Dunja Janković

Dunja Janković, umjet­ni­ca podri­je­tlom s Malog Lošinja u rod­nom je mjes­tu pokre­nu­la Škver Art Project, dovev­ši eks­pe­ri­men­tal­nu i rub­nu umjet­nost u nesva­ki­daš­nji pros­tor – bro­do­gra­di­li­šte. ŠKVER iz godi­ne u godi­nu okup­lja sve veći broj umjet­ni­ka iz Hrvatske i svi­je­ta, a kako je pro­tek­lo ovo­go­diš­nje peto izda­nje iz prve nam je ruke rek­la sama Dunja. 

 

 

[lang_hr]Prošlog tje­dan zavr­šio je 5. Škver Art Projekt čija si začet­ni­ca. Kako je nas­ta­la ide­ja o pokre­ta­nju jed­ne tak­ve mani­fes­ta­ci­je koja se odvi­ja na nesva­ki­daš­njoj loka­ci­ji: malo­lo­šinj­skom bro­do­gra­di­li­štu?[/lang_hr]

[lang_hr]- ŠKVER je od počet­ka zamiš­ljen kao mul­ti­me­di­jal­na rezi­den­ci­ja u tra­ja­nju od tje­dan do 10 dana gdje umjet­ni­ci sura­đu­ju među­sob­no ili rade na svo­jim solo pro­jek­ti­ma unu­tar bro­do­gra­di­li­šta te ima­ju pot­pu­no odri­je­še­ne ruke u izbo­ru medi­ja i nači­nu izved­be rada. Jedina zada­nost je da su pri­nu­đe­ni pri­la­go­di­ti se pros­to­ru živu­će indus­tri­je što zah­tje­va veli­ku dozu impro­vi­za­ci­je. Ali veći­ni umjet­ni­ka je upra­vo to iza­zov i u tak­voj atmo­sfe­ri se reali­zi­ra­ju mno­gi nevje­ro­jat­ni rado­vi i situacije.[/lang_hr]

[lang_hr]Nekako se sve oko ŠKVER‑a bazi­ra na spa­ja­nju nes­po­ji­vog: pri­je sve­ga umjet­nos­ti i indus­trij­skog pros­to­ra, s čime je pri­ča i poče­la pri­je 5 godi­na kada smo mura­li­ma osva­ja­li arhi­tek­tu­ru bro­do­gra­di­li­šta. Nakon toga se, iz godi­ne u godi­nu, pri­ča kre­nu­la širi­ti u smje­ro­ve koje u počet­ku nisam mogla ni pre­dvi­dje­ti, a tu naj­pri­je mis­lim na soci­jal­ni moment koji pos­ta­je sve kom­plek­s­ni­ji kroz godi­ne.[/lang_hr]

[lang_hr]Tako su se kre­nu­le doga­đa­ti surad­nje izme­đu umjet­ni­ka i rad­ni­ka bro­do­gra­di­li­šta na raz­li­či­tim pro­jek­ti­ma i u raz­li­či­tim medi­ji­ma. Utjecaj jed­nih na dru­ge je uza­ja­man i, iz godi­ne u godi­nu, sve jači i jači.[/lang_hr]

[lang_hr]Zatim tu se radi i o inte­re­sant­nom momen­tu pred­stav­lja­nja suvre­me­ne i eks­pe­ri­men­tal­ne umjet­nos­ti na jed­nom oto­ku, u jav­nos­ti koja nije navik­la na tak­ve umjet­nič­ke eska­pa­de. Zato osmiš­lja­va­mo raz­li­či­te meha­niz­me pre­zen­ta­ci­je kako bi pri­bli­ži­li taj zah­tjev­ni­ji sadr­žaj jav­nos­ti, gdje se naj­us­pješ­ni­jim poka­zu­je uklju­či­va­nje umjet­nič­kog sadr­ža­ja u jav­ne pros­to­re  i otoč­ku svakodnevicu.[/lang_hr]

[lang_hr]Što Škver predstavlja/znači Malom Lošinju?[/lang_hr]

[lang_hr]- Trenutno je to jedi­no doga­đa­nje u dome­ni izva­nins­ti­tu­ci­onal­ne suvre­me­ne umjet­nos­ti u Malom Lošinju. Osim toga jedan od cilje­va pro­jek­ta je pre­ba­ci­ti fokus s pred­stav­ljač­kog dje­la na pro­ces­ni, stva­ra­lač­ki dio te pro­du­bi­ti i poja­ča­ti komu­ni­ka­ci­ju gos­tu­ju­ćih umjet­ni­ka s lokal­nom sre­di­nom i s rad­ni­ci­ma u bro­do­gra­di­li­štu. [/lang_hr]

