Dušan Kranjc

[lang_hr]Mlad, talen­ti­ran, uspje­šan, poz­nat diljem svi­je­ta, a ima čak i svo­ju gru­pu obo­ža­va­te­lji­ca. On je Dušan Kranjc, pul­ski bub­njar i član 2Cellosa, a što smo još o nje­mu saz­na­li dono­si­mo u nas­tav­ku.[/lang_hr]

[lang_hr]Koliko dugo svi­raš bub­nje­ve? Kako je zapra­vo sve poče­lo i što te pri­vuk­lo baš tom ins­tru­men­tu?[/lang_hr]

[lang_hr]- Sviram od pete godi­ne, pre­ra­no da bih se uop­će sje­ćao. Mislim da je poče­lo od toga što je ritam bio prva stvar koju sam regis­tri­rao kod glaz­be. Velikim dije­lom zas­luž­na je rock muzi­ka koju je moj tata skup­ljao. Roditelji su mi uvi­jek bili naj­ve­ća podr­ška. Bio sam frus­tri­ran time što nisam znao što se svi­ra u tim pje­sma­ma, a mama nije zna­la kako da mi pomog­ne i tra­ži­la je pri­vat­ne lek­ci­je za mene. Nakon što sam od njih dobio prvi bubanj, pri­vu­kao me fizič­ki aspekt svi­ra­nja i to što je bubanj vizu­al­no jako jed­nos­ta­van ins­tru­ment. Zato je toli­ko atrak­ti­van. I malo dije­te može shva­ti­ti kako se pro­izvo­di zvuk na nje­mu, ali tre­ning je besko­na­čan kao i za sva­ki dru­gi instrument.[/lang_hr]

[lang_hr]Od 2011. godi­ne član si 2Cellosa. Kako je nas­ta­la ta surad­nja?[/lang_hr]

[lang_hr]- Stjepanov brat Miron i ja smo zajed­no stu­di­ra­li na aka­de­mi­ji u Austriji i svi­ra­li u raz­li­či­tim jazz kom­bi­na­ci­ja­ma puno pri­je toga. Oduvijek sam poz­na­vao nje­go­vu obi­telj, iako Stjepana nikad nisam vidio, samo slu­šao o nje­mu. Uvijek su nas brka­li u ško­li, valj­da smo pri­je bili fizič­ki slič­ni. Upoznali smo se na jed­nom od mojih Big Band kon­ce­ra­ta u Puli. Stjepan i ja smo karak­ter­no odmah klik­nu­li što je rezul­ti­ra­lo veli­kim pri­ja­telj­stvom koje se nije nima­lo pro­mi­je­ni­lo do danas. Samo neko­li­ko dana pri­je nego što je 2Cellos pos­ti­gao pla­ne­tar­ni uspjeh, pro­ba­va­li smo u pod­zem­lju Rojca u Puli nekak­ve rock eks­pe­ri­men­te na bub­nju i čelu slič­ne ono­me što danas radi­mo. Danas više ne pre­ska­če­mo lok­ve do pros­to­ri­je za pro­be (smi­jeh), zapra­vo ne stig­ne­mo pro­ba­va­ti više. Zvali su me nakon pola godi­ne tur­ne­je s Eltonom Johnom kako bi zapo­če­li vlas­ti­tu solo karijeru.[/lang_hr]

[lang_hr]2Cellos su uis­ti­nu svjet­ska sen­za­ci­ja i tre­nut­no naš naj­bo­lji izvoz­ni glaz­be­ni pro­izvod. Kao nji­hov tre­ći član i sam si ubr­zo ste­kao svjet­sku sla­vu. Jesi li sve to oče­ki­vao, odnos­no pri­želj­ki­vao? Sigurno ti se život pre­ko noći pre­okre­nuo nagla­vač­ke…?[/lang_hr]

[lang_hr]- Da, tome sam uvi­jek težio iako mis­lim da mi ta tež­nja nika­da nije pomo­gla. Osim što sam pos­ta­vio viso­ke cilje­ve. Zapravo tek kad sam otpus­tio sve nade da išta mogu napra­vi­ti to se dogo­di­lo. Prvo sam ispao s fakul­te­ta lju­bo­mo­ran što su neki dru­gi lju­di na tur­ne­ji. Zatim sam tra­žio posao orkes­tral­nog glaz­be­ni­ka na kru­ze­ru samo da više ne sje­dim doma. Ovo me naš­lo kao konač­no ostva­re­nje ono­ga što sam zapra­vo htio. Pronašao sam se u tome savr­še­no i od tada nepres­ta­no leti­mo svi­je­tom, a fano­vi lete za nama. Tako su Hrvatsku posje­ti­li 2Cellos fano­vi iz Japana i Amerike, a moja gru­pa obo­ža­va­te­lji­ca zove se Drum Girls.[/lang_hr]

