Goran Farkaš i Edi Cukerić: Javna predavanja u okviru radionice Remiks identiteta 4

U sklo­pu pro­gra­ma ovo­go­diš­nje bes­plat­ne radi­oni­ce osno­va glaz­be­ne pro­duk­ci­je u digi­tal­nom okru­že­nju i remik­si­ra­nja tra­di­cij­ske glaz­be Remiks iden­ti­te­ta 4, u sri­je­du i čet­vr­tak, 8. i 9. stu­de­nog u Dnevnom borav­ku DC‑a Rojc, u pos­li­je­pod­nev­nim i večer­njim sati­ma odr­ža­na su jav­na pre­da­va­nja otvo­re­na za sve zain­te­re­si­ra­ne. Gostujući pre­da­va­či bili su glaz­be­nik i etno­mu­zi­ko­log Goran Farkaš te muzič­ki pro­du­cent Edi Cukerić.

Prije pre­da­va­nja Gorana Farkaša na temu tri­eštin­ke i novog pos­to­ja­nja tra­di­cij­ske glaz­be, pri­sut­ni­ma se obra­tio pred­sjed­nik udru­ge Metamedij Marino Jurcan koji je govo­rio o osnov­nim pos­tav­ka­ma radionice.

- S obzi­rom na bogat­stvo raz­li­či­tih glaz­be­nih izra­ža­ja manji­na u Istri odlu­či­li smo da bi bilo zanim­lji­vo to pro­ba­ti sve smi­je­ša­ti i poigrat se time koris­te­ći nove digi­tal­ne teh­no­lo­gi­je i pro­gra­me. Iza nas su već tri izda­nja i mis­lim da je sva­ko novo sve bolje, no naj­za­nim­lji­vi­je je da se radi o pro­duk­ci­ji polaz­ni­ka radi­oni­ce i da su na nji­ma zas­tup­lje­ni svi rado­vi. Radi se o jako zanim­lji­vim pje­sma­ma sve bolje kva­li­te­te, a ono što je važ­no jest da je u pita­nju rad u gru­pi pa polaz­ni­ci ima­ju pri­li­ku sura­đi­va­ti s lju­di­ma s koji­ma pri­je nisu dola­zi­li u kon­takt, kazao je Jurcan.

Farkaš je u svom počet­nom izla­ga­nju govo­rio o pos­to­ja­nju „remik­sa“ glaz­be na ovom pros­to­ru te kak­ve sve glaz­be­ne tra­di­ci­je tu žive. Fokus ovo­go­diš­njeg izda­nja je na tri­eštin­ki koja je zas­tup­lje­ni­ja u tali­jan­skoj glaz­be­noj tradiciji.

- U Istri je tije­kom godi­na i usli­jed migra­ci­ja doš­lo do tako­zva­ne kul­tur­ne man­š­tre. Zašto to spo­mi­njem? Zato što koli­ko je god ovdje bio uvi­jek pri­su­tan taj tali­jan­ski s dru­ge stra­ne su s juga i isto­ka dola­zi­li raz­ni naro­di. Stoga taj duali­zam u glaz­bi pos­to­ji odu­vi­jek – uvi­jek se izno­va desi. Trieštinka je jedan od ins­tru­me­na­ta koji pred­stav­lja taj tem­pe­ri­ra­ni dio glaz­be­ne tra­di­ci­je gdje su tono­vi odre­đe­no pos­tav­lje­ni za raz­li­ku od miha koji je netem­pe­ri­ra­ni. Radi se dak­le o toč­nom ins­tru­men­tu koji je pos­te­pe­no počeo zamje­nji­va­ti dru­ge ins­tru­men­te, kazao je Farkaš.

On je napo­me­nuo da je tri­eštin­ka zami­je­ni­la netem­pe­ri­ra­ne ins­tru­men­te jer ju je bilo manje napor­no svi­ra­ti što bi glaz­be­ni­ci­ma koji su svi­ra­li na sva­to­vi­ma olak­ša­va­lo posao. To je jedan od glav­nih raz­lo­ga zašto su glaz­be­ni­ci koji su bili sklo­ni­ji netem­pe­ri­ra­noj glaz­be­noj tra­di­ci­ji pose­za­li za tem­pe­ri­ra­nim instrumentima.

- Gunjcima koji u glaz­be­nim sas­ta­vi­ma svi­ra­ju violi­nu i bajs pri­dru­ži­va­li bi se glaz­be­ni­ci koji svi­ra­ju tri­eštin­ku, orga­nić, kla­ri­net ili tru­bu sto­ga je ta kom­bi­na­ci­ja uvi­jek pos­to­ja­la. Jedan dio te tra­di­ci­je je nes­tao – tuba, kla­ri­net, sak­so­fon i osta­li ins­tru­men­ti – dak­le uglav­nom ins­tru­men­ti lime­ne glaz­be. Upravo su sas­ta­vi lime­ne glaz­be dugo godi­na bili oni koji su zadr­ža­va­li glaz­be­nu tra­di­ci­ju u mjes­tu i zapi­si­va­li note sklad­bi odre­đe­nih ple­so­va. Kada je pono­vo došao „revi­val“ da tu glaz­bu više ne svi­ra­ju sas­ta­vi lime­ne glaz­be ti su zapi­si obli­ko­va­ni za tra­di­cij­ske ins­tru­men­te. Dakle, ono što danas svi­ra­ju fol­k­lor­ne gru­pe samo je bazi­ra­no na glaz­be­nu tra­di­ci­ju koja je proš­la kroz dugi pro­ces pre­obli­ko­va­nja, kazao je on.