[lang_hr]Kako se Lošinj kom­plet­no i korje­ni­to pre­us­mje­ra­va samo na turi­zam i to onaj gdje se zvjez­di­ce dižu do u nebe­sa, čini mi se da, para­lel­no s time, krž­lja pro­toč­nost rele­vant­nih i inte­re­sant­nih infor­ma­ci­ja koje dola­ze izvan oto­ka. Sve manje i manje je ovo des­ti­na­ci­ja mla­dih lju­di koji su nosi­oci svje­ži­ne, nes­pu­ta­nos­ti i novih ide­ja, a sve više se radi na tome da se otok izo­li­ra u neke eli­tis­tič­ke okvi­re koji, po meni, nika­ko ne pogo­du­ju razvo­ju raz­no­vr­s­nog lokal­nog živo­ta. [/lang_hr]

[lang_hr]ŠKVER u ovak­vim uvje­ti­ma nali­ku­je na uto­pis­tič­ki pot­hvat, ali nadam se da je utje­caj na razvoj neke zdra­ve duhov­ne kli­me na oto­ku, ipak moguć. Ono naj­važ­ni­je, u pro­jekt se uklju­ču­ju mla­di lju­di koji se pos­te­pe­no osna­žu­ju i poči­nju se i sami orga­ni­zi­ra­ti i reali­zi­ra­ti svo­je ide­je. [/lang_hr]

[lang_hr]S dru­ge stra­ne, mis­lim da ŠKVER utje­če na kre­ira­nje pozi­tiv­ne sli­ke o indus­tri­ji bro­do­grad­nje i nje­noj svr­ho­vi­tos­ti, a nadam se da pozi­tiv­no dje­lu­je­mo i na rad­ni­ke koji­ma sva­ke godi­ne dono­si­mo tu pro­mje­nu u ruti­ni ili ih makar zabav­lja­mo svo­jim smi­ješ­nim projektima.[/lang_hr]

[lang_hr]Nekako se nadam da se ove aktiv­nos­ti ure­zu­ju u kolek­tiv­nu svijest/povijest oto­ka te da će se jav­nost jače akti­vi­ra­ti i odre­agi­ra­ti, ako ne sada, onda kada za to dođe vrijeme.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Što je obi­lje­ži­lo ovo­go­diš­nji, jubi­lar­ni Škver? Tko je sve sudje­lo­vao?[/lang_hr]

[lang_hr]- Ovogodišnji ŠKVER je bro­jio oko 30-ak gos­tu­ju­ćih umjet­ni­ka iz Hrvatske i ino­zem­s­tva (Slovenija, Srbija, Švedska, Francuska, SAD) iz podru­čja stri­pa, ilus­tra­ci­je, foto­gra­fi­je, videa, sound arta, ani­ma­ci­je itd…[/lang_hr]

[lang_hr]Jedna od karak­te­ris­ti­ka ovo­go­diš­njeg ŠKVER‑a je pove­ćan broj doga­đa­ja koji su se zbi­va­li u jav­nim pros­to­ri­ma i komu­ni­ci­ra­li s otoč­kom sva­kod­ne­vi­com. [/lang_hr]

[lang_hr]ŠKVER smo otvo­ri­li ribar­skom feštom u umjet­nič­kom izda­nju, orga­ni­zi­ra­nom kroz nevje­ro­ja­tan tim­ski rad s riba­ri­ma, škve­ra­ni­ma i cije­lom ple­ja­dom poje­di­na­ca, te smo uspje­li imple­men­ti­ra­ti  suvre­me­nu i eks­pe­ri­men­tal­nu umjet­nost u tra­di­ci­onal­ni okvir. [/lang_hr]

[lang_hr]Tako je hrpa lju­di mogla vidje­ti ins­ta­la­ci­ju Davora Sanvicentija – mje­sec (izra­đen i podig­nut od stra­ne rad­ni­ka bro­do­gra­di­li­šta) pos­tav­ljen na rt u bli­zi­ni ribar­ske luči­ce gdje se fešta odr­ža­va­la. Mjesec je bio vid­ljiv iz sko­ro sva­ke pozi­ci­je u luči­ci, a i šire te je čak neke lju­de pri­vu­kao iz dale­ka i cije­lu je večer pod­sje­ćao na začud­nost mani­fes­ta­ci­je.[/lang_hr]

