Izložba fotografija Hassana Abdelghania

30.10.2012.

Pozivaju se zain­te­re­si­ra­ni na otvo­re­nje izlož­be foto­gra­fi­ja SA DISTANCE Hassana Abdelghania, u petak, 02. stu­de­nog 2012. u 19,00 sati – Galerija Alvona, G.Martinuzzi 15, 52220 Labin

O ovoj izlož­bi Paola Orlić napi­sa­la je:

… Sa dis­tan­ce koja to više nije, koja se doki­nu­la, razu­mi­je­va da je smrt toli­ko uni­ver­zal­na da baš svi pred njom biva­ju uje­di­nje­ni u istoj nadi. Oni koji odla­ze pod zna­kom kri­ža, zvi­jez­de, mje­se­ca kao i veli­kog ništa­vi­la, baš svi žele upi­sa­ti da jed­nom bija­hu i da bija­hu baš oni. Da iza njih ipak osta­je trag.

[lang_hr]

Smrt kao ulti­ma­tiv­no iskus­tvo živo­ta nad­ja­ča­va baš sve. Sve reli­gij­ske dog­me u koje je čovjek vje­ro­vao, po koji­ma je živio i ufao se, filo­zof­ske i duhov­ne ustro­je po koji­ma se vodio, tje­šio i bodrio, baš sve nes­ta­je kada se suoča­va sa svo­jom konač­noš­ću, pro­laz­noš­ću i potroš­noš­ću bića.[/lang_hr]

 
I na kra­ju, što dois­ta pri­ča­ju ta oksi­mo­ron­ska lica žive smr­ti? Što zbo­re ti živiv por­tre­ti odav­no pokoj­nih ljudi?

 

 
Davno minu­la lica glas­no uzvi­ku­ju želju da u vlas­ti­tom odra­zu ote­tom od vječ­nos­ti čovjek nadži­vi sam sebe, da se pot­vr­di makar i pre­ko kera­mič­kog ova­la da je ipak jed­nom pos­to­jao. Baš ova­kav. Baš ovdje i baš tada. Da je pos­to­jao upra­vo kao što mi sad jesmo i da je živio svoj život neg­dje baš ona­ko kao što živi­mo ovdje i mi koji ćemo jed­nom, sasvim sigur­no, isto tako bes­po­go­vor­no nestati.