Izložbe, performasi i koncerti na 30. Sa(n)jam knjige u Istri

„Mikrokozmos“ tema ovo­go­diš­njeg 30. Sa(n)jam knji­ge u Istri – Pulskog fes­ti­va­la knji­ga i auto­ra, koji će se odr­ža­ti od 29. stu­de­nog do 8. pro­sin­ca, dodi­ru­je i broj­ne sajam­ske pro­gra­me koji se odr­ža­va­ju izvan knji­žev­ne pozor­ni­ce u pul­skom Domu hrvat­skih bra­ni­te­lja. Mikrokozmose umjet­ni­ka obljet­nič­ki Sajam pred­sta­vit će publi­ci kroz pet izlož­bi snaž­nih autor­skih ruko­pi­sa glum­ca Livija Badurine, umjet­nič­ke foto­graf­ki­nje Tanje Draškić Savić, maj­sto­ra stri­pa Tanina Liberatorea, foto­gra­fa Milomira Kovačevića Strašnog i aka­dem­ske sli­ka­ri­ce Antonije Rusković Radonić u pul­skim gale­ri­ja­ma – Vincent iz Kastva, Domu hrvat­skih bra­ni­te­lja, Gradskoj gale­ri­ji Pula, Makina i Cvajner. Audio-vizu­al­ni per­for­mans „Propulzor: Partitura za brod Galeb“ odr­žat će se u Istarskom narod­nom kaza­li­štu – Gradskom  kaza­li­štu Pula, a svo­ju će poezi­ju Aljoša Pužar pre­tvo­ri­ti u per­for­mans u Crvenom salo­nu DHB‑a. Na slav­lju 30. rođen­da­na Sajma na kon­cer­tu na Portarati nas­tu­pit će svjet­ski mega car Rambo Amadeus.

Sve poči­nje već ovo­ga tjed­na: naj­a­va veli­ke sajam­ske obljet­ni­ce dogo­dit će se uoči Sajma u Noći kaza­li­šta 16. stu­de­nog u 19 sati u Galeriji Vincent iz Kastva u Istarskom narod­nom kaza­li­štu, gdje se u part­ner­stvu s INK-om pod temom Mikrokozmos otva­ra prva izlož­ba Sajma „Dnevnik glum­ca: Pokusna dvo­ra­na /prostor nas­ta­ja­nja i nes­ta­ja­nja“ Livija Badurine. Glumac i prvak Drame zagre­bač­kog HNK‑a, kaza­liš­ni umjet­nik Livio Badurina – kojeg s pul­skim Sajmom pove­zu­ju i broj­ni pro­gra­mi sajam­skih otva­ra­nja u koji­ma je nas­tu­pao – sni­mao je sve svo­je pred­sta­ve od 2008. te svo­je zapi­se obje­di­nio na izlož­bi video-ins­ta­la­ci­ja “Pokusna dvorana/Prostor nas­ta­ja­nja i nes­ta­ja­nja” koja je nas­ta­la iz seri­je rado­va “Dnevnik jed­nog glum­ca”. Izložbu je u ožuj­ku ove godi­ne pre­mi­jer­no pred­sta­vio u zagre­bač­kom HNK‑u, koji je i pro­du­cent ovog pro­jek­ta, a potom i na Dubrovačkim ljet­nim igra­ma, a sada će dje­la Livija Badurine vidje­ti i pul­ska publi­ka. Riječ je o vide­ora­do­vi­ma u koji­ma se ispre­pli­ću foto­gra­fi­ja i video snim­lje­ni foto­apa­ra­tom i mobi­te­lom tije­kom nas­ta­ja­nja pred­sta­va Medeja Tomaža Pandura, Edip Eduarda Milera, I konje ubi­ja­ju, zar ne? Ivice Boban, Kraljevo Ozrena Prohića i Mi smo kra­lje­vi a ne lju­di Matije Ferlina.

„Što je vidio dok je nas­ta­jao scen­ski doga­đaj u koje­mu će on biti gle­dan?“, pita se Leonida Kovač u ese­ju koji pra­ti izlož­bu, i, uz osta­lo isti­če: “Ako je sudi­ti pre­ma Dnevniku glum­ca, za Livija Badurinu ne pos­to­ji pra­zan pros­tor, kao ni gra­ni­ca koja dije­li pozor­ni­cu, ma kak­va bila, od neče­ga što ona nije. Prostor vid­ljiv u nje­go­vim dnev­nič­kim vizu­al­nim ese­ji­ma do kraj­njeg je zasi­će­nja napu­čen raz­no­rod­nim mikro­si­tu­aci­ja­ma gene­ri­ra­nim susre­ti­ma i mimo­ila­že­nji­ma lju­di, ispi­sa­nih rije­či i koje­kak­vih stva­ri. Od papi­ri­ća, zid­nih plo­či­ca, živo­tinj­skih maski, do kom­pju­te­ra. Zato sva­ki sli­jed opa­žaj­nih blje­sko­va koji­ma je arti­ku­li­ran Dnevnik pos­tav­lja broj­na pita­nja o mjes­ti­ma, razi­na­ma i regis­tri­ma doga­đa­ja dra­me. O sce­nič­nos­ti­ma s onu stra­nu pri­zo­ri­šta i o migri­ra­ju­ćim čes­ti­ca­ma koje se nas­ta­nju­ju u živim tije­li­ma da bi ona pri­vre­me­no meta­mor­fi­ra­la u napi­sa­ne, reži­ra­ne, kore­ogra­fi­ra­ne liko­ve. O uti­ski­va­nji­ma koja izne­na­da izra­nja­ju kao sje­ća­nja što pos­to­je­ći u oso­bi­toj vrsti vre­me­ni­tos­ti pos­ta­ju neiz­vjes­nost sama.“