[lang_hr]Lina Rica, Boštjan Čadež i Željko Bašković su, pak, cije­lu luči­cu pre­kri­li pro­jek­ci­ja­ma, digi­tal­nim i ana­log­nim, na taj način mije­nja­ju­ći iden­ti­tet mjes­ta, uz nevje­ro­jat­no dobar ple­s­njak zahva­lju­ju­ći Joži Boloniću, Dj‑u i ŠKVER-skoj muzi od samih poče­ta­ka pro­jek­ta. Bilo je tu i ribe i har­mo­ni­ke i vina i još koje­če­ga. Eklektično i možda ne za sva­či­ji ukus, ali po mom miš­lje­nju, total­ni uspjeh.[/lang_hr]

[lang_hr]Zatim smo ima­li Float On cine­ma, pro­jek­ci­ju eks­pe­ri­men­tal­nih videa ame­rič­kog labe­la Undervolt & Co, koja se odvi­ja­la na bro­du-diza­li­ci i, iako nismo isplo­vi­li na more, fil­mo­ve smo gle­da­li plu­ta­ju­ći, sigur­no usi­dre­ni. [/lang_hr]

[lang_hr]Sajam knji­ga i pos­te­ra se odvi­jao u ribar­ni­ci, a SHOW OFF pred­stav­lja­nje umjet­ni­ka, kolek­ti­va i fes­ti­va­la se odvi­ja­lo na ljet­noj pozor­ni­ci Gradske knjiž­ni­ce.[/lang_hr]

[lang_hr]Jedan od hig­hlig­h­ta ovo­ga ŠKVER‑a je bio tur­nir u boća­nju gdje su se po timo­vi­ma izmi­je­ša­li umjet­ni­ci, rad­ni­ci bro­do­gra­di­li­šta i pro­fe­si­onal­ni boća­ri te se igra i dru­že­nje odvi­ja­lo sati­ma u geni­jal­noj atmo­sfe­ri. Pehare i meda­lje je napra­vio Nikola Haluška, jedan od rad­ni­ka bro­do­gra­di­li­šta koji i ina­če sva­ke godi­ne izne­na­di sa skul­p­tu­ra­ma koje izra­đu­je bok uz bok s gos­tu­ju­ćim umjet­ni­ci­ma.[/lang_hr]

[lang_hr]I na kra­ju, tra­di­ci­onal­na Otvorena vra­ta ŠKVER‑a su zad­nji dan pro­jek­ta gdje se pozi­va jav­nost da posje­ti bro­do­gra­di­li­šte i vidi rezul­ta­te pro­jek­ta. To je cje­lo­ve­čer­nje doga­đa­nje gdje bro­do­gra­di­li­šte popri­ma ulo­gu ogrom­no­ga igra­li­šta, koje ne samo što dobro izgle­da nego nudi izne­na­đe­nje na sva­kom uglu. Projekcije su izra­nja­le iz vode, ins­ta­la­ci­je su visje­le u hala­ma, pro­te­za­le se na oro­nu­lim ele­men­ti­ma, rad­ni­ci su rošti­lja­li i hra­ni­li mase, mje­sec se pono­vo poja­vio na doku, svir­ki­ca se odvi­ja­la u škver­skom ambi­jen­tu oku­pa­nom map­pin­gom i još što­šta do dubo­ko u noć.[/lang_hr]

[lang_hr]Ali sve to zvu­či suho­par­no u rije­či­ma i reče­ni­ca­ma. Više infor­ma­ci­ja o umjet­ni­ci­ma i doga­đa­nji­ma može se naći onli­ne na website‑u koji nam je inge­ni­oz­no slo­žio naš dizaj­ner Niko Mihaljević, pri­ka­čiv­ši se na sajt turis­tič­ke zajed­ni­ce. Jer mi haki­ra­mo otok vitalnosti:[/lang_hr]

[lang_hr]http://www.skver-art.com/ [/lang_hr]

[lang_hr] i na Facebooku:[/lang_hr]

[lang_hr]https://www.facebook.com/pages/%C5%A0KVER/116010915108725 [/lang_hr]

 

 

[lang_hr]S kojim si se rado­vi­ma pred­sta­vi­la publi­ci?[/lang_hr]

