Skupna izložba “San povjerenja – novi istarski divovi” u Umagu

11.09.2019.

Izložba koja pred­stav­lja i afir­mi­ra mla­de istar­ske umjet­ni­ke nazva­na “San povje­re­nja – novi istar­ski divo­vi” otvo­re­na je u petak 6. ruj­na na dvi­je loka­ci­je u Umagu, odnos­no u Muzeju gra­da Umaga i u gale­ri­ji MMC‑a. Izložba je skup­nog karak­te­ra, a rado­vi su recent­ni, nas­ta­li u pro­tek­le tri godi­ne. Izložene su skul­p­tu­re, sli­ke, video urad­ci, crte­ži, tiska­ne knji­ge, ready made ins­ta­la­ci­je, te web dizajn koje je oda­bra­la kus­to­si­ca Darija Žmak Kunić. Autori su mla­di stu­den­ti, diplo­man­ti i alum­ni umjet­nič­kih aka­de­mi­ja u Rijeci, Zagrebu, Splitu i Ljubljani, koji svo­jom umjet­nič­kom zre­loš­ću, suvre­me­nim likov­nim diskur­som, paž­lji­vim obra­ća­njem pozor­nos­ti, slu­ša­njem, gle­da­njem i osje­ća­njem svi­je­ta oko sebe, stva­ra­ju pri­li­ku za pre­poz­na­va­nje i (samo)očuvanjem. Odabrani su jer potje­ču iz Istre, a od milja su nazva­ni “novi istar­ski divovi”.

Ideja o nazi­vu izlož­be pro­is­tek­la je iz baj­ke Vladimira Nazora o moto­vun­skom divu Velom Joži, navo­di kus­to­si­ca doda­ju­ći da rado­vi nisu temat­ski ni teh­nič­ki pove­za­ni, ali se ni ne “suda­ra­ju”, što daje izlož­bi izra­zi­tu raz­no­li­kost. Postav je pri­li­ka da se auto­ri među­sob­no uspo­re­de i da dobi­ju povrat­ne infor­ma­ci­je od publi­ke koja je i konač­ni kri­ti­čar. Oni bi naime u svo­joj budu­ćoj kari­je­ri tre­ba­li živje­ti od pro­da­je svo­jih rado­va, što u današ­nje vri­je­me nije sigu­ran izvor pri­ho­da, a ovom se pri­li­kom mogu i pro­mo­vi­ra­ti te even­tu­al­no osta­vi­ti trag svo­jim radom u sje­ća­nju nekog budu­ćeg kupca.

Autori i auto­ri­ce su: kipa­ri i kipa­ri­ce Denis Martinis, Elena Apostolovski, Tea Todorović, Marko Človek, Rino Banko i Paola Lugarić, Erika Močibob, sli­ka­ri­ce Diana Zrnić, Nicol Načinović, Izabela Raunik Keglević, web dizaj­ne­ri­ca Ester Miletti, stu­den­ti­ca Marina Rajšić, te ani­ma­to­ri­ca Noemi Ribić.

Izložbu su otvo­ri­le i pro­jekt pred­sta­vi­le nje­go­ve vodi­te­lji­ce Sanja Benčić iz Ustanove Festum i v.d. rav­na­te­lji­ce Muzeja Biljana Bojić te kus­to­si­ca Darija Žmak Kunić uz pri­sus­tvo veći­ne auto­ri­ca i auto­ra. Biljana Bojić je pojas­ni­la da su oda­bra­ne dvi­je loka­ci­je za ovaj pos­tav jer se vidje­lo u jed­nom tre­nut­ku da će biti potreb­no više pros­to­ra nego što ga ima u Muzeju, pa je zato dio rado­va smje­šten u MMC gale­ri­ji koja je ina­če pre­dvi­đe­na za već afir­mi­ra­ne auto­re. Otvorenje se nas­ta­vi­lo u gale­ri­ji gdje je Sanja Benčić izra­zi­la nadu da će ovaj pros­tor opet ugos­ti­ti neke od umjet­ni­ka, ali ne više kao nepoz­na­te, nego kao reno­mi­ra­ne autore.

Denis Martinis, je izra­di­la skul­p­tu­ru kozje gla­ve sa slom­lje­nim rogom, te odlom­lje­ni komad u obli­ku roga izo­bi­lja, aso­ci­ra­ju­ći se na Istru, legen­de i pouč­ne bas­ne. Diana Zrnić pred­stav­lja se četve­ro­di­jel­nim dip­ti­hom “Banana Society” u teh­ni­ci akril na plat­nu isti­ču­ći kao moti­ve pro­laz­ni­ke koji jedu bana­ne, nagla­siv­ši da i od rela­tiv­no uobi­ča­je­nih moti­va može nas­ta­ti umjet­nost, uz uvjet da je umjet­nik taj koji stva­ra, uka­zu­ju­ći na našu frag­men­ti­ra­nost u tra­že­nju vlas­ti­tog iden­ti­te­ta, razi­la­že­nja i susre­ta­nja s nama sami­ma kao i s dru­gi­ma oko nas.

