Slikarska izložba „SELFIEspection“ Sanje Jureško u Muzeju grada Umaga.

16.07.2019.

Izložba recent­nih sli­ka mla­de riječ­ke sli­ka­ri­ce Sanje Jureško “SELFIEspection” otvo­re­na je u petak, 12. srp­nja na tre­ćem katu, odnos­no u pot­krov­lju Muzeja gra­da Umaga. Ovu iznim­nu sli­kar­sku izlož­bu i nje­nu auto­ri­cu pred­sta­vi­le su v.d. rav­na­te­lji­ce Muzeja Biljana Bojić i kus­to­si­ca, povjes­ni­čar­ka umjet­nos­ti i vlas­ni­ca pul­ske gale­ri­je Cvajner, Gorka Ostojić Cvajner.

Radovi u teh­ni­ci akril na plat­nu koji su nas­ta­li u pos­ljed­nje dvi­je godi­ne ima­ju za motiv auto­ri­či­no tije­lo, nas­li­ka­no pro­ma­tra­ju­ći ekran mobil­nog ure­đa­ja nakon što je foto­gra­fi­ra­no, a svi rado­vi nazva­ni su po latin­skom nazi­vu dije­la tije­la auto­ri­ce kojeg pri­ka­zu­ju. Posebnost ove izlož­be su, uz sli­ke veli­kih for­ma­ta, mini­ja­tu­re koje ima­ju dimen­zi­je i pro­por­ci­je ekra­na pamet­nih telefona.

Naslov izlož­be je slo­že­ni­ca sel­fi­ja, poj­ma koji ozna­ča­va raši­re­nu prak­su foto­gra­fi­ra­nja samih sebe, te intros­pek­ci­je, odnos­no dubo­kog pogle­da unu­tar sebe u svr­hu samos­poz­na­je. Kombinacija, mogli bismo reći, dubi­ne i povr­š­nos­ti, dak­le dvi­je vrlo uda­lje­ne per­s­pek­ti­ve, bez­vez­nos­ti i bes­pred­met­nos­ti sel­fi­ja, te duhov­nos­ti i istra­ži­va­nja, daje višes­loj­ni uvid u ovu naiz­gled jed­nos­tav­nu izlož­bu. Činjenica da posje­ti­te­lji vide nas­li­ka­ne dije­lo­ve tije­la auto­ri­ce koja se razot­kri­va, isto tako se može tuma­či­ti s dvi­je per­s­pek­ti­ve, povr­š­nog pogle­da gle­da­te­lja i nje kao “sta­nov­ni­ce” svo­je­ga tije­la koja jedi­na zna što zna­či biti ona.