[lang_hr]- Ove godi­ne sam bila isklju­či­vo u ulo­zi orga­ni­za­to­ri­ce. Iako je u orga­ni­za­ci­ji bilo više lju­di nego ika­da i iako su nevje­ro­ja­tan dio pos­la odra­đi­va­le kus­to­si­ce iz Rijeke, Vana Gović, Ivana Lučić i Domagoj Buljan, pos­la je bilo više nego ika­da.  Prethodnih godi­na sam se tru­di­la na neki način sudje­lo­va­ti u stva­ra­nju i pogo­to­vo sura­đi­va­ti s nekim od mili­jun meni dra­gih umjet­ni­ka, među­tim shva­ti­la sam da je to sko­ro pa nemo­gu­ća misi­ja s obzi­rom na koli­či­nu pos­la koji dono­si orga­ni­zi­ra­nje ovak­vog pro­jek­ta. Problem je u tome jšto se hrpa toga bazi­ra na impro­vi­za­ci­ji s obzi­rom da na oto­ku ne pos­to­ji infras­truk­tu­ra za odvi­ja­nje sadr­ža­ja koje ŠKVER nudi. [/lang_hr]

 

[lang_hr]Iza tebe su broj­ne, što skup­ne, što samos­tal­ne izlož­be u Hrvatskoj i ino­zem­s­tvu. Koju bi izdvo­ji­la kao naj­z­na­čaj­ni­ju?[/lang_hr]

[lang_hr]- Najdraže izlož­be su mi one gdje imam malo više pros­to­ra za igru s pos­ta­vom. Kako se naj­vi­še bavim stri­po­vi­ma, izla­ga­nje u gale­ri­ja­ma nije pri­rod­no sta­ni­šte za moje rado­ve pa zbog toga izla­ga­nje shva­ćam više kao moment u koje­mu imam pri­li­ku doča­ra­ti gle­da­oci­ma taj moj svi­jet ili barem dje­lić atmo­sfe­re toga svi­je­ta. [/lang_hr]

[lang_hr]Do sada sam se koris­ti­la vide­om, per­for­man­som, mura­li­ma, ins­ta­la­ci­ja­ma da bi kroz sim­bi­ozu raz­li­či­tih medi­ja zapra­vo pred­sta­vi­la strip. Na mom website‑u ima nešto doku­men­ta­ci­je od tih izla­gač­kih eks­pe­ri­me­na­ta.[/lang_hr]

[lang_hr]Na izlož­bi hrvat­skog stri­pa u Francuskoj, u Parizu, dobi­la sam čita­vu jed­nu sobu u izla­gač­kom pros­to­ru i odri­je­še­ne ruke. Imala sam vre­me­na raz­mis­li­ti o pos­ta­vu, a pros­tor je bio dos­ta zah­tje­van u smis­lu da je nepra­vi­lan i zido­vi su laga­no zaob­lje­ni. Tako sam svo­je rado­ve izlo­ži­la po prin­ci­pu kola­ža. Kolažirala sam zido­ve svo­jim rado­vi­ma, nedo­vr­še­nim dije­lo­vi­ma rado­va, dru­gim pred­me­ti­ma (koma­di­ma drva, figu­ri­ca­ma itd.) koji su u kore­la­ci­ji jed­ni sa dru­gi­ma pre­uzi­ma­li nova zna­če­nja i pos­ta­ja­li svo­je­vr­s­ni zna­ko­vi koji zovu na išči­ta­va­nje zidova.[/lang_hr]

http://tripica.org/project/soft-wall/ 

[lang_hr]Prošlo pro­lje­će u Beogradu u CZKD‑u na otva­ra­nju Novog Doba, fes­ti­va­la nes­vr­sta­nog stri­pa, sam “izve­la” strip: u ulo­zi nara­to­ra, čita­la sam tekst svo­ga aps­trak­t­nog gif stri­pa pro­ji­ci­ra­nog na plat­no, koji ina­če ima svo­ju inkar­na­ci­ju i na webu (http://0o0o000.tumblr.com/) i u tiska­nim izda­nji­ma. To su ti neki novi for­ma­ti stri­pa koji­ma se bavim već duže vri­je­me. Izlazak strip for­me izvan okvi­ra knji­ge. [/lang_hr]

 

[lang_hr]Gdje crpiš ins­pi­ra­ci­ju za svo­je rado­ve? Koju tema­ti­ku pre­fe­ri­raš?[/lang_hr]

