Otvorena izložba Dragana Vojvodića „All I ever wanted was to be myself“ u Galeriji Poola

Otvorenje izlož­be Dragana Vojvodića „All I ever wan­ted was to be myself“ uklju­či­va­lo je i per­for­mans auto­ra te je u Galeriju Poola u subo­tu, 8. trav­nja pri­vuk­lo broj­ne posjetitelje.

Prije služ­be­nog otvo­re­nja odr­žan je per­for­mans u sklo­pu kojeg je autor leže­ći na podu čitao svoj tekst. „Imenovao sam Sarajevo u kojem sam živio sve do rata i gdje sam zapo­čeo Akademiju koju sam pos­li­je nas­ta­vio u Novom Sadu, a kas­ni­je sam puto­vao svi­je­tom. Kako me ne drži mjes­to, tako me ne drži ni medij, već ska­čem iz jed­nog u dru­gi“, rekao je Vojvodić o performansu.

Izložbu je otvo­rio Bojan Šumonja rekav­ši kako počet­kom godi­ne uvi­jek ima­ju pro­blem finan­ci­ra­nja jer čeka­ju novac iz pro­ra­ču­na sto­ga je to bila prva izlož­ba u Galeriji Poola u ovoj godini.

Predstavljajući Vojvodića, novo­sad­skog umjet­ni­ka rekao je da je kod nje­ga stra­te­gi­ja apro­pri­ja­ci­je kon­ci­pi­ra­na kao pri­kaz indi­vi­du­al­ne umjet­nič­ke prak­se koja pro­pi­tu­je raz­li­či­te kon­cep­tu­al­ne umjet­nič­ke pris­tu­pe i uspos­tav­lja nove vizu­al­ne i seman­tič­ke rela­ci­je i kon­tekst, stu­pa­ju­ći u inte­rak­ci­ju s umjet­nič­kim pos­tup­ci­ma auto­ra kao što su Kazimir Malevich, Marcel Duchamp, John Cage, Thomas Bernhard i Ai Weiwei.

„Baveći se feno­me­ni­ma memo­ri­je, iden­ti­te­ta, te odno­som umjet­nos­ti i druš­tva reali­zi­ra rado­ve u koji­ma pri­mje­nju­je stva­ra­lač­ke pos­tup­ke kao što su: stra­te­gi­ja apro­pri­ja­ci­je, rein­ter­pre­ta­ci­ja, citat­nost, kola­ži­ra­nje, mon­ta­ža, frag­men­ta­ci­ja“, rekao je Šumonja.

Vojvodić u Pooli izla­že raz­ne rado­ve bave­ći se feno­me­ni­ma memo­ri­je, iden­ti­te­ta te odno­som umjet­nos­ti i druš­tva tije­kom rezi­den­ci­jal­nih i istra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta u Norveškoj, Hrvatskoj, Estoniji, Rusiji, Islandu, Grenlandu, Estoniji, Japanu, SAD‑u i Srbiji.

Autor je okup­lje­ne pro­veo kroz izlož­bu pred­sta­viv­ši sva­ki rad, a ispri­čao je kako je izlož­bu koja je pri­je dvi­je godi­ne gos­to­va­la u Americi pri­pre­mao dvi­je godine.

„To je zbir rado­va moje dugo­go­diš­nje prak­se koja se uglav­nom dogo­di­la u nekim rezi­den­ci­jal­nim cen­tri­ma širom Europe, a tokom pan­de­mi­je bio sam u New Yorku i Japanu te sam ondje odra­dio neke video rado­ve koje može­te vidje­ti“, rekao je Vojvodić.

Sve što pri­sva­ja od dru­gih autor govo­ri na jedan novi način, ali ne uma­nju­je uzo­re i ele­men­te koje od njih uzi­ma. U Pooli izla­že rad „Suprematistička tran­smi­si­ja“, foto­gra­fi­je umjet­nič­ke akci­je reali­zi­ra­ne u nor­ve­škom Bergenu 2015. godi­ne, „Soundless“ LP bez voka­la s tira­žom od deset pri­mje­ra­ka, foto­gra­fi­je umjet­nič­ke akci­je „Next 100 years“, ins­ta­la­ci­je u samo­ljep­lji­voj foli­ji iz ove godi­ne, print na sta­roj geograf­skoj mapi koja sadr­ži reče­ni­cu „I did not want to be anyt­hing, all I ever wan­ted is to be myself“ kao „obja­vu svi­je­tu“, svje­tlos­nu instalaciju…

Posebno je dojm­ljiv sre­br­ni krug nazi­va „sil­ver hole“, a pret­ho­dio mu je „black hole“ pos­tav­ljen na istom mjes­tu pri­je neko­li­ko godi­na. Kako je pojas­nio Vojvodić, crna rupa koja guta sve pos­ta­la je sre­br­na rupa. Posebno je zanim­lji­vo što je pos­tav­lje­na u kutu pa kad joj se net­ko pri­bli­ži odje­dan­put se mul­ti­pli­ci­ra tj. ogle­da u njemu.

„Ta reflek­si­ja unu­tar nje­ga odjed­nom otva­ra neki pros­tor koji na neki način nede­fi­ni­ran ali se otva­ra neki umjet­ni pros­tor“, dodao je.

Dragan Vojvodić (1965.) stu­di­rao je u Sarajevu, a diplo­mi­rao u Novom Sadu. Izražava se kroz raz­li­či­te medi­je: per­for­mans, umjet­nič­ke akci­je, ins­ta­la­ci­je, in situ, video, foto­gra­fi­je, skul­p­tu­re, sli­ke. Izlaže diljem svijeta.

Izložba u Pooli može se raz­gle­da­ti do 29. travnja.

• Dragan Vojvodić
• Galerija Poola