59. Annale: “Da nam živi, živi rat” i predstavljanje fotomonografije “Iza sedam logora“u Poreču

Skupna izlož­ba Annale kako je nazva­na likov­no umjet­nič­ka mani­fes­ta­ci­ja, koja se sva­ke godi­ne odr­ža­va u Poreču od 1961. godi­ne, otvo­re­na je 13. lip­nja u Istarskoj sabor­ni­ci. Otvorenju je pret­ho­di­lo pred­stav­lja­nje doku­men­ta­ris­tič­ke knji­ge foto­gra­fi­ja i tek­s­ta “Iza sedam logo­ra” u foajeu kaza­li­šta, a oba doga­đa­ja mode­ri­rao je vodi­telj likov­ne dje­lat­nos­ti u poreč­kom Pučkom otvo­re­nom uči­li­štu Sebastian Vojvoda.

Fotomonografiju “Iza sedam logo­ra: Od zlo­či­na kul­tu­re do kul­tu­re zlo­či­na”, pred­sta­vi­li su Nataša Govedarica i Viktor Ivančić, a na ovo­me pro­jek­tu su još sudje­lo­va­li nedav­no pre­mi­nu­li foto­graf Hrvoje Polan, te istra­ži­vač­ki novi­nar Nemanja Stjepanović, odgo­va­ra­ju­ći na pita­nja “Kako se, koris­te­ći kul­tur­ne objek­te kao logo­re i mjes­ta zato­če­nja, u biti sim­bo­lič­ki obra­ču­na­va s vlas­ti­tom neže­lje­nom povi­ješ­ću? Kakav je odnos naci­onal­ne kul­tu­re i nasi­lja, a gdje je tu mjes­to za one dru­ge? Kako se danas naša druš­tva sje­ća­ju svo­jih nasil­nih proš­los­ti?”. Sve je potek­lo od Polana, kaza­la je Nataša Govedarica, vodi­te­lji­ca pred­stav­niš­tva Foruma ZFD‑a iz Beograda koji izda­je ovu knji­gu koja kroz tri zaseb­ne autor­ske cje­li­ne govo­ri o iznim­noj važ­nos­ti oču­va­nja pros­to­ra kul­tu­re kao pros­to­ra slo­bo­de. Zaklada Forum Ziviler Friedensdienst je ute­me­lje­na 1996. godi­ne u Njemačkoj od stra­ne udru­ga za ljud­ska pra­va i miro­tvor­stvo potak­nu­te rato­vi­ma na podru­čju biv­še Jugoslavije. Njeno se dje­lo­va­nje oči­tu­je prvens­tve­no kroz izas­la­ni­ke u raz­nim zem­lja­ma koji su obu­če­ni za rje­ša­va­nje kon­fli­ka­ta, a u ovo­me je slu­ča­ju medij izdavaštvo.