- Inspiraciju naj­češ­će crpim kroz sam pro­ces rada. S obzi­rom da se u stri­pu više ne bavim «figu­ra­tiv­nim» nara­ti­vom, imam slo­bo­du da nak­nad­no kre­iram pri­ču, ili bolje reče­no, rit­mič­ni niz. Svuda oko sebe imam trig­ge­re zahva­lju­ju­ći koji­ma kre­nem radi­ti u odre­đe­nom smje­ru koji se onda širi ili mije­nja kroz pro­ces rada te kroz pre­ska­ka­nje iz jed­nog medi­ja u dru­gi. Dakle, ne koris­tim nuž­no samo crtež ili kolaž ili zvuk ili kom­pju­ter već sva­ku ide­ju prov­la­čim kroz više medi­ja da vidim kako će se pona­ša­ti. Kroz te medij­ske tran­s­la­ci­je se rađa još mali mili­jun ide­ja i novih problematika.

Dakle, da, pro­ces je naj­ve­ća inspiracija.

 

[lang_hr]Strip, ilus­tra­ci­ja, dizajn? Kojom for­mom naj­bo­lje izra­ža­vaš svo­je misli/poruke?[/lang_hr]

[lang_hr]- Strip, u ovom obli­ku kako ga ja shva­ćam, obu­hva­ća apso­lut­no sve te medi­je, a i šire. Ako ga kre­nem pri­la­go­đa­va­ti kom­pju­te­ru i inte­rak­tiv­noj plat­for­mi inter­ne­ta, tu mogu još uba­ci­ti i pokret i zvuk i inte­rak­tiv­nost. Teoretski, ako ga kre­nem stva­ra­ti u pros­to­ru, koris­tim se i dizaj­nom i arhi­tek­tu­rom. [/lang_hr]

[lang_hr]Ako se pogle­da i tra­di­ci­onal­ni, nazo­vi­mo «figu­ra­tiv­ni» strip, on, tako­đer, zah­tje­va kori­šte­nje kadri­ra­nja, zatim dizajn inte­ri­je­ra, eks­te­ri­je­ra, pred­me­ta i kos­ti­ma, glu­mu, knji­žev­nost, ritam itd.[/lang_hr]

[lang_hr]Zato obo­ža­vam taj medij, bez­gra­nič­no je otvo­ren i pun moguć­nos­ti, a nje­go­va nisko budžet­nost i rela­tiv­na nepo­pu­lar­nost u mains­tre­am život­nom pros­to­ru, ga čini još slo­bod­ni­jim i nes­pu­ta­ni­jim. [/lang_hr]

 

[lang_hr]Nakon zavr­še­ne Likovne aka­de­mi­je u Zagrebu, upi­sa­la si pos­t­di­plom­ski na School of Visual Arts u New Yorku. Kakvo je bilo tvo­je iskus­tvo s NY-om?[/lang_hr]

[lang_hr]- New York vje­ro­jat­no pred­stav­lja jed­nu od naj­ve­ćih pre­kret­ni­ca u mom radu s obzi­rom da sam pot­pu­no pre­lo­mi­la smjer i živo­ta i stva­ra­nja. Izobilje iskus­ta­va, infor­ma­ci­ja i poz­nans­ta­va i total­no pro­ši­ri­va­nje vidi­ka. Ipak kao grad za život mi nika­ko nije legao, ali mi je zato ostao jed­no od naj­bo­ljih mjes­ta za posje­te. [/lang_hr]

[lang_hr]Nakon zavr­šet­ka pos­t­di­plom­skog u NY‑u pre­se­li­la sam se u Portland, OR, jedan od naj­pro­gre­siv­ni­jih gra­do­va u SAD‑u, gdje sam nas­ta­vi­la aktiv­no sudje­lo­va­ti na por­tlan­d­skoj umjet­nič­koj sce­ni. Taj grad toplo pre­po­ru­čam sva­ko­me tko se odlu­či posje­ti­ti SAD, a htio bi vidje­ti svje­žu i hiper­pro­duk­tiv­nu umjet­nič­ku sce­nu. I tako, nakon 7 godi­na ame­rič­kog iskus­tva, vra­tih se ja na otok.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Za pet godi­na vidim se… ?[/lang_hr]

[lang_hr]- Pustila bih to pita­nje otvo­re­no. Toliko sam zabav­lje­na tre­nut­kom i sadaš­njoš­ću da bih još neko vri­je­me volje­la funk­ci­oni­ra­ti na taj način, ovdje i sada.[/lang_hr]

Tekst: Lorna Zimolo

Foto: pri­vat­na arhi­va Dunje Janković

• Dunja Janković
• Škver Art Project