POZICIJA KULTURE U PREDIZBORNOJ KAMPANJI

19.05.2013.

Predizborne kam­pa­nje poz­na­te su među gra­đa­ni­ma kao vri­je­me „kru­ha i iga­ra“ – tada se ne šte­di, pogo­to­vo ne na kul­tur­nim aktiv­nos­ti­ma. Međutim, pos­tav­lja se pita­nje u kojem se kon­tek­s­tu spo­mi­nje kul­tu­ra u pre­diz­bor­nim obe­ća­nji­ma. Spominje li se uop­će? Je li dovolj­no koris­ti­ti u pro­mo­tiv­ne svr­he? I na kra­ju kra­je­va, što se doga­đa na kul­tur­noj sce­ni nakon izbora?

dds

U potra­zi za odgo­vo­rom, pre­gle­da­li smo pre­diz­bor­ne pro­gra­me kan­di­da­cij­skih lis­ta za Županijsku skup­šti­nu Istarske župa­ni­je. Od ukup­no devet lis­ta, tek u pro­gra­mi­ma njih četi­ri spo­mi­nje se razvoj kul­tu­re. Međutim, tre­ba nagla­si­ti i da u tim pro­gram­skim smjer­ni­ca­ma nisu nave­de­ne kon­kret­ne mje­re za nje­zin razvoj. Neke od ide­ja(?) jesu osna­ži­va­nje udru­ga i nji­ho­vo umre­ža­va­nje s ciljem poti­ca­nja razvo­ja kul­tu­re; uspos­tav­lja­nje auto­nom­nog polo­ža­ja kul­tu­re; spa­ša­va­nje onog što je „osta­lo“ od kul­tu­re; osmiš­lja­va­nje pro­gra­ma kroz regi­onal­ne i lokal­ne cen­tre kul­tu­re. I tu pita­nje razvo­ja kul­tu­ra sta­je. Kako se obe­ća­nja pla­ni­ra­ju ispu­ni­ti, osta­je nejasno.

 Slobodni umjet­nik Marko Grbac Knapić, na pita­nje uzi­ma li poli­ti­ka kul­tu­ru zdra­vo za goto­vo, kaže da umjes­to da se radi na kva­li­tet­nim pro­gra­mi­ma, ona ipak u pre­diz­bor­nim kam­pa­nja slu­ži prvens­tve­no kao sred­stvo promocije.
‑Tada se otva­ra­ju kana­li za kul­tur­ne aktiv­nos­ti, ali oni se odmah gase nakon izbo­ra. Prema tome, kao slo­bod­ni umjet­nik i muzi­čar mogu reći da jedva čekam da ovi izbo­ri pro­đu i da se sve vra­ti u ‘nor­ma­lu’, veli Grbac Knapić.

 Bez obzi­ra na sta­nje na poli­tič­koj sce­ni, isti­če da je kul­tu­ra vrlo jaka, i ona „živi“ iako to nije vid­lji­vo na prvi pogled.
‑Dapače, kada je repre­si­ja veća, kul­tu­ra cvi­je­ta! Razlog tome je što onda ona slu­ži lju­di­ma kao sred­stvo oslo­ba­đa­nja, kao svo­je­vr­s­ni ispuš­ni ven­til. To se pogo­to­vo vidi u podru­čju neza­vis­ne kul­tu­re koju sma­tram naj­važ­ni­jim seg­men­tom jer dopu­šta stva­ra­nje nečeg novog, veli Grbac Knapić.

 Slično sta­ja­li­šte izni­je­la je i slo­bod­na umjet­ni­ca Kristina Nefat, budu­ći da tvr­di da je upra­vo neza­vis­na kul­tu­ra isho­di­šte kre­ativ­nog razvoja.
‑Svi poti­ču umre­ža­va­nje i ja sam pobor­nik umre­ža­va­nja, pogo­to­vo ins­ti­tu­ci­ja i neza­vis­ne kul­tur­ne sce­ne. Institucije su tro­me i spo­ri­je, ali ima­ju hlad­ni pogon, dok neza­vis­na kul­tu­ra ima pred­nost u smis­lu da brzo reagi­ra te je vrlo kre­ativ­na, veli Nefat.

 Dodaje i da pro­blem je što se za kul­tu­ru, pri­mje­ri­ce u Gradu Puli, odva­ja manje nego u dru­gim gra­do­vi­ma te još uvi­jek nisu jas­ni kri­te­ri­ji ras­po­dje­le nova­ca. S dru­ge stra­ne, istak­nu­la je da nije sve tako crno jer je Grad Pula pos­ta­vio kva­li­tet­nu kul­tur­nu stra­te­gi­ju, a done­sen je i ope­ra­tiv­ni plan.
–    Do kra­ja godi­ne tre­bao bi se otvo­ri­ti Odjel za kul­tu­ru, koji je Grad uki­nuo, te ako se on reali­zi­ra, moglo bi se puno više radi­ti na tom polju, kaže Nefat.

 Ravnatelj Škole pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na Pula, Davor Kliman, tako­đer je opti­mis­tič­nog stava.
‑Dakako da kul­tu­ra ovi­si o poli­ti­ci i gos­po­dar­skom sta­nju. Međutim, ne može se reći da se ona zane­ma­ru­je. Mislim da se radi mno­go na podru­čju kul­tu­re. Evo i danas su u gra­du Puli pos­tav­lje­ne četi­ri izlož­be, što je dos­ta za grad od pede­se­tak tisu­ća sta­nov­ni­ka, kaže Kliman.
Veli i da je potreb­no da sre­di­na pri­hva­ti i cije­ni kul­tu­ru. To ne ovi­si samo o poli­ti­ci i političarima.

Napisala Vlasta Vujačić