Tijekom cije­log 30. Sajma veli­ka izlož­ba por­tre­ta auto­ra koje je sni­mi­la dugo­go­diš­nja surad­ni­ca Sajma, umjet­nič­ka foto­graf­ki­nja Tanja Draškić Savić bit će pos­tav­lje­na u Kavani Mozart i holu DHB‑a. Izložba nas­lov­lje­na „Tanjini por­tre­ti“ dono­si četr­de­se­tak crno-bije­lih por­tret­nih foto­gra­fi­ja auto­ra koje je Tanja Draškić Savić sni­ma­la od 2013. godi­ne, kao foto­graf­ki­nja Sajma. Između osta­lih, svo­jom je kame­rom Tanja Draškić Savić za povi­jest u vre­me­nu zaus­ta­vi­la dola­zak na pul­ski Sajam nobe­lov­ca Wole Soyinke, nje­mač­kog filo­zo­fa Petera Sloterdijka, sirij­skog pjes­ni­ka Adonisa, ilus­tra­to­ra i dizaj­ne­ra Mirka Ilića…

U pro­gra­mu 30. Sajma u uto­rak 3. pro­sin­ca u 21 sat u Gradskoj gale­ri­ji Pula veli­ki Tanino Liberatore, zvi­jez­da europ­skog stri­pa, tvo­rac „RanXeroxa“, ose­bu­jan autor suvre­me­ne likov­ne umjet­nos­ti, pred­sta­vit će se izlož­bom rado­va „Fragmenti kaosa“. Izložba je dio sajam­skog pro­gra­ma Storie ita­li­ane /Strip Strasse, a kus­to­si­ce su Paola Damiano i Nicoletta Rondinella, koje u Pulu sti­žu s poz­na­tog Međunarodnog fes­ti­va­la pop kul­tu­re – Napoli Comicon. Tanino Liberatore, poz­nat kao Michelangelo tali­jan­skog stri­pa, na izlož­bi „Fragmenti kaosa“ pred­stav­lja se publi­ci kroz „igru ogle­da­la izme­đu proš­los­ti i sadaš­njos­ti: Tanino Liberatore iz ’70-ih i ’80-ih godi­na koji je tek poči­njao stva­ra­ti u deve­toj umjet­nos­ti kao pro­vo­ka­tor, sanjar, eks­pe­ri­men­ta­tor, ali isto­dob­no i nje­zin zato­če­nik koji tvr­do­gla­vo i detalj­no istra­žu­je savr­šens­tvo lini­je – i današ­nji Liberatore, pro­fi­nje­ni ilus­tra­tor koji pogle­du publi­ke nudi oro­nu­le i pre­li­je­pe žene, ero­tič­ne i iza­zov­ne, ali i prok­let­ni­ce i moć­ni­ce, nakon mno­gih godi­na pro­miš­lja­nja, digi­tal­nog crta­nja i pri­hva­ća­nja utje­ca­ja dru­gih vrsta umjetnosti.“

U sri­je­du, 4. pro­sin­ca, u 21 sat Milomir Kovačević Strašni, jedan od naj­poz­na­ti­jih foto-kro­ni­ča­ra Sarajeva, višes­tru­ko nagra­đi­va­ni foto­graf koji od 1995. živi u Parizu, pred­sta­vit će se u Galeriji Makina izlož­bom „Sarajevo 80-ih“. U tek­s­tu kata­lo­ga izlož­be foto­gra­fi­ja Milomira Kovačevića Strašnog pod nas­lo­vom „Osamdesete“ novi­nar i publi­cist Boro Kontić, u čijoj je emi­si­ji rođe­na slav­na „Top lis­ta nadre­alis­ta“, tra­ga za kori­je­ni­ma kul­t­nih osam­de­se­tih u Sarajevu, te foto­graf­ske zapi­se Milomira Kovačevića Strašnog svr­sta­va uz kul­tur­ne činje­ni­ce 80-ih u Sarajevu, ali i naših pros­to­ra uop­će, Među nji­ma su, izme­đu osta­lih,  film „Sjećaš li se Dolly Bell“  Emira Kusturice, pjes­ni­ci poput Semezdina Mehmedinovića i Miljenka Jergovića, reži­se­ri i glum­ci s Akademije scen­skih umjet­nos­ti, od kuda sti­že „Audicija“…

