2. Bijenale industrijske umjetnosti (IAB 2018) – Labin, Pula, Rijeka: 21. srpanj – 28. Listopad 2018.

05.09.2017.

Bijenale indus­trij­ske umjet­nos­ti (Industrial Art Biennial – IAB) pro­jekt je umjet­nič­kog kolek­ti­va Labin Art Express XXI (u nas­tav­ku L.A.E.), koji će idu­će, 2018. godi­ne, doži­vje­ti svo­je dru­go izda­nje. Konceptualno mu je pret­ho­dio među­na­rod­ni umjet­nič­ki fes­ti­val-labo­ra­to­rij TRANSART – zapo­čet još 1999., tako­đer u orga­ni­za­ci­ji L.A.E., koji je ten­di­rao inte­rak­tiv­noj umjet­nos­ti nas­ta­loj kroz U smjeru svega_Bor(RS)_iz arhiva LAE (1200x1179)komu­ni­ka­ci­ju, kako izme­đu samih invol­vi­ra­nih umjet­ni­ka, tako i kroz surad­nju s lokal­nom zajed­ni­com, te s foku­som na novo­me­dij­sku umjet­nost. Od samih poče­ta­ka L.A.E. je svo­je dje­lo­va­nje bazi­rao  na spe­ci­fič­noj indus­trij­skoj topo­gra­fi­ji gra­da Labina i šire oko­li­ce (Plomin, Raša, Rabac, Krapan, Bršica,…) pokre­nuv­ši pred čet­vrt sto­lje­ća pro­jekt pre­tvor­be biv­šeg labin­skog rud­ni­ka (IU “Raša”) u futu­ris­tič­ki Podzemni grad 21. sto­lje­ća, koji bi u sebi imple­men­ti­rao sve sadr­ža­je jed­nog vele­gra­da, ali s kul­tu­rom i umjet­noš­ću kao vode­ćim nače­lom. U skla­du s nave­de­nim, ovo je Bijenale osmiš­lje­no kao plat­for­ma za pro­pi­ti­va­nje slo­že­nog sku­pa pro­ble­ma­ti­ka, od pre­tva­ra­nja indus­trij­ske dis­to­pi­je u kul­tu­ral­nu uto­pi­ju (pre­tvor­ba rud­ni­ka u “Podzemni grad XXI”), pa do pita­nja inte­rak­ci­je svi­je­ta indus­tri­je – uklju­ču­ju­ći tu i kul­tur­ni turi­zam te indus­tri­ju zaba­ve – i svi­je­ta umjet­nos­ti, uz zadr­ža­va­nje kri­tič­ke dis­tan­ce spram mogu­ćih, konač­nih, zaklju­ča­ka, u stal­nom poku­ša­ju izna­la­že­nja osjet­lji­ve i naj­pro­duk­tiv­ni­je “gra­ni­ce”, ne samo izme­đu umjet­nič­kog i indus­trij­skog diskur­za, veći i one koja bi naj­a­dek­vat­ni­je balan­si­ra­la inte­rak­ci­ju izme­đu čovje­ka i nje­go­va razvo­ja u kon­tek­s­tu upo­ra­be i razvo­ja zna­nos­ti i tehnologije.

2. Bijenale indus­trij­ske umjet­nos­ti (IAB 2018) osim u Labinu (KuC „Lamparna“, Gradska knjiž­ni­ca, Pijacal,…) odr­žat će se i na neko­li­ko loka­ci­ja u Puli u surad­nji s Arheološkim muze­jom Istre te u Rijeci  u surad­nji s Muzejom moder­ne i suvre­me­ne umjet­nos­ti (nova loka­ci­ja u Rikardu Benčiću), kao jed­na od prvih aktiv­nos­ti pro­jek­ta “Rijeka Europska pri­jes­tol­ni­ca kul­tu­re 2020.” koja će se nas­ta­vi­ti i 2020. godi­ne s 3. Bijenalom indus­trij­ske umjet­nos­ti. Za raz­li­ku od pret­hod­nih, 2. Bijenale, koje će tra­ja­ti od 21. srp­nja do 28. lis­to­pa­da 2018., pred­sta­vi­ti će niz spe­ci­fič­nih, poseb­no za ovo Bijenale pro­du­ci­ra­nih umjet­nič­kih pro­je­ka­ta, a pored izlož­bi biti će  reali­zi­ran niz diskur­ziv­nih i per­for­ma­tiv­nih pro­gra­ma. 2. Bijenale indus­trij­ske umjet­nos­ti kuri­ra­ti će kus­to­ski kolek­tiv „Što, kako i za koga/WHW” iz WHW_1 (1200x800)Zagreba, koji je za pola­zi­šte uzeo spe­ci­fič­ne teme koje pro­iz­la­ze iz lokal­nog kon­tek­s­ta, odre­đe­nog ponaj­pri­je uvje­ti­ma i pos­lje­di­ca­ma post-indus­tri­ja­li­za­ci­je i turiz­ma. S nas­lo­vom U smje­ru sve­ga Bijenale želi pro­pi­ta­ti druš­tve­ne uvje­to­va­nos­ti poj­ma i kon­cep­ta pri­ro­de koja se oči­ta­va ponaj­pri­je kao kons­trukt kapi­ta­la i ljud­skog djelovanja.

