Izložba Valvasor u Istri, Kuća Kaštela u Momjanu i izložba o kaštelima u Svetim srcima neizostavne za sve ljubitelje kulturne baštine

• Tekst i fotografije Paola ALBERTINI

• Izložba „Istarski kašte­li – utvr­đe­ne rezi­den­ci­je sred­njo­vje­kov­nog plem­s­tva“ otvo­re­na je u petak, 29. srp­nja, u Muzejsko-gale­rij­skom pros­to­ru Sveta srca u Puli. Izložba je dio svo­je­vr­s­nog tri­lo­gi­je, šireg pro­jek­ta afir­ma­ci­je i popu­la­ri­za­ci­je istar­skih kašte­la, unu­tar kojeg je otvo­re­na momjan­ska Kuća kašte­la te izlož­ba „Valvasor u Istri“ u Povijesnom i pomor­skom muze­ju Istre.

Tom je pri­go­dom rav­na­telj Arheološkog muze­ja Istre, Darko Komšo, rekao kako izlož­ba kre­će od samih počet­ka jer objaš­nja­va kada, kako i zašto su nas­ta­li istar­ski kašte­li, rekons­tru­ira ih i stav­lja u današ­nji kontekst.

„Ona omo­gu­ća­va da se zaba­vi­mo, ali i nauči­mo puno o jed­noj temi o kojoj svat­ko nešto zna ali nit­ko ništa ne zna“, izja­vio je Komšo.

Na izlož­bi je zahva­lio Josipu Višnjiću koji im je pri­je dvi­je godi­ne pri­šao s pita­njem da se nje­go­va dok­tor­ska tema, plod dugo­go­diš­njeg istra­ži­va­nja Istre, pre­to­či u izlož­bu. Dogovorili su i da se nakon izlož­be napra­vi mono­gra­fi­ja koja će pisa­nom rije­čju objas­ni­ti sve što tre­ba zna­ti o istar­skim kaštelima.

Komšo je izlož­bu posve­tio tra­gič­no pre­mi­nu­lom kole­gi, Tihomiru Percanu koji je radio istra­ži­va­nja na kašte­lu u Raklju, nje­go­vom rod­nom mjestu.

Autor izlož­be, Josip Višnjić je istak­nuo kako su istar­ski kašte­li done­dav­no bili zabo­rav­lje­na istar­ska bašti­na. „Iako danas ima­mo ovu izlož­bu, Kuću kašte­la i u pri­pre­mi mono­gra­fi­ju o kašte­li­ma, kad sam se pri­je 15 godi­na počeo bavi­ti ovom temom naišao sam na nedos­ta­tak bilo kak­ve lite­ra­tu­re i arhiv­ske gra­đe, poda­ta­ka o arhe­olo­gi­ji veza­no za istar­ske sred­njo­vje­kov­ne utvr­de te jako malo poda­ta­ka uz arhi­tek­ton­ski razvoj tih utvr­da“, ispri­čao je.

Prema nje­go­vim rije­či­ma te utvr­de nala­zi­le su se u vrlo lošem sta­nju i pri­je­ti­lo im je uru­ša­va­nje te dalj­nje pro­pa­da­nje. Prekretnica je bila niz pro­je­ka­ta koji su se bavi­li istra­ži­va­njem i kon­zer­va­tor­skim res­ta­ura­tor­skim zahva­ti­ma na utvrdama.

„Imali smo sre­ću da su ti pro­jek­ti bili tako uspješ­ni, a ima­li smo i podr­šku Ministarstva kul­tu­re, Istarske župa­ni­je te jedi­ni­ca lokal­ne samo­upra­ve pa se stvo­ri­la jed­na pozi­tiv­na kli­ma te smo uspje­li dos­ta toga napra­vi­ti“, napo­me­nuo je.

Naime, od 2007. godi­ne do danas pokre­nu­to je i u neki slu­ča­je­vi­ma reali­zi­ra­no niz pro­je­ka­ta veza­nih uz istar­ske sred­njo­vje­kov­ne kaštele.

„Riječ je o nizu istra­ži­va­nja zahva­lju­ju­ći koji­ma je pri­kup­lje­na sil­na koli­či­na poda­ta­ka koji su iz teme­lja pro­mi­je­ni­li naše poima­nje istar­skih sred­njo­vje­kov­nih utvr­da i dali nam jedan sasvim dru­ga­či­ji uvid u njih i ova izlož­ba na neki način pri­ka­zu­je rezul­ta­te koji su pri­kup­lje­ni i komu­ni­ci­ra­ju pre­ma široj jav­nos­ti da se i lju­di van stru­ke upoz­na­ju s bašti­nom veza­nom za sred­njo­vje­kov­ne feudal­ne utvr­de“, izja­vio je Višnjić.

Istra je kada je riječ o istra­ži­va­nju kašte­la zaos­ta­ja­la za okol­nim podru­čji­ma a sada je izras­la u regi­ju koja u veći­ni stva­ri odska­če – i po bro­ju istra­ži­va­nja i po kva­li­te­ti istra­ži­va­nja, ali i po kon­zer­va­tor­skim rado­vi­ma tih utvrda.