Čestitajući umjet­ni­ci, kus­to­si­ca je nagla­si­la da se radi o prvom pos­ta­vu ove izlož­be upra­vo u Muzeju gra­da Umaga. Kazala je da je auto­ri­ca iznim­no radoz­na­la i dina­mič­na, te da ona pred­stav­lja, aktu­ali­zi­ra, tema­ti­zi­ra i pro­ble­ma­ti­zi­ra iskaz na smi­ren način, a nje­zi­ne sli­ke figu­ra­tiv­no pri­ka­zu­ju ljud­sko tije­lo, koje ne zbo­ri este­ti­kom uljep­ša­va­nja, nego se ono istra­žu­je i ispi­tu­je bez milos­ti, te se tra­ži odgo­vor zašto je ono tak­vo, te što se s nji­me doga­đa. “Izložba se temat­ski i feno­me­no­lo­ški ukla­pa u više­go­diš­nju izlož­be­nu prak­su Muzeja gra­da Umaga, kojom su se anti­ci­pi­ra­le, akcen­ti­ra­le, istra­ži­va­le i pred­stav­lja­le raz­no­rod­ne druš­tve­ne pojav­nos­ti u soci­jal­nim i indi­vi­du­al­nim kon­tek­s­ti­ma. Zato valja istak­nu­ti važ­nost upra­vo ove pro­blem­ske izlož­be na ime kon­ti­nu­ite­ta rada ins­ti­tu­ci­je sen­zi­bil­ne za druš­tve­ne i kul­tu­ro­lo­ške feno­me­ne sadaš­nji­ce. U tom pro­gram­skom kon­tek­s­tu izlož­ba auto­ri­ce „SELFIEspection“ bes­pri­je­ko­ran je umjet­nič­ki dopri­nos Sanje Jureško. No povez­ni­ce i “kori­je­nos­ti” radi, osje­ćam potre­bu ulan­ča­ti i stav i stil mla­de auto­ri­ce s poput­bi­nom i nas­lje­đem zagre­bač­ke likov­ne aka­de­mi­je, apos­tro­fi­ra­ju­ći oso­bi­tost i zna­čaj nje­zi­nog pro­fe­so­ra i men­to­ra, Zlatka Kauzlarića Atača. Naime, od samih poče­ta­ka umjet­nič­kog dje­lo­va­nja, kao ugle­dan član gru­pe Biafra, opre­di­je­lio se za onu pro­pi­tu­ju­ću, anga­ži­ra­nu umjet­nost koja kri­tič­ki pris­tu­pa suvre­me­nim tema­ma. Tu vidim dra­go­cje­nu povez­ni­cu u nas­tav­lja­či­ci tog obve­zu­ju­ćeg umjet­nič­kog nas­lje­đa koje­ga je pri­gr­li­la mla­da sli­ka­ri­ca. Naravno, dru­go vri­je­me, dru­gi iza­zo­vi, no anga­žman jest jed­nak. A on zna­či aktu­ali­za­ci­ju suvre­me­nog huma­niz­ma teme­lje­nog na druš­tve­nom i indi­vi­du­al­nom iskus­tvu, uz, narav­no, iza­zo­van i pole­mič­ki diskurs. Nadalje, sli­ka­ri­ca je radi zor­nos­ti svo­jih upri­zo­re­nja upu­će­na na snaž­nu i eks­pre­siv­nu figu­ra­ci­ju i goto­vo natu­ra­lis­tič­ke pos­tup­ke snaž­nih skra­će­nja, pa zato i izo­bli­če­nja, te i na taj način biva suvre­me­nom nas­tav­lja­či­com umjet­nič­kih iskus­ta­va ranih 70-ih godi­na 20. sto­lje­ća. Naravno, sve je impreg­ni­ra­no, s jed­ne stra­ne, nje­zi­nim neupit­nim sli­kar­skim darom, a s dru­ge, sen­zi­bi­li­te­tom ćutil­ne oso­be koja se umjet­noš­ću opi­re devas­ti­ra­ju­ćem sin­dro­mu vul­gar­ne glas­nos­ti i stu­pid­noj samo­lju­bi­vos­ti koja sel­fi­ji­ma pros­tač­ki zauzi­ma sve audi­ovi­zu­al­ne pros­to­re. Ta kon­ta­mi­na­ci­ja i pri­vat­nog i jav­nog pros­to­ra nevi­đe­nim nasi­ljem širi se poput suvre­me­ne kuge od koje je mogu­će ute­ći samo dubo­kim poni­ra­njem u tiši­ne pla­vet­nih dubi­na. Tu u mega­ute­rus svih voda i svih mora. Tu gdje se u tra­ja­nju jed­nog uda­ha pos­ti­že i smi­raj i ozdrav­lje­nje, sabi­re se i revi­ta­li­zi­ra sna­ga za tur­bu­lent­no živ­lje­nje živo­ta liše­nog lje­po­te tiši­ne.” obraz­lo­ži­la je Gorka Ostojić Cvajner.

Sanja Jureško (Rijeka, 1990.) nakon zavr­še­ne Škole za pri­mi­je­nje­nu umjet­nost u Rijeci, smjer Grafički dizaj­ner, diplo­mi­ra 2015. na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu, na Odsjeku za sli­kar­stvo u kla­si pro­fe­so­ra Zlatka Kauzlarića Atača. Od 2016. do danas ostva­ri­la je šest samos­tal­nih izlož­bi i izla­ga­la na broj­nim grup­nim izlož­ba­ma. Sudjeluje na likov­nim sim­po­zi­ji­ma, radi­oni­ca­ma i među­na­rod­nim umjet­nič­kim rezi­den­ci­jal­nim pro­gra­mi­ma – Glo’Art Lanaken u Belgiji (2015. i 2018.) i Cité inter­na­ti­ona­le des arts u Parizu (2018.). Pored sli­kar­stva, bavi se kos­ti­mo­gra­fi­jom te je od 2007. asis­ten­ti­ca kos­ti­mo­gra­fa na više pred­sta­va u Hrvatskom narod­nom kaza­li­štu Ivana pl. Zajca u Rijeci, u Hrvatskom narod­nom kaza­li­štu Split, u Hrvatskom kul­tur­nom domu na Sušaku u Rijeci i na Dubrovačkim ljet­nim igra­ma. Članica je Hrvatske zajed­ni­ce samos­tal­nih umjet­ni­ka (HZSU), Hrvatskog druš­tva likov­nih umjet­ni­ka (HDLU) i Hrvatskog druš­tva likov­nih umjet­ni­ka Rijeka (HDLU Rijeka).

Tekst i foto­gra­fi­je Marko ŠORGO