“Neke od tema zahva­ti­ti će odnos umjet­nos­ti pre­ma suvre­me­nim odno­si­ma rada i migra­ci­ja, raz­li­či­tim zajed­ni­ca­ma i soli­dar­nos­ti, eks­trak­ti­viz­mu i eko­lo­gi­ji. Priprema 2. Bijenala zapo­či­nje istra­ži­va­njem soci­jal­nih, poli­tič­kih i eko­nom­skih spe­ci­fič­nos­ti lokal­nih zajed­ni­ca, s nagla­skom na pita­nji­ma inter­kul­tu­ral­nos­ti te uklju­či­va­nja mar­gi­na­li­zi­ra­nih i ranji­vih druš­tve­nih sku­pi­na u par­ti­ci­pa­tiv­ne umjet­nič­ke sadr­ža­je.” (izva­dak iz tek­s­ta “Iznad zem­lje”, WHW, srpanj 2017.).

“Osim neme­si­sa turiz­ma, bije­na­le koje je ini­ci­jal­no pokre­nu­to u sklo­pu šireg poku­ša­ja revi­ta­li­za­ci­je indus­trij­skih ruina biv­šeg rud­ni­ka (zatvo­re­nog 1988.) i nji­ho­vog upi­si­va­nja u kom­pe­ti­tiv­nu mre­žu poten­ci­jal­nih turis­tič­kih ruta, u svom 2. izda­nju pri­la­go­đa­va se i pri­ti­sku neo-libe­ral­ne logi­ke ras­ta (‘ako ne ras­teš, zna­či da padaš’), kao i tre­nut­noj konjun­k­tu­ri kul­tur­ne pro­duk­ci­je saže­toj u pro­jek­tu Rijeka L.A.E. XXI (D.Zahtila & D.Stojnić)EPK 2020, te se osim u Labinu, isto­dob­no odr­ža­va u Puli i Rijeci. To geograf­sko (i orga­ni­za­cij­sko, i kon­cep­tu­al­no) šire­nje stva­ra novu rela­cij­sku mapu koja se ne pok­la­pa s admi­nis­tra­tiv­nim gra­ni­ca­ma regi­ja i župa­ni­ja, nego pra­ti povi­jes­no sedi­men­ti­ra­na kre­ta­nja i ispre­pli­ta­nja ljud­skih i pri­rod­nih akte­ra i resur­sa koji regi­onal­ne spe­ci­fič­nos­ti situ­ira­ju u glo­bal­nu mapu svi­je­ta koju ne odre­đu­je samo pro­jekt suvre­me­ne eko­nom­ske glo­ba­li­za­ci­je, kao što je ni povi­jes­no nisu odre­đi­va­la samo smje­ne car­stva i poli­tič­kih pro­je­ka­ta, već i vizi­ja inter­na­ci­ona­liz­ma i zajed­nič­ke buduć­nos­ti svijeta.

Polazeći od Istre kao regi­je i smis­la bije­na­la kao kon­tek­s­ta, Bijenale pod nas­lo­vom U smje­ru sve­ga son­di­ra mogu­ća pola­zi­šta kre­ću­ći od općih natuk­ni­ca koje uka­zu­ju na kon­tekst – nas­li­je­đe anti­ke, razvoj na tro­me­đi utje­ca­ja u ‘car­stvi­ma’ koja su obli­ko­va­la pej­zaž i druš­tve­ni život, od rim­skog car­stva, vene­cij­ske, aus­tro-ugar­ske, tali­jan­ske itd. vlas­ti, kolo­ni­jal­ni status(i), etnič­ka ispre­ple­te­nost, migra­ci­je i pro­jek­ti etnič­ke homo­ge­ni­za­ci­je, anti-fašis­tič­ko nas­li­je­đe, indus­trij­ski i post-indus­trij­ski razvoj…, kao i od kli­še­ja, legen­di, pro­ro­čans­ta­va, pri­ča, aneg­do­ta i slo­ga­na, koji osim što pro­mo­vi­ra­ju regi­onal­ne i iden­ti­tet­ske spe­ci­fič­nos­ti kao jedins­tve­ne turis­tič­ke atrak­ci­je, obli­ku­ju i samo-razumijevanje.

Bijenale pola­zi od kon­kret­nih ali dis­pa­rat­nih natuk­ni­ca, poku­ša­va­ju­ći ispri­ča­ti pri­ču koja tek u svo­joj reali­za­ci­ji, nak­nad­no, pos­ta­je sve­obu­hvat­nom temom.” (izva­dak iz tek­s­ta “U smje­ru sve­ga”, WHW, srpanj 2017.).

Priredio B. V.