na koje sam sudje­lo­vao bile su dvi­je izlož­be na lanj­skom “Salone del Mobile” u Milanu. Na nji­ma sam izlo­žio upra­vo ove pro­to­ti­po­ve. Posebno mi je dra­ga izlož­ba “Ultrabody”.Riječ je o skup­noj izlož­bi na  tem  tije­la kroz niz inter­dis­ci­pli­nar­nih rado­va izme­đu dizaj­na,  mode, arhi­tek­tu­re i umjet­nos­ti, a pred­stav­lja­la je odnos izme­đu tije­la i pros­to­ra. Na toj je izlož­bi bilo pred­stav­lje­no više od 200 rado­va raz­li­či­tih auto­ra. Neki od auto­ra koji su izla­ga­li već su ušli u povi­jest dizaj­na, umjet­nos­ti ili arhi­tek­tu­re. Bila mi je veli­ka čast izla­ga­ti zajed­no s nji­ma. Lanjske sam godi­ne izlo­žio  i na zagre­bač­koj izlož­bi koju orga­ni­zi­ra gru­pa Kontejner pod nazi­vom “Device Art”. Kasnije se ta izlož­ba pre­se­li­la i u Pragu. Prošlih sam godi­na izla­gao na raz­nim samos­tal­nim i skup­nim izložbama.
 
Radio si i za naj­ve­ću hrvat­sku ogla­ši­vač­ku agen­ci­ju Lowe Digitel. Možeš li uspo­re­di­ti našu mar­ke­tin­šku indus­tri­ju s onom ino­zem­nom? Koliko doma­će agen­ci­je pra­te svjet­ske trendove?

- U Digitel sam došao 2004. i bio godi­nu dana. Mislim da nema veli­ke raz­li­ke izme­đu doma­će i, opće­ni­to, ino­zem­ne ogla­ši­vač­ke sce­ne u kre­ativ­nom smis­lu, ali zato ima veli­ke raz­li­ke s nekim poje­di­nim zem­lja­ma koji su lide­ri ogla­ša­va­nja te na neki način pred­stav­lja­ju avan­gar­du u ogla­ša­va­nju u kre­ativ­nom smis­lu. Tijekom jed­ne radi­oni­ce raz­go­va­rao sam s John Pallantom, (Saatchi & Saatchi, Regional Creative Director, Europe, Middle East and Africa) i pitao ga kako to da u Engleskoj rade u pro­sje­ku tako dobre i uspješ­ne rek­la­me. Odgovor je bio jed­nos­ta­van: kli­jen­ti im to dozvo­lja­va­ju jer su godi­na­ma edu­ci­ra­ni i ima­ju povje­re­nja u agen­ci­je koje ih ser­vi­si­ra­ju, a i publi­ka je godi­na­ma edu­ci­ra­na i sprem­na na takav vid komu­ni­ci­ra­nja. Stvorila se kul­tu­ra ogla­ša­va­nja kod publi­ke, kli­jen­ta i agen­ci­je te oni pone­kad kao da pri­ča­ju istim jezikom.

 

 

Zanimljivo je da si se, nakon ostva­re­ne impre­siv­ne kari­je­re u Italiji, vra­tio u rod­nu Istru i odne­dav­no radiš u dizaj­ner­skom stu­di­ju Sonda. Kako to?

- Već sam neko­li­ko godi­na raz­miš­ljao o povrat­ku u Istru, a od dana kad smo se Jelena Šimunović, Sean Poropat i ja naš­li te popri­ča­li o otva­ra­nju zajed­nič­ke agen­ci­je koja bi bila neka vrsta pro­du­že­ne ruke stu­di­ja Sonde, zami­sao se ubr­zo i kon­kre­ti­zi­ra­la. Veliko je bogat­stvo naći lju­de slič­nih afi­ni­te­ta s koji­ma možeš dije­li­ti zajed­nič­ku vizi­ju i cilje­ve. Oni već godi­na­ma dje­lu­ju na doma­ćem, ali i među­na­rod­nom trži­štu, izgra­div­ši jed­nu real­nost kao što je višes­tru­ko nagra­đi­va­ni Studio Sonda, kako na doma­ćim tako i na stra­nim fes­ti­va­li­ma, smje­šten u opći­ni Vižinada. Stoga je za mene, nakon rada za „tuđe“ među­na­rod­ne ogla­ši­vač­ke mre­že, pri­mam­ljiv iza­zov upus­ti­ti se u nešto svo­je, a to zna­či zajed­nič­ki s kole­ga­ma stva­ra­ti našu vlas­ti­tu agen­ci­ju. Neusporediva je ins­pi­ra­tiv­na pred­nost radi­ti u istar­skom rural­nom okru­že­nju, sa željom da svo­jim radom, iskus­tvom i kva­li­tet­nim dizaj­nom dopri­ne­sem okru­že­nju iz kojeg potječem.

 

[lang_hr]
U kojem smje­ru bi volio da se dalje razvi­ja tvo­ja kari­je­ra? Planiraš li osta­ti u Istri ili?

- Svakako ću osta­ti u Istri. Želim zajed­no sa svo­jim kole­ga­ma, pored zajed­nič­ke agen­ci­je, ostva­ri­ti naš zajed­nič­ki veli­ki pro­jekt otva­ra­nja kre­ativ­nog centra/škole. Kao što smo već isti­ca­li u zaj­d­nič­kom inter­v­juu koji smo dali kao kolek­tiv Sonda, to je dugo­ro­čan pro­jekt koji bismo volje­li smjes­ti­ti upra­vo u jed­nu od napu­šte­nih i derut­nih ško­la koje se nala­ze diljem Istre. Na taj bi način oži­vi­li okol­no rural­no podru­čje, edu­ci­ra­li mla­de vlas­ti­tim iskus­tvom te bi pozi­va­li u gos­te struč­nja­ke iz svi­je­ta koji će, vje­ru­je­mo, vrlo rado dola­zi­ti nam u posjet kako bi radom dopri­ni­je­li našem kra­ju i odmo­rom uži­va­li u njemu.

[/lang_hr]

 

 

Tekst: L.Z

Foto: pri­vat­na arhi­va Anselmo Tumpić

• Anselmo Tumpić