[lang_hr]Gdje si do sada sve nas­tu­pao s nji­ma? Koji ti je nas­tup ostao u poseb­nom sje­ća­nju?[/lang_hr]

[lang_hr]- Nastupali smo gdje god u svi­je­tu ima raz­gla­sa. Nemoguće je uop­će sje­ti­ti se sve­ga. Od meni naj­dra­žih tur­ne­ja izdvo­jio bih Japan, Koreju, Australiju, Ameriku sku­pa s Brazilom i Meksikom, Singapur, Tursku, Englesku i to je ono što mi prvo pada na pamet. Većinu već zna­mo da ćemo posje­ti­ti opet u roku od par mje­se­ci. Upravo leti­mo u Dubai čemu se poseb­no radu­jem. Koncerti doma su još poseb­ni­ja pri­ča. Osjećamo duplo veću odgo­vor­nost oko pri­pre­me, veli­ka su oče­ki­va­nja i to smo pre­tvo­ri­li u neko­li­ko kom­plet­no snim­lje­nih kon­ce­ra­ta kao što su: Arena Zagreb i Arena Pula.[/lang_hr]

[lang_hr]Pretpostavljamo da je proš­lo­go­diš­nji nas­tup u krca­toj pul­skoj Areni ipak pri­ča za sebe… Kakav je osje­ćaj bio svi­ra­ti „kod kuće“, pred pre­te­ži­to doma­ćom publi­kom?[/lang_hr]

[lang_hr]- Tresli smo se svi iza u bac­k­s­ta­geu. OK, ne baš poseb­no straš­no, ali bilo je pri­ti­ska s neko­li­ko stra­na: pla­ni­ra­na snim­ka cije­log kon­cer­ta uklju­ču­ju­ći i kame­ru iz zra­ka, neko­li­ko novih izved­ba koje su bile teh­nič­ki zah­tjev­ne i prvi put snim­lje­ne, lju­di koji nas zna­ju i pri­ja­te­lji koji nam vole sudi­ti (smi­jeh). Ipak, to je kon­cert snim­ljen u poseb­nom ambi­jen­tu i pri­lič­no repre­zen­ta­ti­van za vanj­sku publi­ku. Nema puno tak­vih sni­ma­ka na internetu.[/lang_hr]

[lang_hr]Koju pje­smu od 2Cellosa naj­vi­še voliš svi­ra­ti?[/lang_hr]

[lang_hr]- Voodoo People.[/lang_hr]

[lang_hr]Što slu­šaš u pri­vat­nom živo­tu? Koga bi naveo kao svo­je glaz­be­ne uzo­re?[/lang_hr]

[lang_hr]- Trenutno slu­šam pre­te­ži­to hip hop, jazz, rock i metal. Volim dobre tek­s­to­ve i son­gwri­te­re u bilo kojoj glaz­bi, kao što je Ed Sheeran koji je na istom mana­ge­men­tu s nama. Rekao bih da nala­zim više uzo­ra u sve­mu osta­lom nego isklju­či­vo u bub­nja­ri­ma. Volim ritam i način na koji repe­ri fra­zi­ra­ju i sla­žu rije­či, volim pokret i emo­ci­je koje glaz­ba uzro­ku­je. To mi je puno veća ins­pi­ra­ci­ja nego kako tko svira.[/lang_hr]

[lang_hr]Koji su ti dalj­nji pla­no­vi u kari­je­ri? A neo­s­tva­re­na želja?[/lang_hr]

[lang_hr]- Budući da kari­je­ra za sad ide samo uzlaz­no, želim da nas­ta­vi tim putem. Od neo­s­tva­re­nih želja, volio bih sura­đi­va­ti s nekom rock i pop legen­dom kao što moji kole­ge rade s Eltonom. Od Keith Richardsa do Stinga. Također, htio bih lan­si­ra­ti svoj solo pro­jekt jed­nog dana.[/lang_hr]

[lang_hr]Razgovarala Lorna ZIMOLO[/lang_hr]

 

• 2Cellos
• Drum Girls
• Dušan Kranjc