Naslov knji­ge “Iza sedam logo­ra” je pre­ra­da, on sadr­ži na neki način kon­trast, tu je ele­ment iz baj­ke za dje­cu (Iza sedam gora) i sim­bol rat­nog zlo­či­na, slič­no nas­lo­vu fil­ma “Krvava baj­ka”. Drugi pred­stav­ljač bio je legen­dar­ni split­ski novi­nar, ured­nik i pisac Viktor Ivančić koji je, kako Govedarica isti­če, dodao notu doku­men­ta­riz­ma ovom dje­lu koji na neki način spa­ja arhi­tek­tu­ru i kul­tu­ru, te tor­tu­ru. Ivančić je nagla­sio da je bilo izu­zet­no radi­ti sa sada pokoj­nim Polanom, te sa Stjepanovićem. Polanove foto­gra­fi­je pri­ka­zu­ju oro­nu­le zgra­de koje su plan­ski izgra­đe­ne, te nami­je­nje­ne kul­tur­nom i umjet­nič­kom uzdi­za­nju, a pos­ta­le su mjes­to suro­vog i sadis­tič­kog ele­men­ta pro­pas­ti SFRJ. “Ukoliko su domo­vi kul­tu­re u soci­ja­lis­tič­koj Jugoslaviji, izme­đu sve­ga osta­log, bili i teren­ski ins­ti­tu­ci­onal­ni pun­k­to­vi nami­je­nje­ni oži­vo­tvo­re­nju ide­je „brat­stva i jedins­tva“, u ratu kojim je biv­ša drža­va zdrob­lje­na oni su pos­lu­ži­li kao mjes­ta za kate­go­rič­no raz­vr­ga­va­nje brat­stva. Danas, liše­ni obi­ljež­ja koja bi upu­ći­va­la na kak­vu-tak­vu katar­zu i podra­zu­mi­je­va­la barem mini­mal­ne ges­te pije­te­ta pre­ma žrtva­ma, oni vege­ti­ra­ju kao spo­me­ni­ci raz­brat­nos­ti.” Ovo je ukup­no sed­mo pred­stav­lja­nje knji­ge koja je podi­je­lje­na u tri autor­ske cje­li­ne – Viktor Ivančić: Spomenici raz­brat­nos­ti, Hrvoje Polan: Fotografije i Nemanja Stjepanović: Kulturologorski vodič, a tek kom­bi­na­ci­ja ova tri raz­li­či­ta ele­men­ta daje nešto zais­ta dobro, zaklju­čio je Ivančić.

Pojašnjavajući nas­ta­nak knji­ge Nataša Govedarica kaza­la je kako su kre­nu­li neg­dje u deve­tom mje­se­cu 2017. godi­ne sači­niv­ši ini­ci­jal­ni popis mjes­ta koja ih zani­ma­ju, odlu­čiv­ši se na kra­ju za njih 24. Poslije toga usli­je­dio je teren­ski rad mahom Hrvoja Polana, u nekim slu­ča­je­vi­ma je Viktor Ivančić išao s njim, a u dru­gim je Ivančić sam obi­la­zio ova mjes­ta, nakon čega je Nemanja Stjepanović pro­veo dubin­sko istra­ži­va­nje dos­tup­nih činje­ni­ca kroz hašku arhi­vu, kroz podat­ke s doma­ćih sudo­va te su otpri­li­ke u pro­sin­cu 2018. bili sprem­ni da pri­prem­lje­ni mate­ri­jal pus­te u tisak. “Postoji nešto naro­či­to per­verz­no ili okrut­no u tome da na mjes­tu nami­je­nje­nom kul­tu­ri zapra­vo čini­te tor­tu­ru, i razvo­jem ovog pro­jek­ta se doka­za­lo da je to moja naiv­na i pot­pu­no pogreš­na pret­pos­tav­ka da se kul­tu­ra i nasi­lje uza­jam­no isklju­ču­ju.”, nagla­ša­va Nataša Govedarica.

Ispred Istarske Sabornice, iste je veče­ri pred­stav­lje­na izlož­ba na temu “Da nam živi, živi rat”, a kao i pret­hod­nih dva­de­set godi­na orga­ni­za­ci­ju pot­pi­su­je refe­rent za likov­nu dje­lat­nos­ti pri POUP‑u Andi Bančić. Porečki Annale naj­sta­ri­ja je hrvat­ska skup­na likov­na izlož­ba suvre­me­ne umjet­nos­ti, pri­ka­zu­je sta­nje suvre­me­ne likov­ne umjet­nost na doma­ćoj i među­na­rod­noj sce­ni, temat­skog je karak­te­ra, a izbor­nik stru­čan i sva­ke godi­ne novi. Tema ovo­go­diš­njeg izda­nja je ulo­mak iz crno­hu­mor­ne izve­de­ni­ce pokoj­nog novi­na­ra Predraga Lucića od soci­ja­lis­tič­ke korač­ni­ce “Pjesma radu”, a kus­tos i izbor­nik Siniša Labrović naveo je da je 59. poreč­ki Annale zamis­lio kao slav­lje živo­ta u ratu u svim nje­go­vim vre­men­skim izvedenicama.