Svečano otva­ra­nje pro­gra­ma Konavle – zem­lja gost ovo­go­diš­njeg Histrokozmosa i izlož­be „Let s vila­ma“ aka­dem­ske sli­ka­ri­ce iz Konavla Antonije Rusković Radonić zaka­za­no je za čet­vr­tak 5. pro­sin­ca u 12.30 sati u Galeriji Cvajner. Među broj­nim gos­ti­ma koji sti­žu iz Konavla pre­dvo­đe­ni lek­si­ko­gra­fom i pis­cem Vlahom Bogišićem, na otva­ra­nju ovog sajam­skog pro­gra­ma bit će i načel­nik Konavla Božo Lasić i umjet­ni­ca Ljuba Gamulin, a kus­to­si­ca izlož­be je povjes­ni­čar­ka umjet­nos­ti Gorka Ostojić Cvajner.

„Bijele vile, kako se za mit­ska bića vič­na letu, ali i same Konavoke kaže po kona­vo­sku, poja­va su iz jezi­ka, pre­da­je i pri­če, pa je uto­li­ko i logič­no da ih svat­ko za sebe pre­poz­na u pej­za­žu kojim se kre­će, bilo u zbi­lji ili u pre­dodž­bi kak­vu saži­ma figu­ra­ci­ja sli­ka­ri­ce koja je na glas doš­la otva­ra­njem pro­zo­ra u hori­zont iz malog dovr­še­nog svi­je­ta koji kao da se oti­ma sud­bi­ni poto­nu­log kul­tur­nog dobra. I sama je Antonija Rusković podu­ze­la pa i dovr­ši­la toli­ko toga da bi figu­re iz kojih taj svi­jet dola­zi rekons­tru­ira­la i doku­men­ti­ra­la, no ono što nje­zi­ne sli­ke, za koje se tek čini da su iz nje­ga pre­uze­te, u bit­no­me odva­ja od te ges­te jest nje­go­va pro­ci­je­đe­nost, isti­ni­tost u smis­lu Aristotelova pouč­ka da se tek u fik­ci­onal­nom, izmiš­lje­nom može sa sigur­noš­ću raču­na­ti s potreb­nom dozom vje­ro­dos­toj­nos­ti“ , piše, uz osta­lo, o izlož­bi Vlaho Bogišić.

U uto­rak 3. pro­sin­ca u pro­gra­mu Poezija pita­nje srca – Aljoša Pužar, dugo­go­diš­nji surad­nik Sajma, vodi­telj Doručka s auto­rom, u Crvenom salo­nu Doma hrvat­skih bra­ni­te­lja u 20 sati pred­sta­vit će  svo­ju novu zbir­ku poezi­je „Pitanje nad­lež­nos­ti“ ( Fraktura). S pjes­ni­kom Aljošom Pužarom raz­go­va­rat će vodi­telj Aljoša Pužar. „Performans koji jedva čeka­mo“, naj­av­lju­je eki­pa Sajma.

U subo­tu 7. pro­sin­ca u 21 sat u INK‑u u pro­gra­mu Puna je Pula pre­mi­jer­no će biti izve­den audio-vizu­al­ni per­for­mans „Propulzor. Partitura za brod Galeb“. Autori pro­jek­ta su Alen i Nenad Sinkauz (glaz­ba), Andrea Matošević (istra­ži­va­nje, sce­na­rij, tek­s­to­vi), Vladislav Knežević (sce­na­rij, reda­telj fil­ma), Miodrag Gladović (više­ka­nal­ni audio pos­tav, obli­ko­va­nje zvu­ka) i Mario Kalogjera (mon­ta­ža i obra­da video sekvenci).

Performans “Propulzor” ispi­tu­je genet­ski kod bro­da Galeb. U kon­tek­s­tu jugos­la­ven­ske poli­ti­ke nes­vr­sta­nih poz­nat je kao “brod mira”, u nje­ga su utka­ne mije­ne u druš­tve­no-poli­tič­koj stvar­nos­ti naših pros­to­ra, a zrca­li i mikro­koz­mo­se Uljanika i Pule. „Propulzor“ ula­zi u samu onto­lo­gi­ju anto­lo­gij­skog škol­skog bro­da Galeb, a kako u ese­ju koji pra­ti per­for­mans piše Andrea Matošević, pri­ča kaže da su mu upra­vo rad­ni­ci Uljanika nadje­nu­li ime, a zapad­na oba­la Otoka po nje­mu je dobi­la ime ‘Molo Galeb’. U reali­za­ci­ji fil­ma koji čini dio per­for­man­sa kori­šte­ni su mate­ri­ja­li iz zbir­ke Hrvatskog držav­nog arhiva.

Slavimo tri­de­se­ti, kon­cert­ni je vrhu­nac ovo­go­diš­njeg Sajma, a riječ je kon­cer­tu Ramba Amadeusa u petak, 6. pro­sin­ca u 21 sat na Portarati. Naravno, pozva­na je cije­la Pula. Veliko slav­lje part­ner­ski podu­pi­re Javna usta­no­va Pula Film Festival, a dio je pro­gra­ma Advent u Puli.

• 30. Sa(n)jam knjige u Istri