Farkaš je potom ušao u teh­nič­ke deta­lje oko tri­eštin­ke – dija­ton­ske har­mo­ni­ke koja se od 1862. izra­đi­va­la u Trstu u radi­oni­ci A. Plonera.

- Sam prin­cip ove har­mo­ni­ke je izmišljen u Rusiji – na obič­noj har­mo­ni­ci kada se pri­tis­ne gumb i povu­če ili stis­ne mih pro­izve­de se isti ton, no na dija­ton­skoj har­mo­ni­ci pov­la­če­njem i sti­ska­njem se pro­izvo­di dva raz­li­či­ta tona. Razvoj te har­mo­ni­ke ni dan danas nije stao i više ne pos­to­ji jedan stan­dard­ni oblik ins­tru­men­ta. Danas ideš kod maj­sto­ra i on te pita kako da ti pos­lo­ži tono­ve, dak­le radi se o indi­vi­du­al­nom ins­tru­men­tu koji je našti­man po želja­ma glaz­be­ni­ka, zaklju­čio je Farkaš koji je potom publi­ci putem video isje­ča­ka pred­sta­vio više nači­na svi­ra­nja tog ins­tru­men­ta u raz­li­či­tim tra­di­cij­skim okvirima.

Edi Cukerić je u svom pre­da­va­nju govo­rio o aran­žma­nu u glaz­bi te raz­nim pris­tu­pi­ma raz­li­či­tim glaz­be­nim žan­ro­vi­ma. Predavanje je polaz­ni­ci­ma pos­lu­ži­lo kao koris­tan uvod i uvid u raz­ne pris­tu­pe za pro­miš­lje­no spa­ja­nje tra­di­ci­onal­nog i moder­nog zvu­ka. U samom počet­ku svog izla­ga­na dotak­nuo se počet­ka svo­je kari­je­re u Radio Puli gdje su sta­sa­li broj­ni glaz­be­ni­ci i glaz­be­ni pro­du­cen­ti. Što se rada sa gru­pa­ma tiče Cukerić je istak­nuo da je od iznim­ne važ­nos­ti upoz­na­ti sva­kog čla­na osob­no te da je to pret­pos­tav­ka za dobar rad. Grupe dije­li u štre­be­re i kam­panj­ce – dak­le na one koji u stu­di­jo dođu u pot­pu­nos­ti pri­prem­lje­ni i toč­no zna­ju ono što žele te na one koji ima­ju samo neke ski­ce i ide­je kako bi tre­bao zvu­ča­ti konač­ni pro­izvod. Kada neka gru­pa inzis­ti­ra na lošoj ide­ji pro­du­cent se mora sta­vi­ti u ulo­gu psi­ho­lo­ga i uvje­ri­ti ih da to nije dobro.

- Ja se vodim prin­ci­pom da radim nešto što bi meni bilo zanim­lji­vo jer se ispos­ta­vi­lo da to u konač­ni­ci uspi­je­va biti zanim­lji­vo i dru­gi­ma. Ponekad nisam zado­vo­ljan s kons­truk­ci­jom pa kre­nem u pot­pu­nu dekons­truk­ci­ju pje­sme – dak­le kre­nem pono­vo otpo­čet­ka. U tak­vom se sis­te­mu rada zna desi­ti neki novi moment koji može biti zanim­ljiv. Tu tre­ba ima­ti i puno hra­bros­ti jer to može zna­či­ti da baca­te u sme­će puno rad­nih sati – no ako radi­te mje­sec dana na jed­noj pje­smi i ona i dalje ne šti­ma onda je bit­no to sru­ši­ti i kre­nu­ti izno­va. Što se samih ala­ta tiče teško je naći loši sof­tver – iz sva­kog tre­ba izvu­ći mak­si­mum. Treba non-stop istra­ži­va­ti kako bi bilo zanim­lji­vo i kako bi se dogo­di­lo nešto novo, kazao je Cukerić.

On je napo­me­nuo da je upra­vo šablo­ni­za­ci­ja glaz­be ono što pro­du­cent mora izbje­ći, a to se pos­ti­že kons­tant­nim istra­ži­va­njem nove glaz­be. Paradoks je u tome što za raz­li­ku od pri­jaš­njih vre­me­na kada glaz­ba nije bila u toj mje­ri dos­tup­na i kada je po plo­če tre­ba­lo ići u Trst, sada kada je sve na inter­ne­tu više se niko­me ne da istraživati.