Izložba je raz­no­li­kog karak­te­ra i vrlo potres­na u svo­jim deta­lji­ma, uoča­va­ju se ins­ta­la­ci­je u obli­ku pos­la­ga­ne rab­lje­ne obu­će, ori­gi­nal­ne video snim­ke, stri­po­vi, tek­s­to­vi pisa­ni spre­jem koji su izve­de­ni u obli­ku per­for­man­sa, foto­mon­ta­že, te foto­gra­fi­je iz knji­ge “Iza sedam logo­ra”. Nakon samog otvo­re­nja posje­ti­te­lji su pri­sus­tvo­va­li jedins­tve­nom per­for­man­su samo­ra­nja­va­nja nazva­nom “Samojed Nestajanje” kojeg je izveo Marko Marković, pus­tiv­ši vlas­ti­tu krv koju je kas­ni­je s tanju­ra poli­zao. Performans je dio cik­lu­sa eks­trem­nog body arta u kojem autor kon­zu­mi­ra samog sebe. Moguće je vidje­ti siro­ve snim­ke iz pri­vat­ne arhi­ve Doma Rotheroesa, reda­te­lja doku­men­ta­ca “Sarajevo diary- From Bad to Worse”, te se može otrg­nu­ti stra­ni­ca s blo­ka papi­ra A3 for­ma­ta s dvi­je foto­gra­fi­je na kojoj jed­na koja pri­ka­zu­je demons­tra­ci­je Sarajlija pro­tiv rata, koji nose tran­s­pa­rent na ćiri­li­ci na kojem piše “neće­mo Vukovar” auto­ra Zorana Kanlića, a dru­ga plat­ne­ni zid pro­tiv snaj­pe­ra na uli­ci čiji je autor Paul Lowe. Izložba ostav­lja dojam cir­ku­sa nasi­lja i naka­za, kojeg je teško doži­vje­ti u svo­joj puni­ni bez potreb­nog odma­ka, slič­no kao i kod pra­vo­ga rata. Ono što nika­ko nije dio ove izlož­be su pri­če roman­ti­ke i sla­ve u ratu, jer ih i nema, a to već zna­ju i oni koji su ga stvar­no doži­vje­li i oni koji to nisu.

Na 59. Annalu izla­žu: Aernout Mik, Baran Çağinli, Zev Asher, Andreja Kulunčić, Antun Maračić, Pavo Urban, Ivan Faktor, Armina Pilav i Ana Dana Beroš, Lana Čmajčanin i Igor Grubić, Ibro Hasanović, Adela Jušić, Driton Hajredini, Alban Muja, Dejan Kaludjerovic, ŠKART: Đorđe Balmazović i Dragan Protić + Žene u crnom + Saša, Marko Marković, Hrvoje Polan, Slaven Tolj i Nermin Duraković.

Na otvo­re­nju su svo­jim govo­ri­ma sudje­lo­va­li i gra­do­na­čel­nik Poreča Loris Peršurić, te pro­čel­nik Ureda za kul­tu­ru Istarske Županije Vladimir Torbica, a zahva­le usta­no­va­ma koje su podu­pr­le ovaj doga­đaj Gradu Poreču, Istarskoj Županiji i Ministarstvu kul­tu­re upu­tio je Sebastian Vojvoda. Ravnateljica POUP‑a Snježana Radetić istak­la je da je žalos­no što je aktu­al­na tema jed­ne izlož­be rat, savje­to­va­la svi­ma da pus­te umjet­nost u sebe, da izli­je­či rane koje su još uvi­jek otvo­re­ne, te da ona bude umjes­to povi­jes­ti uči­te­lji­ca života.

Ovu iznim­nu izlož­bu mogu­će je pogle­da­ti do 15. rujna.

Tekst Marko ŠORGO

Fotografije Lidija KUHAR

• 59. Annale
• siniša labrović
• Viktor Ivančić