Elena Apostolovski izra­di­la kera­mič­ke skul­p­tu­re lju­di usre­do­to­če­nih u svo­joj sva­kod­ne­vi­ci, uz doda­tak jed­nog ori­gi­nal­nog leže­ćeg spu­žvas­tog “lut­ka”. Njezin cik­lus „Samoizgradnje“ razvi­ja se kroz dvi­je godi­ne i nado­ve­zu­je se na prak­su istra­ži­va­nja ljud­skog tije­la i živo­ta te pita­nja ljud­skos­ti, što je rezul­ti­ra­lo izra­dom većeg bro­ja skul­p­tu­ra od ter­ra­cot­te manjeg i sred­njeg for­ma­ta. Rad Erike Močibob je iznim­ni zid­ni crni tro­di­men­zi­onal­ni reljef­ni kola­ži­ra­ni objekt iz hamer papi­ra Nakupina/crnilo/kretnja pri čemu su frag­men­ti objek­ta nas­ta­li namjer­nim uslo­ja­va­njem, u cilju for­mi­ra­nja pokre­nu­te reljef­ne struk­tu­re te objek­ti Razbijeno/sakupljam/čuvam izdvo­je­ni su seg­men­ti pro­ce­su­al­nog rada pri čemu ne pre­zen­ti­ra zavr­še­na dje­la već frag­men­te stva­ra­lač­kog procesa.

Ester Miletti je tiska­la i uve­za­la pro­gram za jed­nu web stra­ni­cu u obli­ku knji­ge koja je inte­rak­tiv­nog karak­te­ra s obzi­rom na to da se brzim okre­ta­njem stra­ni­ca ispi­su­ju kodo­vi na des­noj stra­ni knji­ge što simu­li­ra pisa­nje kodo­va u pro­gram za izra­du web stra­ni­ca. Marina Rajšić knji­gom uspo­re­di­la poima­nje lje­po­te danas i nekad dav­no, a Izabela Raunik Keglević auto­ri­ca je crte­ža nacr­ta­nog tušom i perom nazva­nog “Ljepota Različitosti” koji pri­ka­zu­je raz­na i raz­li­či­ta bića mora i kop­na, uz nagla­sak na pro­blem zaga­đe­nja oko­li­ša. Marko Človek dje­lom nazva­nim  “Penetracijom inte­ri­je­ra” nudi spoj dvo­di­men­zi­onal­nog i trodimenzionalnog/prostornog crte­ža. Crtež jele­na u pros­to­ru se spa­ja s linij­skim crte­žom na zidu, sku­pa tvo­re per­s­pek­tiv­nu ilu­zi­ju s raz­li­či­tih toča­ka gledišta.

Noemi Ribić je auto­ri­ca krat­kog ani­mi­ra­nog fil­ma u teh­ni­ci digi­tal­ne 2D ani­ma­ci­je koji se pri­ka­zu­je na tre­ćem katu Muzeja, a veli­ki ispre­ki­da­ni lanac od kera­mič­kih prste­no­va koji imi­ti­ra­ju želje­zo su dje­lo Paole Lugarić. Umjetnica koja kroz svo­je pos­to­ve od tera­ko­te nazva­nih “Pisma sebi” pro­go­va­ra o bor­bi sa depre­si­jom je Tea Todorović, a izla­že i lacri­ma­ri­um nazvan “Eau de lar­me”. Rino Banko je sagra­dio dvi­je čud­no­va­te koš­ni­ce, okru­že­ne foto­gra­fi­ja­ma koje poka­zu­ju pro­ces izra­de i doka­zu­ju da te skul­p­tu­re stvar­no slu­že u pče­lar­stvu, a kuti­ja za nakit kojom Nicol Načinović pred­stav­lja našu stvar­nost kao nekak­vu anti­uto­pi­ju zas­lu­žu­je pom­no pro­ma­tra­nje i razmišljanje.

Izložba je finan­ci­ra­na sred­stvi­ma Grada Umaga i Ministarstva kul­tu­re Republike Hrvatske, a može se raz­gle­da­ti do 1. listopada.

Tekst Marko ŠORGO

Fotografije Lidija KUHAR