„Rezultati tih istra­ži­va­nja daju pre­sjek dosa­daš­njih saz­na­nja o utvr­da­ma, daju nam jedan kon­tekst nji­ho­va nas­tan­ka, nji­ho­va razvo­ja, uvo­de nas u pro­ble­ma­ti­ku nji­ho­vog arhi­tek­ton­skog razvo­ja, a isto tako govo­re o sta­nov­ni­ci­ma tih utvr­da, pri­pad­ni­ci­ma sit­nog plem­s­tva koji su živje­li u utvr­da­ma, lju­di­ma koji­ma su ima­li oruž­je i rat­ne konje, vite­zo­vi­ma koji su se bori­li za inte­res svo­jih patro­na. Njima su rat­na raza­ra­nja bila goto­vo sva­kod­ne­vi­ca“, veli Višnjić.

Na izlož­bi je dan mate­ri­jal­ni pre­sjek kul­tu­re jed­nog višes­loj­nog druš­tve­nog slo­ja u Istri, od 12. do 17. sto­lje­ća. Osim tek­s­to­va, tu je i pogled na arhe­olo­ške nala­ze. „Svi su nala­zi ovdje pri­kup­lje­ni pri­li­kom arhe­olo­ških istra­ži­va­nja Hrvatskog res­ta­ura­tor­skog zavo­da“, ističe.

Razne gra­fi­ke pri­ka­zu­ju razvoj utvr­da, tu su 3d vizu­ali­za­ci­je, prin­te­vi utvr­da u nji­ho­vim raz­nim faza­ma, a zbog nedos­tat­ka bilo kak­vih gra­fič­kih pri­ka­za utvr­da u tom sred­njo­vje­kov­nom peri­odu pos­lu­ži­li su se deta­lji­ma fre­sa­ka koji se nala­ze u utvr­da­ma i koje pri­ka­zu­ju voj­ni­ke, ple­mi­će te izgled sta­nov­ni­ka utvr­da iz tog vremena.

„Izložba je pre­sjek dosa­daš­njih saz­na­nja, na nji­ma se još uvi­jek puno toga mora istra­ži­ti i u nared­nih par godi­na bit će još toga reali­zi­ra­no i imat ćemo novih spoz­na­ja o kašte­li­ma“, naj­a­vio je Višnjić te napo­me­nuo kako je danas ipak na tome puno lak­še radi­ti nego pri­je 15 godina.

„Time kašte­li dobi­va­ju zas­lu­že­no i poma­lo pov­la­šte­no mjes­to u kor­pu­su istar­ske arhe­olo­ške spo­me­nič­ke i arhi­tek­ton­ske bašti­ne“, zaklju­čio je Višnjić uoči otva­ra­nja izložbe.

„Ovo je zavr­š­ni dio trip­ti­ha koji se tiče istar­skih kašte­la no nas­tav­lja­mo s izne­na­đe­nji­ma veza­no za kašte­le i vje­ru­jem da će nam biti vrlo zanim­lji­vo“, istak­nuo je župa­nij­ski pro­čel­nik za kul­tu­ru, Vladimir Torbica te rekao kako je riječ o jed­noj vrlo znans­tve­no ute­me­lje­noj izlož­bi koja je nado­gra­đe­na multimedijom.

„VR naoča­le i pri­kaz kašte­la na ekra­ni­ma može­mo zahva­li­ti jed­nom EU pro­jek­tu, Take it slow, iz pro­gra­ma Italija – Hrvatska“, napo­me­nuo je Torbica.

Mišljenja je da se siner­gi­jom poje­di­na­ca i usta­no­va može pos­ti­ći mno­go te nagla­sio da su tu uvi­jek naj­v­rjed­ni­ji pojedinci.

„Ja sam dubo­ko uvje­ren da mi kao poli­ti­ka ima­mo dva zadat­ka: naći sred­stva i iden­ti­fi­ci­ra­ti pra­ve struč­nja­ke, a onda može­te ima­ti ovak­ve rezul­ta­te“, izja­vio je.

Pozvao je sve da dobro pogle­da­ju izlož­bu te izra­zio želju da ih ona potak­ne da sve te Kaštele stvar­no i obi­đu: „Možemo reći da sva­ko brdaš­ce u Istri skri­va neku taj­nu, a neke od njih su upra­vo istar­ski kašteli“.

Torbica je istak­nuo da je izlož­ba o kašte­li­ma u Svetim srci­ma polaz­na toč­ka, potom bi tre­ba­lo obi­ći izlož­bu u Povijesnom i pomor­skom muze­ju Istre o Valvasoru, a za kraj Kuću kašte­la u Momjanu koja je, veli, jedan pose­ban doživljaj.

„Nakon toga pro­še­ći­te po Istri koja je jed­nos­tav­no pre­kras­na“, pozvao je Torbica otvo­riv­ši izložbu.

„Istarski kašte­li su jedan od poten­ci­ja­la Istre koji bi mogao pos­ta­ti jedan kul­tur­ni turis­tič­ki brend. Mi ih svi zna­mo kao baj­ko­vi­ta mjes­ta zavi­je­na u nekak­ve magle u rana jutra ili kas­ne veče­ri, svi zna­mo i pri­ču o Momjanu ili pak Dvigradu, među­tim sama pri­ča o kašte­li­ma je uvi­jek osta­la zapet­lja­na u jedan zde­nac taj­ni tako da ova izlož­ba pot­pu­no pre­do­ča­va jed­nu novu pri­ču o nji­ma. Nadam se da ćemo svi nakon ove izlož­be zna­ti puno više i nauči­ti cije­ni­ti bašti­nu koju ima­mo“, nagla­sio je Komšo.

Izložba o kašte­li­ma otvo­re­na je sve do velja­če idu­će godine.

• ARHEOLOŠKI MUZEJ ISTRE
• Darko Komšo
• Josip Višnjić
• muzejsko-galerijski prostor Sveta srca
• Vladimir Torbica