- Aranžera nije baš tako jed­nos­tav­no naći. Misliš da ima veli­ki broj njih koji bi ti mogli odgo­va­ra­ti, ali to nije baš tako. Bitno je naći pra­vog čovje­ka koji će odgo­va­ra­ti pro­jek­tu na kojem radiš da bi ti ras­pi­sao aran­žman, dali guda­ća, zbo­ra ili kla­pe nego naći neko­ga tko super bara­ta ins­tru­men­tom, a u konač­ni­ci ti je neupo­treb­ljiv, zaklju­čio je Cukerić.

On je potom govo­rio o pri­mje­ru Sare Renar te kako je tekao pro­ces rada s njom, način na koji je struk­tu­ri­rao njen kan­ta­utor­ski izri­čaj te kako su zajed­no osmis­li­li stil koji ju raz­li­ku­je od osta­lih kan­ta­uto­ri­ca nje­ne gene­ra­ci­je. Cukerić je potom govo­rio o radu u stu­di­ju, što zna zadr­ža­ti od pri­jaš­njih sesi­ja i koris­ti­ti u dru­ge svr­he, na koje nači­ne pos­tav­lja mikro­fo­ne u stu­di­ju te kako se raz­ni ele­men­ti doda­ju pje­smi i time dobi­va na atmo­sfe­ri i dubini.

- Kada sni­mam onda sni­mim s po dva-tri mikro­fo­na po ins­tru­men­tu. Na kra­ju kada ti je sve u mik­su znat ćeš ono što ti naj­bo­lje koris­ti. Kada sni­ma­te čis­ti zvuk i ne hva­ta­te mikro­fo­ni­ma sve ono što uši mogu ćuti imat ćete mali izbor za rad, kazao je Cukerić.

Goran Farkaš je glaz­be­nik i etno­mu­zi­ko­log iz Pazina, koji se veći­nom bavi tra­di­cij­skom glaz­bom istar­skog polu­oto­ka. Svoj rad naj­vi­še kana­li­zi­ra kroz rad gru­pe Veja, te udru­ge TradInEtno. Do sada je sura­đi­vao s mno­gim glaz­be­ni­ci­ma kao što su: Dario Marušić, Nigel Osbourne, Trevor Brown, Toni Pešikan, Lidija Dokuzović, Allan Skrobe, na glaz­bi u pred­sta­va­ma u Kazalištu Ulysses i Istarskom narod­nom kaza­li­štu. Dugogodišnji je surad­nik udru­ge Metamedij na pro­jek­tu “Remiks identiteta”.

Edi Cukerić je višes­tru­ko nagra­đi­va­ni glaz­be­ni pro­du­cent. Od 1990. do 2003. radi kao hono­rar­ni surad­nik na HRT‑u Radio Puli gdje deset godi­na zajed­no s Renatom Pernićem i Branimirom Paićem teren­ski sni­ma istar­sku tra­di­cij­sku glaz­bu. Radio je u Zagrebu u stu­di­ju Rockoko. U svo­joj dugo­go­diš­njoj kari­je­ri glaz­be­nog pro­du­cen­ta radio je s mno­go reno­mi­ra­nih hrvat­skih i ino­zem­nih izvo­đa­ča (Gustafi, Hladno Pivo, Darko Rundek Cargo Trio, Chris Eckman, Terry Lee Hale, Goribor, Massimo, Arsen Dedić, Franci Blašković & Gori Ussi Winetou, Dogma, Kawasaki 3P, One Piece Puzzle, FOB, Sara Renar, itd.). Zajedno s Bambi Molestersima kao ton maj­stor bio je na tur­ne­ji sa svjet­ski poz­na­tom gru­pom REM. Idejni je začet­nik i reali­za­tor pro­jek­ta 1947 – Hommage Sergiu Endrigu. Dobitnik je pet Porina i Crnog Mačka za glaz­be­nog pro­du­cen­ta godi­ne. Surađuje sa sred­njom ško­lom pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti u Puli i dje­lu­je u rad­noj sobi „Pionir“ u Puli (Rojc), „Metro“ u Ljubljani, RSL „Luca“ u Novom Mestu.

Remiks iden­ti­te­ta je više­go­diš­nji pro­jekt udru­ge Metamedij koji se pro­vo­di u okvi­ru Metamedia Remiks Lab‑a (kre­ativ­nog labo­ra­to­ri­ja DC‑a Rojc) i glaz­be­nog com­mu­nity stu­di­ja Metamusic. Projekt nas­to­ji uspos­ta­vi­ti dija­log izme­đu tra­di­cij­ske i suvre­me­ne glaz­be, te istra­žu­je moguć­nos­ti komu­ni­ka­ci­je među druš­tvi­ma, kul­tu­ra­ma, tra­di­ci­ja­ma, povi­jes­nim raz­dob­lji­ma i smje­ro­vi­ma kroz suvre­me­nu glaz­bu, remik­si­ra­ju­ći tra­di­cij­sku glaz­bu sa suvre­me­nom. Više o radi­oni­ci pro­či­taj­te na služ­be­noj stra­ni­ci udru­ge Metamedij: www.metamedia.hr.

• Edi Cukerić
• Goran Farkaš
• Remiks identiteta 4